Appendice historique
La prise de Jérusalem
1Sédécias avait vingt et un ans à son avènement. Il régna onze ans à Jérusalem. Sa mère s’appelait Hamoutal, elle était fille de Jérémie, de Libna52.1 Ce chapitre reproduit presque intégralement 2 R 24.18-20 ; 25.1-21, 25-30. Pour les notes, voir ces chapitres de 2 Rois.. 2Il fit ce que l’Eternel considère comme mal, tout comme Yehoyaqim. 3Tout cela arriva parce que l’Eternel était en colère contre Jérusalem et Juda, au point de les chasser loin de lui.
Or, Sédécias se révolta contre le roi de Babylone. 4La neuvième année de son règne, le dixième jour du dixième mois, Nabuchodonosor, roi de Babylone, vint avec toute son armée attaquer Jérusalem. Ils établirent leur camp devant la ville et construisirent des terrassements tout autour.
5La ville resta assiégée jusqu’à la onzième année du règne de Sédécias.
6Le neuvième jour du quatrième mois, alors que la famine sévissait durement dans la ville et que la population du pays n’avait plus rien à manger, 7une brèche fut ouverte dans le rempart de la ville et tous les soldats52.7 Le texte parallèle de Jr 39.4 mentionne le roi Sédécias avec les soldats. Il figurera aussi dans le présent texte au verset 8. Il est donc possible que l’omission du roi au v. 7 soit due à une erreur de copiste. de Juda s’enfuirent : ils s’échappèrent de la ville, de nuit, par la porte qui se trouvait entre les deux remparts et qui donnait sur le jardin du roi, tandis que la ville était encerclée par les Chaldéens, et ils prirent le chemin de la vallée du Jourdain. 8Mais l’armée des Chaldéens se lança à la poursuite du roi, et rattrapa Sédécias dans la plaine de Jéricho. Alors tous ses soldats se dispersèrent loin de lui. 9Les Chaldéens se saisirent du roi et l’amenèrent au roi de Babylone à Ribla, dans le pays de Hamath, et celui-ci prononça son jugement contre lui. 10Le roi de Babylone fit égorger les fils de Sédécias sous ses yeux. Il fit aussi égorger à Ribla tous les ministres de Juda. 11Puis il fit crever les yeux à Sédécias et le fit lier avec une double chaîne de bronze. Après cela, le roi de Babylone le déporta à Babylone où il l’enferma en prison. Sédécias y resta jusqu’à sa mort.
12Le dixième jour du cinquième mois – c’était la dix-neuvième année du règne de Nabuchodonosor, roi de Babylone – Nebouzaradân, chef de la garde impériale qui était attaché au service personnel du roi de Babylone, fit son entrée à Jérusalem. 13Il mit le feu au temple de l’Eternel, au palais royal, à toutes les maisons et à tous les édifices importants de la ville. 14Les troupes chaldéennes, sous le commandement du chef de la garde, démantelèrent les remparts qui entouraient la ville.
15Nebouzaradân, chef de la garde impériale, déporta une partie des gens les plus pauvres et le reste de la population qui était demeurée dans la ville, ceux qui s’étaient déjà rendus au roi de Babylone et ce qui restait des artisans. 16Mais il laissa une partie des gens pauvres du pays pour cultiver les vignes et les champs.
17Les Chaldéens mirent en pièces les colonnes de bronze du temple de l’Eternel, les chariots et la grande cuve de bronze qui étaient dans le parvis du Temple, et ils emportèrent tout le bronze à Babylone. 18Ils prirent aussi les chaudrons, les pelles, les couteaux, les coupes à aspersion, les autres coupes et tous les autres objets de bronze employés pour le culte. 19Le chef de la garde s’empara de tous les objets d’or et d’argent massif : les bassins, les brasiers, les coupes à aspersion, les chaudrons, les chandeliers, les autres coupes et les bols.
20On ne saurait évaluer le poids du bronze des deux colonnes, de la grande cuve et des douze bœufs de bronze qui soutenaient les chariots, que le roi Salomon avait fait faire pour le temple de l’Eternel. 21Chaque colonne avait neuf mètres de haut, sa circonférence était de six mètres, le bronze avait près de huit centimètres d’épaisseur, la colonne étant creuse à l’intérieur. 22Elle était surmontée d’un chapiteau de bronze de deux mètres cinquante de haut, entouré d’un treillis décoré de grenades. Le tout était en bronze. 23Il y avait quatre-vingt-seize grenades en relief, et en tout, cent grenades autour du treillis.
24Le chef de la garde fit prisonnier le grand-prêtre Seraya, Sophonie, le prêtre en second, et les trois prêtres chargés de surveiller l’entrée du Temple. 25Il arrêta aussi, dans la ville, un haut responsable militaire, sept conseillers du roi, qui étaient restés dans la ville, le secrétaire du chef de l’armée chargé de recruter les soldats dans le pays, ainsi que soixante Judéens qui se trouvaient à l’intérieur de la ville. 26Nebouzaradân, chef de la garde, emmena tous ces prisonniers au roi de Babylone, à Ribla. 27Celui-ci les fit exécuter à Ribla, dans le pays de Hamath. Ainsi, la population de Juda fut déportée loin de sa patrie.
28Voici le nombre des captifs que Nabuchodonosor emmena en exil : 3 023 Judéens, la septième année de son règne52.28 En 597 av. J.-C. : 29832 habitants de Jérusalem la dix-huitième année52.29 En 587 av. J.-C.. 30Puis, la vingt-troisième année du règne de Nabuchodonosor52.30 En 582 av. J.-C., Nebouzaradân, le chef de la garde, déporta encore 745 Judéens ; ce qui donne un total de 4 600 déportés.
Un signe d’espoir : Yehoyakîn gracié
31La trente-septième année52.31 En 561 av. J.-C. de la déportation de Yehoyakîn52.31 Voir 2 R 24.10-17 ; Jr 22.24-27., roi de Juda, le vingt-cinquième jour du douzième mois, Evil-Merodak, roi de Babylone, gracia Yehoyakîn, roi de Juda, l’année de son accession au trône de Babylone, et le fit sortir de prison.
32Il le traita avec bonté et lui accorda une situation supérieure à celle des autres rois exilés avec lui à Babylone. 33Il lui fit quitter ses vêtements de prisonnier et l’admit à prendre ses repas à sa table jusqu’à la fin de sa vie. 34Le roi de Babylone pourvut à son entretien régulier, jour après jour, aussi longtemps qu’il vécut.
Пад Јерусалима
1Седекија је имао двадесет једну годину кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. Мајка му се звала Амутала, ћерка Јеремијина, из Ливне. 2Он је чинио што је зло у очима Господњим, сасвим како је чинио и Јоаким. 3И пошто су се побунили против Господа, гнев Господњи је дошао на Јерусалим и Јуду, па их је одбацио од свога лица.
А Седекија се побунио против вавилонског цара.
4Девете године његовог царевања, десетог дана десетог месеца, дошао је Навуходоносор, цар Вавилона, са свом својом војском на Јерусалим; утаборили су се пред њим и подигли насип око њега. 5Град је био под опсадом до једанаесте године цара Седекије.
6Али деветог дана четвртог месеца кад је у граду завладала љута глад, да није било хране за народ земље, 7град је био проваљен. Цар је под окриљем ноћи побегао са свим ратницима између два зида поред царског врта, иако су Халдејци били свуда око града, и отишао у правцу Араве52,7 Јорданска долина.. 8Халдејски војници су се дали у потеру за царем и стигли га на Јерихонским пољанама; сва његова војска се разбежала и оставила га.
9Халдејци су ухватили цара. Одвели су га вавилонском цару у Ривлу, у аматској земљи, који му је изрекао пресуду. 10Цар Вавилона је Седекијине синове поклао пред њим, а у Ривли је такође поклао и све главаре Јуде. 11Седекији је ископао очи, па га је везаног ланцима вавилонски цар довео у Вавилон и бацио у затвор све до дана његове смрти.
12Десетог дана петог месеца; то је била деветнаеста година цара Навуходоносора, цара Вавилона, у Јерусалим је дошао царев слуга Навузардан, заповедник телесне страже који је служио вавилонском цару. 13Он је спалио Дом Господњи, царев дворац и све куће у Јерусалиму; спалио је сваку велику зграду. 14Затим су сви халдејски војници, који су били са заповедником телесне страже, срушили све зидине око Јерусалима. 15Најсиромашније и остатак народа који је остао у граду, оне што су пребегли к вавилонском цару и преостале мајсторе, одвео је у изгнанство Навузардан, заповедник телесне страже. 16Ипак, заповедник телесне страже, Навузардан је оставио најсиромашније у земљи да буду виноградари и земљорадници.
17Халдејци су изломили и бронзане стубове који су били у Дому Господњем, и подножја и бронзано море, који су били у Дому Господњем, и однели сву њихову бронзу у Вавилон. 18Однели су и лонце, лопатице, усекаче, машице, тепсије, и све бронзано посуђе које се користило за храмску службу, као и кадионице и лаворе. 19Затим зделе, кадионице, чиније, лонце, свећњаке, тепсије и крчаге. Заповедник телесне страже је однео све што је било од злата и сребра.
20Бронзи од два стуба, једног мора, дванаест бронзаних волова који су били под њим и подножја, а које је цар Соломон начинио за Дом Господњи, није било мере. 21У погледу стубова, сваки стуб је био висок осамнаест лаката52,21 Око 9 m. и био је обмотан ужетом од дванаест лаката52,21 Око 6 m.. Био је шупаљ и дебљине четири прста52,21 Један прст износи 1,85 cm., 22а на његовом врху је било бронзано оглавље. Оглавље је било високо пет лаката52,22 Око 2,5 m.. Плетенице и нарови око оглавља су били потпуно од бронзе. Други стуб с плетеницом и наровима је био исти. 23Било је деведесет шест нарова са страна; укупно стотину нарова у плетеници.
24Заповедник телесне страже је, такође, повео Сорају, Првосвештеника, и Софонију, другог свештеника, и три вратара. 25Из града је одвео и једног дворанина који је био над ратницима, и седморицу царских свештеника које су нашли у граду. Такође је одвео писара војног заповедника, који је позивао у војску народ земље, и шездесет људи од народа земље које су нашли у граду. 26Навузардан, заповедник телесне страже, их је узео и довео их пред вавилонског цара у Ривлу. 27Вавилонски цар их је побио; погубио их је у Ривли, у земљи аматској.
Тако је Јуда био одведен у изгнанство из своје земље. 28Ово је народ који је Навуходоносор повео у изгнанство:
седме године:
три хиљаде двадесет троје Јудејаца;
29осамнаесте године Навуходоносор је повео из Јерусалима
осам стотина тридесет двоје људи;
30Навуходоносорове двадесет треће године, заповедник телесне страже, Навузардан, повео је у изгнанство седам стотина четрдесет пет Јудејаца.
Укупно четири хиљаде шест стотина људи.
Јоахин ослобођен
31Тридесет седме године изгнанства Јудиног цара Јоахина, двадесет петог дана дванаестог месеца, вавилонски цар Евил-Меродах је у првој години свога царевања помиловао и пустио из тамнице Јудиног цара Јоахина. 32Љубазно је с њим разговарао, и поставио му столицу више столица свих царева који су били с њим у Вавилону. 33Јоахин је одложио своју тамничку одећу, па је до краја живота јео храну за царевим столом. 34Цар Вавилона му је свакодневно давао за издржавање до краја његовог живота, све до дана његове смрти.
