Les débuts du règne de Joas
(2 R 12.1-17)
1Joas était âgé de sept ans lorsqu’il devint roi. Il régna quarante ans à Jérusalem. Sa mère se nommait Tsibia, elle était originaire de Beer-Sheva. 2Joas fit ce que l’Eternel considère comme juste pendant toute la vie du prêtre Yehoyada. 3Celui-ci lui fit épouser deux femmes qui lui donnèrent des fils et des filles.
La réfection du Temple
4Plus tard, Joas eut à cœur de restaurer le temple de l’Eternel24.4 Dévasté par Athalie (voir v. 7).. 5Il convoqua les prêtres et les lévites et leur dit : Allez parcourir les villes de Juda, et collectez chaque année dans tout Israël de l’argent pour réparer le temple de votre Dieu ! Menez promptement cette affaire !
Mais les lévites laissèrent traîner les choses. 6Le roi convoqua le grand-prêtre Yehoyada et lui demanda : Pourquoi n’as-tu pas demandé aux lévites de percevoir des habitants de Juda et de Jérusalem l’impôt fixé par Moïse24.6 Voir Ex 30.12-16 ; 38.26. Tout homme de 20 ans et plus devait payer cette taxe destinée à l’entretien de la tente de la Rencontre, puis du Temple., serviteur de l’Eternel, à l’assemblée d’Israël, pour la tente où se trouvait l’acte de l’alliance ? 7En effet, la perverse Athalie et ses partisans ont forcé l’entrée du temple de Dieu et ils ont même utilisé pour le culte des Baals tous les objets sacrés du temple de l’Eternel.
8Sur ordre du roi, on fabriqua un coffre que l’on plaça près de l’entrée du temple de l’Eternel, à l’extérieur. 9On fit proclamer dans Juda et dans Jérusalem qu’il fallait apporter à l’Eternel la contribution imposée à Israël par Moïse, serviteur de l’Eternel, dans le désert. 10Tous les dirigeants et tout le peuple s’en réjouirent : ils apportèrent de l’argent et le mirent dans le coffre jusqu’à ce qu’il fût plein. 11Lorsque venait le moment pour les lévites de l’apporter à l’inspection royale, et que l’on constatait qu’il y avait beaucoup d’argent, le secrétaire du roi et le commissaire du grand-prêtre venaient le vider, puis les lévites le prenaient pour le rapporter à sa place. On fit ainsi chaque jour et l’on collecta beaucoup d’argent. 12Le roi et Yehoyada le remettaient à l’entrepreneur qui accomplissait les travaux de restauration du temple de l’Eternel, et ils payèrent des tailleurs de pierres et des charpentiers pour restaurer le temple de l’Eternel, ainsi que des artisans travaillant le fer et le bronze, pour faire des réparations dans le temple de l’Eternel. 13Les entrepreneurs se mirent au travail et les réparations progressèrent par leurs soins. Ils remirent le Temple en état et le consolidèrent. 14Lorsqu’ils eurent terminé les travaux, ils rapportèrent au roi et à Yehoyada le reste de l’argent. On l’utilisa pour fabriquer des objets pour le service du Temple et divers accessoires pour le culte et pour les holocaustes : coupes et autres ustensiles d’or et d’argent. Pendant toute la vie de Yehoyada, on offrit continuellement des holocaustes dans le temple de l’Eternel.
15Yehoyada devint vieux et mourut rassasié de jours, à l’âge de cent trente ans. 16On l’enterra dans la Cité de David avec les rois, parce qu’il avait agi pour le bien en Israël, pour la cause de Dieu et de son temple.
Idolâtrie et meurtre
17Après la mort de Yehoyada, les dirigeants de Juda vinrent se prosterner devant le roi qui les écouta. 18Ils délaissèrent le temple de l’Eternel, le Dieu de leurs ancêtres, et ils rendirent un culte aux Ashéras et aux idoles. Par cette conduite coupable, ils provoquèrent la colère de l’Eternel contre Juda et Jérusalem. 19L’Eternel envoya parmi eux des prophètes pour les faire revenir à lui. Ces prophètes protestèrent contre eux, mais personne ne les écouta. 20Alors l’Esprit de Dieu se saisit de Zacharie, fils du prêtre Yehoyada, il se présenta devant le peuple et dit : Voici ce que Dieu vous déclare : « Pourquoi enfreignez-vous les commandements de l’Eternel ? Vous ne réussirez rien ! Puisque vous avez abandonné l’Eternel, il vous a abandonnés. »
21Alors les gens complotèrent contre lui et on le lapida sur ordre du roi dans le parvis du temple de l’Eternel24.21 Allusion en Mt 23.35 ; Lc 11.51..
22Ainsi le roi Joas oublia toute la bienveillance dont Yehoyada, le père de Zacharie, avait fait preuve envers lui, et il fit tuer son fils. Zacharie dit en mourant : Que l’Eternel voie et qu’il fasse rendre compte !
Le châtiment et la fin de Joas
(2 R 12.18-22)
23A la fin de l’année, l’armée syrienne vint attaquer Joas. Les Syriens envahirent Juda et Jérusalem. Ils massacrèrent tous les dirigeants du peuple et envoyèrent tout le butin au roi de Damas. 24Les Syriens étaient venus avec un petit nombre d’hommes, et cependant, l’Eternel leur donna la victoire sur une armée considérable de Judéens, parce que ceux-ci avaient abandonné l’Eternel, le Dieu de leurs ancêtres. Ainsi les Syriens furent les instruments du jugement contre Joas. 25A peine se furent-ils retirés de chez lui, en le laissant dans de grandes souffrances, que ses ministres conspirèrent contre lui, à cause du meurtre des fils24.25 L’ancienne version grecque et la Vulgate ont : du fils. du prêtre Yehoyada ; ils l’assassinèrent dans son lit. Une fois mort, on l’enterra dans la Cité de David, mais pas dans les tombeaux des rois24.25 Une sépulture plus ou moins honorable était attribuée aux rois suivant leur conduite (voir 21.20 ; 28.27 ; 32.33).. 26Les auteurs du complot contre lui étaient Zabad, fils d’une femme ammonite nommée Shimeath, et Yehozabad, fils de Shimrith, une femme moabite. 27La liste des fils de Joas, le texte des nombreux oracles prononcés contre lui et le récit de la restauration du Temple, tout cela est consigné dans les commentaires du livre des rois. Son fils Amatsia, lui succéda sur le trône.
Јоас обнавља Дом
1Јоасу је било седам година кад се зацарио, и владао је четрдесет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Сивија из Вир-Савеје. 2Он је чинио оно што је праведно у Господњим очима док је свештеник Јодај био жив. 3Јодај му је довео две жене са којима је изродио синове и ћерке.
4Након тога Јоас је од срца одлучио да обнови Дом Господњи. 5Окупио је свештенике и Левите па им је рекао: „Идите у Јудине градове и сакупите новац из читавог Израиља, из године у годину, да обновимо Дом вашег Бога. Пожурите с послом!“ Али Левити нису радили брзо.
6Онда је цар позвао главара Јодаја. Рекао му је: „Зашто не захтеваш од Левита да ти из Јуде и Јерусалима донесу порез Мојсија, слуге Господњег, порез збора израиљског за Шатор сведочанства? 7Јер Готолија, та покварена жена и њени синови следбеници, су провалили у Дом Божији. И још су све свете предмете Господњег Дома употребили за Вале.“
8Тада цар нареди и они направише ковчег који су ставили напоље, код врата Господњег Дома. 9Прогласили су Јудом и Јерусалимом да се Господу доноси порез Мојсија, слуге Божијег, прописан Израиљу у пустињи. 10Ово се допало главарима и свем народу па су доносили и убацивали у ковчег док га нису напунили. 11У одређено време би неко од Левита донео ковчег царевим службеницима, када би видели да има много новца. Дошли би царев писар и надгледник Првосвештеника па би истресли ковчег и узели новац. Онда би вратили ковчег на његово место. Ово су радили из дана у дан и тако су сакупили много новца. 12Цар и Јодај су дали новац надгледницима на пословима дела службе Господњег Дома. Унајмили су клесаре и тесаре да обнове Господњи Дом, као и оне који су вешти са гвожђем и бронзом, да поправе Дом Господњи.
13Надгледници су прионули на посао а радови су напредовали под њиховим надзором. Обновили су Дом Божији према мерама и учврстили га. 14И чим су га завршили донели су пред цара и Јодаја преостали новац, па је неко направио посуђе за Господњи Дом: посуђе за служење, за жртвовање, кадионице, прибор од злата и сребра. Приносили су свеспалницу у Дому Господњем стално, кроз све дане Јодајевог живота.
15Јодај је остарео и умро наситивши се живота. Имао је стотину тридесет година када је умро. 16Народ га је сахранио у Давидовом граду међу цареве. Чинио је добро у Израиљу и Богу и његовом Дому.
Јоасова поквареност
17Након Јодајеве смрти дођу главари Јуде и дубоко се поклоне цару, а цар их је саслушао. 18Али они напустише Дом Господа, Бога својих отаца. Обожавали су Аштартине ступове и идоле, па је због тог греха дошао гнев на Јуду и Јерусалим. 19И он је послао пророке међу њих да их врате назад Господу. Али када су сведочили против њих, ови их нису слушали.
20Тада се Дух Божији спустио на Захарију, сина свештеника Јодаја, и он стаде пред народ и рече им: „Говори Господ: ’Зашто преступате Господње заповести? Зато нећете напредовати. Зато што сте заборавили Господа и он је заборавио вас.’“
21А они су сковали заверу против њега па су га каменовали по царевој заповести у дворишту Дома Господњег. 22Цар Јоас није запамтио оданост коју му је исказао његов отац Јодај, па је погубио његовог сина, који рече док је умирао: „Нека Господ види и нека он узврати!“
23А када се навршила година, арамејска војска је изашла на њега. Напали су Јуду и Јерусалим и побили све народне главаре, а сав свој плен су послали цару у Дамаск. 24Иако је арамејска војска била људством малобројна, Господ је у њихове руке предао веома велику војску, зато што су ови заборавили Господа, Бога њихових отаца. Тако су извршили суд над Јоасом. 25Када су отишли од њега оставили су га у тешким болестима. Против њега су се завериле његове личне слуге због крвопролића над сином свештеника Јодаја. Убили су га у постељи. Када је умро сахранили су га у Давидовом граду али не у гробницама царева.
26А ово су завереници против њега: Завад, син Симеате Амонке и Јозавад, син Симрите Моавке. 27О његовим синовима, о многим пророштвима против њега и о обнови Дома Божијег, записано је у списима Књиге о царевима. Уместо њега зацарио се његов син Амасија.
