Les actes d’obéissance et la victoire militaire
(2 R 14.1-6)
1Amatsia avait vingt-cinq ans lorsqu’il devint roi et il régna vingt-neuf ans à Jérusalem25.1 De 796 à 767 av. J.-C.. Sa mère s’appelait Yehoaddân, elle était de Jérusalem. 2Il fit ce que l’Eternel considère comme juste, mais non pas d’un cœur sans partage25.2 Il a maintenu les hauts lieux (2 R 14.4) et adopté des dieux édomites (voir v. 14).. 3Dès qu’Amatsia eut affermi son autorité royale, il fit exécuter les ministres qui avaient assassiné son père. 4Mais il ne fit pas mourir leurs fils, conformément aux ordres donnés par l’Eternel dans la Loi, dans le livre de Moïse, lorsqu’il dit : « Les pères ne seront pas mis à mort pour les fils et les fils ne seront pas mis à mort pour les pères ; mais chacun sera mis à mort pour son propre péché25.4 Cité en Dt 24.16.. »
La guerre contre les Edomites
5Amatsia rassembla Juda et établit, pour chaque groupe familial, des chefs de « milliers » et de « centaines » pour tout Juda et Benjamin. Il recensa ceux qui avaient au moins vingt ans ; il trouva trois cent mille hommes aptes à la guerre, et sachant manier la lance et le grand bouclier. 6Il enrôla encore pour trois tonnes et demie d’argent, cent mille mercenaires dans le royaume d’Israël du Nord. 7Un homme de Dieu vint lui dire : O roi, qu’une armée d’Israël n’aille pas combattre avec toi, car l’Eternel n’est pas avec le royaume du Nord, avec tous ces Ephraïmites. 8Si tu vas au combat avec eux, tu auras beau te battre vaillamment, Dieu te fera succomber devant l’ennemi, car Dieu a le pouvoir de secourir ou de faire succomber.
9Amatsia demanda à l’homme de Dieu : Mais qu’adviendra-t-il de ces trois tonnes et demie d’argent que j’ai donné aux troupes d’Israël ?
L’homme de Dieu répondit : L’Eternel peut te donner bien plus que cela.
10Alors Amatsia renvoya chez eux les soldats qui étaient venus d’Ephraïm. Mais ceux-ci furent très en colère contre Juda et ils rentrèrent chez eux furieux.
(2 R 14.7)
11Amatsia rassembla son courage, prit la tête de son armée et se dirigea vers la vallée du Sel où il battit dix mille habitants de Séir25.11 Des Edomites (2 R 14.7) du désert situé au sud de la mer Morte.. 12Les Judéens capturèrent vivants dix mille hommes qu’ils emmenèrent au sommet d’une falaise25.12 falaise: (en hébreu : séla) peut-être de la ville de Séla, capitale des Edomites (2 R 14.7). d’où ils les précipitèrent tous dans le vide, de sorte qu’ils se rompirent les os.
L’idolâtrie et le refus d’écouter un prophète
13Mais, pendant ce temps, les soldats de la troupe qu’Amatsia avait renvoyés, pour qu’ils ne participent pas à son expédition, envahirent les villes de Juda depuis Samarie jusqu’à Beth-Horôn. Ils massacrèrent trois mille habitants et emportèrent un butin considérable.
14Lorsque Amatsia fut de retour après sa victoire sur les Edomites, il rapporta les statues de leurs dieux et en fit ses propres dieux ; il se prosterna devant elles et leur offrit des parfums. 15Alors l’Eternel se mit en colère contre lui et il lui envoya un prophète qui lui demanda : Pourquoi t’es-tu tourné vers les dieux de ce peuple qui n’ont même pas été capables de délivrer leur propre peuple de ton pouvoir ?
16Mais le roi l’interrompit en lui répliquant : Est-ce qu’on t’a nommé conseiller du roi ? Tais-toi ! Inutile de te faire tuer !
Le prophète n’insista pas, mais avant de se retirer, il dit cependant : Parce que tu as agi comme tu l’as fait et que tu as refusé d’écouter mes conseils, je reconnais que Dieu a décidé dans son conseil de te détruire.
La défaite devant Israël
(2 R 14.8-20)
17Amatsia, roi de Juda, prit l’avis de ses conseillers, puis il envoya des messagers à Joas, fils de Yoahaz et petit-fils de Jéhu, roi d’Israël, pour lui faire dire : Allons nous affronter !
18Joas lui fit répondre : Un jour, le chardon du Liban envoya dire au cèdre du Liban : « Donne ta fille en mariage à mon fils ! » Mais les bêtes sauvages du Liban passèrent par là et piétinèrent le chardon. 19Tu te dis que tu as vaincu les Edomites, alors l’orgueil t’est monté à la tête et tu te glorifies ! Maintenant, tu ferais mieux de rester chez toi : pourquoi veux-tu t’engager dans une entreprise malheureuse et courir au-devant d’un désastre pour toi et pour le royaume de Juda ?
20Mais Amatsia n’écouta pas son avertissement, car Dieu faisait en sorte que lui et son peuple subissent la défaite parce qu’ils s’étaient tournés vers les dieux d’Edom. 21Alors Joas, roi d’Israël, se mit en campagne. Les deux rois s’affrontèrent à Beth-Shémesh au pays de Juda. 22L’armée de Juda fut battue par celle d’Israël, et les soldats de Juda s’enfuirent chacun chez soi. 23A Beth-Shémesh, Joas, roi d’Israël, fit prisonnier Amatsia, roi de Juda, fils de Joas et petit-fils de Yoahaz. Il l’emmena à Jérusalem et démolit le rempart de la ville sur une longueur de cent quatre-vingts mètres, depuis la porte d’Ephraïm jusqu’à la porte de l’Angle. 24Il prit tout l’or et l’argent et tous les objets précieux qui se trouvaient dans le temple de Dieu, sous la garde d’Obed-Edom25.24 Famille à laquelle avait été confiée la garde du sanctuaire et de l’argent de l’alliance (voir 1 Ch 13.13-14 ; 26.4-15)., ainsi que les trésors du palais royal. Il prit en plus des otages, puis retourna à Samarie.
L’assassinat d’Amatsia
25Amatsia, fils de Joas, roi de Juda, vécut encore quinze années après la mort de Joas, fils de Yoahaz, roi d’Israël. 26Les autres faits et gestes d’Amatsia, des premiers aux derniers, sont cités dans le livre des rois de Juda et d’Israël. 27A partir du moment où Amatsia se détourna de l’Eternel, on trama contre lui un complot à Jérusalem. Il s’enfuit à Lakish. Mais ses ennemis envoyèrent des gens jusque-là pour le faire assassiner. 28On ramena son corps à dos de cheval à Jérusalem et on l’enterra aux côtés de ses ancêtres dans la cité de Juda.
Амасија, цар Јуде
1Амасији је било двадесет пет година кад је постао цар, а владао је двадесет девет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Јоадана из Јерусалима 2Чинио је што је право у Господњим очима, али не целим срцем. 3Кад се царство учврстило под његовом влашћу, побио је слуге које су убиле његовог оца цара. 4Ипак, није погубио синове убица, према ономе што је написано у књизи Мојсијевог Закона, где је Господ заповедио: „Нека се очеви не погубљују због својих синова, и нека се синови не погубљују због својих очева; свако треба да буде погубљен за свој грех.“
5Тако је Амасија окупио Јудејце и поставио им по отачким домовима заповеднике над хиљадама и заповеднике над стотинама за читаву Јуду и Венијамин. Када је пребројао људе од двадесет година па навише, израчунао је да их има три стотине хиљада одабраних, оних који иду у рат са копљем и великим штитом. 6Из Израиља је унајмио стотину хиљада јаких ратника за стотину сребрних таланата25,6 Око 34 t..
7Али дође му човек Божији и рече: „О, царе! Нека израиљска војска не иде са тобом, јер Господ није са Израиљем, са свим тим потомцима Јефремовим. 8А ако одеш, ти навали јуначки у бој, а Бог ће те срушити пред непријатељима. Јер у Богу је снага да помогне и да сруши.“
9Амасија одговори човеку Божијем: „А шта да радим са стотину таланата које сам платио израиљским четама?“
Човек Божији му рече: „Господ има да ти да много више од тога.“
10Амасија је раздвојио чете које су му дошле од Јефрема и послао их у њихово место, али се пламен њиховог беса разјарио на Јудејце. Вратили су се у њихово место у кипећем бесу.
11Амасија се охрабрио, повео своје људе и отишао у Слану долину где је побио десет хиљада становника Сира. 12Јудејци су заробили десет хиљада живих, одвели их на врх литице и оданде их бацили тако да су се сви смрскали.
13А војници чета које је Амасија вратио, да не иду са њим у борбу, похараше градове у Јуди од Самарије до Вет-Орона. Побили су три хиљаде и отели много плена.
14Када се Амасија вратио након што је поразио Едомце, донео је богове сирског народа. Поставио их је себи за богове, падао ничице пред њима и кадио им. 15Али плану Господњи гнев на Амасију и он му посла пророка који му рече: „Зашто си тражио богове народа који нису могли сопствени народ да избаве из твоје руке?“
16Док је он још говорио, цар му рече: „Јесмо ли ми тебе поставили за царевог саветника? Престани! Зашто да те погубимо?“
Пророк је престао али му је рекао: „Знам да је Господ одлучио да те уништи због овога што си урадио, што ниси послушао мој савет.“
17Амасија, цар Јуде, се посаветовао и онда послао поруку Јоасу, сину Јоахазовом, сину Јујевом, цару израиљском: „Изађи ми на мегдан.“
18Јоас, цар израиљски, је послао поруку Амасији, цару Јудином, говорећи: „Трн је ливански послао поруку кедру ливанском, говорећи: ’Дај своју ћерку моме сину за жену’, али је дивља звер ливанска изгазила трн. 19Гле, ти кажеш да си потукао Едом, па си се понео. Уживај у својој слави, али остани кући. Зашто призиваш невољу на своју и Јудину пропаст?“
20Али Амасија није слушао јер је од Бога било одређено да их преда непријатељу у руке јер су тражили богове Едома. 21Тако је Јоас, цар израиљски, пошао у бој. Он и цар Амасија, цар Јудин, су се сукобили код Вет-Семеса, који припада Јуди. 22Но, Израиљ је поразио Јуду, па су сви побегли својим кућама. 23Јоас, цар израиљски, је заробио Јудиног цара Амасију, сина Јоаса, сина Јоахазова, код Вет-Семеса. Затим га је довео у Јерусалим и срушио јерусалимски зид од Јефремових врата до Угаоних врата, у дужини од четири стотине лаката25,23 Око 200 m.. 24Узео је све злато и сребро и све посуђе које се нашло у Дому Божијем, код Овид-Едома и у царевим ризницама, као и таоце, па се вратио у Самарију.
25А Амасија, син Јоасов, цар Јудин, је живео петнаест година након смрти Јоаса, цара израиљског, сина Јоахазовог. 26Остала Амасијина дела, од првог до последњег, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних и израиљских? 27Од када се Амасија одвратио од Господа против њега су сковали заверу у Јерусалиму, те је побегао у Лахис. Но, послали су људе за њим и убили га тамо. 28Донели су га на коњима и сахранили га са његовим прецима у Јудином граду.
