Gipakita ni Elias nga Tinuod Siya nga Propeta sa Dios
1Tulo ka tuig na nga wala mag-ulan. Ug usa niana ka higayon, miingon ang Ginoo kang Elias, “Lakaw ug pakita kang Ahab, kay paulanon ko na.” 2Busa miadto si Elias kang Ahab.
Grabe na gayod kaayo ang kagutom didto sa Samaria niadtong panahona. 3Busa gipatawag ni Ahab si Obadia nga mao ang nagadumala sa iyang palasyo. (Si Obadia nagatahod gayod sa Ginoo. 4Sa dihang gipamatay ni Jezebel ang mga propeta sa Ginoo, gitagoan ni Obadia ang 100 ka mga propeta sa duha ka langub, 50 sa matag langub, ug gihatagan niya sila ug pagkaon ug tubig.) 5Miingon si Ahab kang Obadia, “Adtoon nato ang tanang mga tuboran ug lugut sa atong nasod, basig may makita pa kitang mga sagbot alang sa atong mga kabayo ug mga mula, aron masalbar nato sila.” 6Busa gibahin nilang duha ang dapit ug nagsabot kon asa nga bahin ang ilang adtoan. Ug unya nanglakaw sila.
7Samtang naglakaw si Obadia, natagboan niya si Elias. Nailhan niya si Elias, busa miyukbo siya agig pagtahod kaniya, ug miingon, “Ikaw ba gayod kana, Sir Elias?” 8Mitubag si Elias, “Oo. Karon lakaw, ug sultihi ang imong agalon nga si Ahab nga ania ako dinhi.” 9Apan miingon si Obadia, “Sir, unsa may akong sala kanimo nga buot mo man akong itugyan kang Ahab aron patyon? 10Sultihan ko ikaw sa tinuod atubangan sa buhi nga Ginoo, nga imong Dios, nga walay nasod o gingharian nga wala padad-i sa akong agalon ug tawo sa pagpangita kanimo. Kon moingon ang mga pangulo niadto nga mga nasod ug mga gingharian nga wala ka sa ilang dapit, papanumpaon sila ni Ahab nga wala ka gayod nila makita. 11Unya karon sugoon mo ako sa pag-adto sa akong agalon aron ingnon siya nga ania ka dinhi? 12Unsa man unyay mahitabo kon sa akong pagbiya dad-on ka sa Espiritu sa Ginoo sa dapit nga wala ko mahibaloi, ug pag-abot ni Ahab wala ka dinhi? Patyon gayod niya ako. Sir, nagaalagad na ako sa Ginoo sukad sa batan-on pa ako. 13Wala mo ba mabalitai ang akong gihimo sa dihang gipamatay ni Jezebel ang mga propeta sa Ginoo? Gitagoan ko ang 100 ka mga propeta sa Ginoo sa duha ka langub, 50 sa matag langub, ug gihatagan ko sila ug pagkaon ug tubig. 14Unya karon sugoon mo ako sa pag-adto sa akong agalon ug sultihan siya nga ania ka dinhi? Patyon niya ako!”
15Miingon si Elias, “Ipanumpa ko sa buhi nga Ginoo nga Makagagahom, nga akong ginaalagaran, nga magpakita ako kang Ahab karon gayong adlawa.”
16Busa miadto si Obadia kang Ahab ug gisultihan niya kini nga anaa si Elias, ug milakaw si Ahab sa pagpakigkita kang Elias. 17Sa dihang nakita ni Ahab si Elias, miingon siya, “Ikaw ba gayod kana, tigdalag kasamok sa Israel?” 18Mitubag si Elias, “Dili ako ang gadala ug kasamok sa Israel, kondili ikaw ug ang pamilya sa imong amahan. Tungod kay gisalikway ninyo ang mga sugo sa Ginoo ug gisimba ninyo ang mga imahen ni Baal. 19Karon, tigoma didto sa Bukid sa Carmel ang tanang katawhan sa Israel. Ug paadtoa usab ang 450 ka mga propeta ni Baal ug ang 400 ka mga propeta ni Ashera, nga ginapakaon ni Jezebel.”
20Busa gitigom ni Ahab didto sa Bukid sa Carmel ang tanang katawhan sa Israel ug ang mga propeta. 21Miduol si Elias sa mga tawo ug miingon, “Hangtod kanus-a ba kamong magsunod sa duha ka tinuohan? Kon ang Ginoo mao ang Dios, sunda ninyo siya, apan kon si Baal mao ang Dios, sunda ninyo siya.” Apan wala motubag ang mga tawo.
22Miingon pag-usab si Elias kanila, “Ako na lang ang nahibilin sa mga propeta sa Ginoo, apan si Baal may 450 pa ka mga propeta. 23Karon dad-i ninyo kami ug duha ka torong baka. Unya papilia ang mga propeta ni Baal ug usa nga ilang ihawon ug unya ipapatong sa sugnod, apan kinahanglan dili nila kini halingan. Mao usab ang himuon ko sa usa ka baka; ipatong ko usab kini sa sugnod ug dili ko usab kini halingan. 24Unya pag-ampo kamo sa inyong dios, ug ako mag-ampo usab sa Ginoo. Ang motubag pinaagi sa kalayo mao ang tinuod nga Dios.” Ug miuyon ang mga tawo.
25Unya miingon si Elias sa mga propeta ni Baal, “Kamoy una kay daghan kamo. Pagpili kamo ug usa ka torong baka ug andama ninyo kini. Unya pag-ampo kamo sa inyong dios, apan ayaw ninyo kini halingi.” 26Busa gikuha sa mga propeta ni Baal ang torong baka nga gidala kanila, ug giandam nila kini. Unya nagaampo sila kang Baal gikan sa buntag hangtod sa udto. Misinggit sila, “O Baal, tubaga kami!” Nagsayaw-sayaw sila libot sa halaran nga ilang gihimo. Apan walay mitubag.
27Sa dihang udto na, gibiaybiay na sila ni Elias nga nagaingon, “Sige, kusgi pa ninyog singgit, kay dios man kaha siya! Tingalig namalandong lang siya, o gapahulay,18:27 gapahulay: o, nalibang. o may giadtoan, o nakatulog ug kinahanglan nga pukawon.” 28Busa misinggit pa gayod sila ug kusog ug gisamad-samaran nila ang ilang mga lawas pinaagi sa sundang ug espada, sumala sa ilang nabatasan, hangtod nga nagkadugo sila. 29Milabay na ang kaudtohon ug padayon pa gihapon silang nanawag hangtod nga misobra na ang ilang oras sa paghalad,18:29 hangtod nga misobra… paghalad: sa literal, hangtod sa paghalad sa halad. Ginahimo kini sa pagsalop sa adlaw. apan wala gayoy mitubag kanila.
30Miingon si Elias sa tanang mga tawo, “Duol kamo kanako.” Ug miduol ang mga tawo kaniya. Unya giayo niya ang halaran sa Ginoo nga naguba. 31Nagkuha siya ug 12 ka bato nga nagrepresentar sa 12 ka tribo sa mga anak ni Jacob, ang tawo nga ginganlan sa Ginoo ug Israel. 32Gihimo niya ang mga bato nga halaran alang sa Ginoo, ug gikanalan niya ang palibot sa halaran. Ang kanal nga iyang gihimo mahimong butangan ug tulo ka galon nga binhi. 33Giayo niya pagplastar ang sugnod sa halaran ug gihiwa-hiwa ang baka ug gipatong kini sa sugnod. Unya miingon siya sa mga tawo, “Buboi ninyo ug upat ka banga nga tubig ang halad ug sugnod.” Human nila kini mahimo, 34miingon si Elias, “Buboi ninyo pag-usab.” Pagkahuman nila ug bubo, miingon pa gayod si Elias, “Buboi pa gayod ninyo sa ikatulo nga higayon.” Gituman nila ang giingon ni Elias, 35ug nagabanaw ang tubig libot sa halaran ug napuno usab ang kanal.
36Sa pag-abot sa oras sa paghalad sa panggabii nga halad, miduol si Propeta Elias sa halaran ug nagaampo. Miingon siya, “Ginoo, Dios ni Abraham, ni Isaac, ug ni Jacob,18:36 Jacob: sa Hebreo, Israel. pamatud-i karong adlawa nga ikaw ang Dios sa Israel ug ako imong alagad, ug gihimo ko kining tanan sumala sa imong sugo. 37Tubaga ako, Ginoo, aron mahibaloan niining mga tawo nga ikaw Ginoo ang Dios, ug ginapabalik mo sila kanimo.”
38Ug miabot ang kalayo gikan sa Ginoo, ug gisunog niini ang halad, ang sugnod, ang mga bato ug ang abog, ug nauga ang kanal. 39Sa dihang nakita kini sa tanang mga tawo, miyukbo sila ug miingon, “Ang Ginoo mao ang Dios! Ang Ginoo mao ang Dios!” 40Unya gimandoan ni Elias ang mga tawo, “Dakpa ninyo ang mga propeta ni Baal. Kinahanglan walay makaikyas kanila!” Busa gidakop sa mga tawo ang mga propeta ni Baal ug gidala sila ni Elias sa Lugut sa Kishon ug gipamatay.
41Miingon si Elias kang Ahab, “Lakaw, kaon ug inom kay naay umaabot nga kusog nga ulan.” 42Busa milakaw si Ahab aron mokaon ug moinom, apan si Elias mitungas sa tumoy sa Carmel ug nagaampo, nga nagaluhod ug nagayuko sa yuta. 43Unya miingon siya sa iyang sulugoon, “Tungas ug tan-aw dapit sa dagat.” Gituman kini sa sulugoon.
Pagbalik niya kang Elias, miingon siya, “Wala akoy nakita.” Kapito siyang gipabalik-balik ni Elias sa pagtan-aw. 44Sa ikapitong balik, miingon siya kang Elias, “May nakita akong dag-om nga daw palad sa tawo ka gamay, nga mipaibabaw gikan sa lawod.” Busa miingon si Elias, “Lakaw, ug ingna si Ahab nga mosakay sa iyang karwahe ug mopauli aron dili siya maabtan sa ulan.”
45Pagkataudtaod mingitngit ang langit tungod sa mga dag-om. Mihangin ug miulan ug kusog, ug misakay si Ahab sa karwahe ug miadto sa Jezreel. 46Unya, gigamhan sa Ginoo si Elias. Gibira niya pataas ang iyang bisti ug gibaksan, unya midagan siya pag-una kang Ahab paingon sa Jezreel.
Сусрет Илије и Ахава
1После много дана, дође реч Господња Илији, у трећој години: „Иди и покажи се Ахаву, а ја ћу послати кишу на земљу.“ 2Тако Илија оде у сусрет Ахаву.
А у Самарији је владала љута глад. 3Ахав позва Авдију, управитеља двора. Авдија се веома бојао Господа. 4Кад је Језавеља убијала пророке Господње, Авдија је узео стотину пророка и сакрио их. Педесет их је сакрио у једну пећину и хранио их хлебом и водом. 5Ахав рече Авдији: „Обиђи земљу и све изворе воде и све потоке; можда ћемо наћи какву траву да одржимо у животу коње и мазге, да нам не изгине стока.“ 6Поделили су између себе земљу, где ће који проћи; Ахав је кренуо једним путем, а Авдија је отишао другим путем.
7Док је Авдија ишао путем, Илија му изађе у сусрет. Препознавши га, Авдија паде ничице и рече: „Јеси ли то ти, господару Илија?“
8Он му одговори: „Ја сам. Иди и реци своме господару: ’Илија је овде.’“
9Авдија рече на то: „Какав сам грех учинио те дајеш свога слугу у руке Ахавове, да ме убије? 10Живога ми Господа, Бога твога, нема народа ни царства где мој господар није послао да те траже. Кад би рекли: ’Нема га овде’, он би натерао то царство или народ да се закуну да те нису нашли. 11А ти ми сад кажеш: ’Иди и реци своме господару да је Илија овде.’ 12Кад ја одем од тебе, Дух Господњи ће те однети ни сам не знам где. Међутим, кад ја будем дошао да то јавим Ахаву, а он те не нађе, он ће ме убити! А твој слуга се боји Господа од своје младости. 13Зар није било јављено моме господару шта сам урадио кад је Језавеља убијала пророке Господње? Ја сам сакрио стотину пророка Господњих, по педесет у једну пећину и хранио их хлебом и водом. 14А ти ми сад кажеш: ’Иди и реци своме господару да је Илија овде.’ Па, он ће ме убити!“
15Илија рече: „Живога ми Господа над војскама, коме служим, данас ћу се показати пред њим.“
Илија на гори Кармил
16Авдија оде да се сретне с Ахавом, и пошто му је јавио, Ахав оде да се сретне са Илијом. 17Кад је угледао Илију, Ахав му рече: „Јеси ли ти онај што доводи невољу на Израиља?“
18Илија одговори: „Нисам ја тај што је довео невољу на Израиља; то си ти и дом твога оца. Ви сте напустили Господње заповести и отишли за Валима. 19А сада ми сабери сав Израиљ на гори Кармил и четири стотине педесет Валових пророка, и четири стотине Аштартиних пророка, који једу за Језавељиним столом.“
20Ахав посла по сав Израиљ и сабра пророке на гору Кармил. 21Тада Илија приступи свем народу и рече: „Докле ћете храмати на обе ноге? Ако је Господ Бог, следите њега, а ако је то Вал, следите њега.“
Народ му није одговорио ни речи.
22Тада Илија рече народу: „Само сам ја остао од пророка Господњих, док је Валових пророка четири стотине педесет. 23Нека нам се дају два јунца; нека они изаберу себи једног јунца, па нека га расеку на делове и положе га на дрва, али нека не подмећу ватру. Ја ћу урадити исто са другим јунцем и положити га на дрва. Ватру нећу подметати. 24Ви онда призовите име свога бога а ја ћу призвати име Господње. Онај бог који се одазове ватром, тај је Бог.“
Сав народ одговори: „Предлог је добар.“
25Илија рече Валовим пророцима: „Изаберите себи једног јунца и припремите га најпре, јер вас је више. Затим призовите име свога бога, али не подмећите ватру.“ 26Они узму јунца који им је дан и припреме га.
Затим су призивали име Валово од јутра до поднева, говорећи: „О, Вале, одговори нам!“ Али није било ни гласа, ни одговора. Онда су играли око жртвеника који је био направљен.
27Кад је дошло подне, Илија им се подсмехну и рече: „Вичите гласније, јер он је бог! Можда се замислио, или је заузет; можда је отпутовао, или спава, па га треба пробудити.“ 28Тада су почели још гласније да вичу и да се парају ножевима и шилима по свом обичају, док их није облила крв. 29Кад је прошло подне, они стадоше да пророкују док није дошло време да се принесе жртва. Али није било ни гласа, ни одговора, нити знака живота.
30Илија рече свем народу: „Приступите к мени.“ Кад је сав народ приступио к њему, он је поправио Господњи жртвеник, који је био порушен. 31Илија је узео дванаест каменова, према броју племена синова Јаковљевих, коме је дошла реч Господња: „Твоје име ће бити Израиљ.“ 32Од тог камења је подигао жртвеник у име Господње, а око жртвеника је ископао јарак толико широк, да би се у њему могле засејати две мере18,32 Око 15 kg. жита. 33Затим је поређао дрва, исекао вола на комаде, и положио га на дрва.
34Тада је рекао: „Напуните четири крчага водом и излијте је на жртву свеспалницу и на дрва. Урадите то још једном“ – рече. И опет рече: „Учините то и по трећи пут“; и учинише тако и трећи пут. 35Вода је потекла око жртвеника и испунила јарак.
36Кад је дошло време да се принесе жртва, пророк Илија приступи и рече: „Господе, Боже Аврахамов, Исаков и Израиљев, нека се данас зна да си ти Бог у Израиљу, а да сам ја твој слуга, и да сам по твојој речи учинио све ове ствари. 37Услиши ме, Господе! Услиши ме, да би овај народ знао да си ти Господе Бог, и да ћеш ти обратити њихова срца.“
38Тада се сручи огањ Господњи и прогута и жртву свеспалницу, и дрва, и камење, и земљу, и исуши воду у јарку.
39Кад сав народ то виде, паде ничице и рече: „Господ је Бог! Господ је Бог!“
40Тада им Илија рече: „Похватајте Валове пророке; нека ниједан не умакне.“ Они су их похватали и довели Илији код потока Кисона, и тамо их је поклао.
Свршетак суше
41Илија рече Ахаву: „Иди, једи и пиј, јер се чује звук великог пљуска.“ 42Ахав је отишао да једе и пије, а Илија је отишао на врх Кармила. Ту је клекнуо на земљу и положио главу међу колена. 43Потом је рекао своме слузи: „Устани и погледај према мору.“
Он погледа и рече: „Нема ничега.“
Илија је седам пута рекао: „Врати се.“
44Седмог пута је слуга рекао: „Ено, од мора се диже мали облак, као људски длан.“
Илија рече: „Иди и реци Ахаву: ’Упрегни своје кочије и сиђи да те не ухвати пљусак.’“
45Небо се намах смрачи од облака и ветра, и спусти се велики пљусак. Ахав се попне у своје кочије и оде у Језраел. 46А рука Господња дође на Илију; он се опаса и отрча пред Ахавом све до Језраела.
