Miikyas si Elias sa Horeb
1Gisuginlan ni Ahab ang iyang asawa nga si Jezebel sa tanang gihimo ni Elias, apil na ang pagpamatay niini sa tanang propeta ni Baal. 2Busa gipadad-an ni Jezebel ug mensahe si Elias nga nagaingon, “Hinaut pa nga silotan ako sa mga dios sa hilabihan gayod kon ugma sa sama niini nga oras dili ko ikaw mapatay, sama sa gihimo mo sa mga propeta.”
3Nahadlok si Elias, busa miikyas siya ngadto sa Beersheba nga sakop sa Juda, ug gibilin niya didto ang iyang sulugoon. 4Unya mibaklay siya ug mga usa ka adlaw paingon sa kamingawan. Mihunong siya ug milingkod ilalom sa kahoy, ug nagaampo nga mamatay na lang unta siya. Miingon siya, “Husto na, Ginoo! Kuhaa na lang ang akong kinabuhi; wala akoy kalainan sa akong mga katigulangan.” 5Unya mihigda siya ilalom sa kahoy ug nakatulog.
Sa kalit lang may anghel nga mikuhit kaniya ug miingon, “Bangon ug kaon.” 6Pagtan-aw niya, may nakita siya sa iyang ulohan nga pan nga giluto sa gipainit nga bato, ug tubig nga gisulod sa tibod. Mikaon siya ug miinom, ug mihigda pag-usab. 7Mibalik ang anghel sa Ginoo ug gikuhit pag-usab si Elias ug miingon, “Bangon ug kaon, kay layo pa ang imong lakwon.” 8Busa mibangon si Elias ug mikaon ug miinom. Nabaskog siya tungod sa iyang gikaon, ug mibaklay siya sulod sa 40 ka adlaw ug 40 ka gabii, hangtod nga nakaabot siya sa Horeb,19:8 Horeb: o, Sinai. ang bukid sa Dios. 9Misulod siya sa usa ka langub ug didto natulog pagkagabii.
Nakigsulti ang Ginoo kang Elias
Unya, miingon ang Ginoo kaniya, “Gaunsa ka dinhi, Elias?” 10Mitubag siya, “Ginoong Dios nga Makagagahom, nagaalagad gayod ako nga matinud-anon kanimo. Apan gisalikway sa mga Israelinhon ang ilang kasabotan kanimo. Giguba nila ang imong mga halaran ug gipamatay ang imong mga propeta. Ako na lang ang nahibilin, ug nagtinguha usab sila sa pagpatay kanako.” 11Miingon ang Ginoo, “Gawas ug tindog sa akong presensya ibabaw sa bukid, kay moagi ako.” Unya may miagi nga makusog nga hangin nga mitumpag sa mga bukid ug midugmok sa mga bato, apan wala ang Ginoo sa hangin. Pagkahuman sa hangin, naglinog, apan wala gihapon ang Ginoo sa linog. 12Pagkahuman sa linog, may kalayo nga miabot, apan wala gihapon ang Ginoo sa kalayo. Pagkahuman sa kalayo, may mihunghong. 13Pagkadungog niini ni Elias, gitabonan niya ang iyang nawong sa iyang kupo ug migawas siya ug mitindog sa baba sa langub. Unya may tingog nga miingon kaniya, “Gaunsa ka dinhi, Elias?” 14Mitubag siya, “Ginoong Dios nga Makagagahom, nagaalagad ako nga matinud-anon kanimo, apan gisalikway sa mga Israelinhon ang ilang kasabotan kanimo. Giguba nila ang imong mga halaran, ug gipamatay ang imong mga propeta. Ako na lang ang nahibilin, ug nagtinguha usab sila sa pagpatay kanako.”
15Miingon ang Ginoo kaniya, “Balik sa imong giagian, ug adto sa kamingawan sa Damascus. Pag-abot mo didto, dihogi ug lana si Hazael sa pagpaila nga siya na ang hari sa Aram.19:15 Aram: o, Syria. 16Dihogi usab si Jehu nga anak ni Nimshi ingon nga hari sa Israel, ug si Eliseo nga anak ni Shafat, nga taga-Abel Mehola, nga mopuli kanimo ingon nga propeta. Pamatyon ni Hazael ang mga nagasimba kang Baal. Ang makaikyas gikan kaniya, 17pamatyon ni Jehu, ug ang makaikyas gikan kang Jehu, pamatyon ni Eliseo. 18Apan ibilin ko ang 7,000 ka mga Israelinhon nga wala moluhod ug mohalok sa imahen ni Baal.”
Ang Pagtawag kang Eliseo
19Mibiya didto si Elias ug nakita niya si Eliseo nga anak ni Shafat nga nagdaro. May 11 ka parisan sa mga baka nga gigamit sa pagdaro, ug siya ang migamit sa ika-12 nga parisan. Milabay si Elias kang Eliseo, ug gibutang ang iyang kupo kaniya. 20Gibiyaan ni Eliseo ang mga baka ug gigukod si Elias. Miingon si Eliseo, “Mohalok una ako sa akong amahan ug inahan sa pagpanamilit kanila, unya mouban ako kanimo.” Mitubag si Elias, “Sige, apan ayaw kalimti ang gihimo ko kanimo.”
21Mibalik si Eliseo, ug gikuha niya ang iyang mga baka ug giihaw. Gigamit niyang sugnod ang mga yugo ug mga daro sa pagluto sa karne sa mga baka. Pagkaluto niini, gihatagan niya ang iyang kauban nga mga magdadaro, ug nangaon silang tanan. Unya misunod siya kang Elias ug nahimo siyang katabang niini.
Илија бежи од Језавеље
1Кад је Ахав испричао Језавељи све што је Илија урадио, и како је поубијао мачем све пророке, 2Језавеља је послала гласника Илији, говорећи: „Нека ми тако учине богови, и нека додају, ако сутра у ово време не учиним с твојим животом, као што је било учињено са животом свакога од њих.“
3Он се уплашио, па је устао и побегао да сачува себи живот. Дошао је у Вир-Савеју у Јуди, где је оставио свога слугу. 4Онда је отишао у пустињу, дан хода. Дошавши до једне смреке, сео је испод ње и пожелео да умре. Рекао је: „Доста ми је више! Господе, узми мој живот, јер нисам бољи од својих предака!“ 5Легао је испод смреке и заспао.
Али анђео га дотакну и рече му: „Устани и једи.“ 6Кад се обазрео, тамо код његове главе је била погача печена на камену и крчаг воде. Јео је и пио, па је поново легао.
7Анђео Господњи се вратио по други пут, дотакнуо га и рекао му: „Устани и једи, јер те очекује далек пут.“ 8Илија је устао, па је јео и пио. Обновивши снагу том храном, ишао је четрдесет дана и четрдесет ноћи до Божије горе Хорив.
Илијин сусрет са Богом
9Тамо је ушао у једну пећину и преспавао тамо. Затим му дође реч Господња: „Шта ти радиш овде, Илија?“
10Он одговори: „Био сам веома реван за Господа, Бога над војскама, јер су Израиљци напустили твој савез, срушили твоје жртвенике и мачем побили твоје пророке. Само сам ја остао, а сада гледају да и мени узму живот.“
11Бог рече: „Изађи и стани на гору пред Господом, јер ће Господ проћи.“
Пред Господом је био велики и силан ветар који је цепао горе и ломио стене. Али Господ није био у ветру. После ветра је био земљотрес, али Господ није био у земљотресу. 12После земљотреса је био огањ, али Господ није био у огњу. После огња дође тихи шапат. 13Кад је то Илија чуо, заклонио је лице плаштом, па је изашао и стао на улаз од пећине. Затим му је глас рекао: „Шта ти радиш овде, Илија?“
14Он одговори: „Био сам веома реван за Господа, Бога над војскама, јер су Израиљци напустили твој савез, срушили твоје жртвенике и мачем побили твоје пророке. Само сам ја остао, а сада гледају да и мени узму живот.“
15Господ му рече: „Иди и врати се путем за дамаштанску пустињу. Кад дођеш, помажи Азаила за цара над Арамом, 16а Јуја, сина Нимсијевог, помажи за цара над Израиљем. Јелисеја, сина Сафатовог из Авел-Меоле, помажи за пророка уместо себе. 17Ко побегне од Азаиловог мача, њега ће убити Јуј, а ко побегне од Јујевог мача, њега ће убити Јелисеј. 18Ипак, оставићу у Израиљу седам хиљада – све оне чија се колена нису савила пред Валом, и сва уста која га нису целивала.“
Илија позива Јелисеја у службу
19Илија оде оданде и нађе Јелисеја, сина Сафатовог, како оре. Пред њим је било дванаест јармова волова, а сам је био код дванаестог. Илија прође крај њега и баци на њега свој огртач. 20Он остави волове, потрча за Илијом и рече му: „Дозволи ми да се изљубим с оцем и мајком, па ћу поћи за тобом.“
Илија му рече: „Иди, врати се; зар сам ти учинио нешто велико?“
21Тада се окренуо од њега, узео волове и заклао их. Месо је скувао на дрвима од воловског јарма, и дао га народу да једе. Затим је устао и пошао за Илијом, као његов слуга.
