Nsuyow, Ɔkɔm, Afoa
1Eyi ne Awurade asɛm a ɔde maa Yeremia a ɛfa nsuyow ho:
2“Yuda resu,
ne nkuropɔn hu amane;
wɔbɔ asase no ho abubuw,
na osu foro fi Yerusalem kɔ.
3Mmapɔmma soma wɔn asomfo ma wɔkɔhwehwɛ nsu;
wɔkɔhwɛ ahina mu
nanso wonnya nsu.
Wɔde wɔn asuhina san ba a hwee nni mu;
wɔde awerɛhow ne abawpa
katakata wɔn ti so.
4Asase no apaapae,
efisɛ osu ntɔ wɔ asase no so;
akuafo no koma atutu
na wɔkata wɔn ti so.
5Mpo ɔforotebere a ɔwɔ sare so
gyaw ne ba a wawo no foforo,
efisɛ sare biara nni hɔ.
6Sare so mfurum gyinagyina nkoko wosee no so
home sɛ sakraman;
wɔkrankran wɔn ani hwehwɛ didibea
nanso wonhu bi.”
7Ɛwɔ mu sɛ yɛn amumɔyɛ di adanse tia yɛn de,
nanso Awurade, wo din nti yɛ ho biribi.
Yɛn atuatew dɔɔso;
na yɛayɛ bɔne atia wo.
8Wo a woyɛ Israel Anidaso,
nʼAgyenkwa wɔ amanehunu mmere mu,
adɛn nti na woayɛ sɛ ɔhɔho wɔ asase no so,
sɛ ɔkwantuni a ɔsoɛ anadwo?
9Adɛn nti na woayɛ sɛ obi a ade afu ne mu yi,
sɛ ɔkofo a onni ahoɔden a ɔde boa?
Wowɔ yɛn ntam, Awurade
na wo din da yɛn so;
nnyaw yɛn mu!
10Eyi ne nea Awurade ka fa saa nnipa yi ho:
“Wɔn ani gye akyinkyinakyinkyin ho yiye;
wɔmma wɔn anan nhome.
Ɛno nti Awurade nnye wɔn nto mu;
afei ɔbɛkae wɔn amumɔyɛsɛm no
na watwe wɔn aso wɔ wɔn bɔne ho.”
11Na Awurade ka kyerɛɛ me se, “Mmɔ yiyeyɛ ho mpae mma saa nnipa yi. 12Mmom ɛwɔ mu sɛ wodi mmuada de, nso merentie wɔn sufrɛ; ɛwɔ mu sɛ wɔbɔ ɔhyew afɔre ne aduan afɔre de, nso merennye. Mmom, mede afoa, ɔkɔm ne ɔyaredɔm bɛsɛe wɔn.”
13Nanso mekae se, “Ao, Otumfo Awurade, adiyifo no ka kyerɛ wɔn daa se, ‘Morenhu afoa, na ɔkɔm remma. Nokware mɛma mo asomdwoe a ɛbɛtena hɔ daa wɔ ha.’ ”
14Na Awurade ka kyerɛɛ me se, “Adiyifo no hyɛ akɔntoro wɔ me din mu. Mensomaa wɔn, minnyii wɔn na menkasa nkyerɛɛ wɔn ɛ. Wɔrehyɛ nkɔm fa atoro anisoadehu, asumansɛm, abosonsom ne wɔn ankasa nnaadaa adwene ho. 15Ɛno nti, nea Awurade ka fa adiyifo a wɔde me din hyɛ nkɔm no ho ni: mensomaa wɔn nanso wɔka se, ‘Afoa biara anaa ɔkɔm biara remma asase yi so.’ Saa adiyifo no ara bɛtotɔ wɔ afoa ano ne ɔkɔm mu. 16Na nnipa a wɔhyɛ nkɔm kyerɛ wɔn no, wɔbɛtotow wɔn agu Yerusalem mmɔnten so esiane ɔkɔm ne afoa nti. Wɔrenya obiara nsie wɔn: wɔn yerenom, wɔn mmabarima anaa wɔn mmabea. Mɛma amanehunu a ɛfata wɔn aba wɔn so.
17“Ka saa asɛm yi kyerɛ wɔn:
“ ‘ma nisu nguare me
anadwo ne awia, a to ntwa,
efisɛ Ɔbabea Babun no, me nkurɔfo,
anya apirakuru a ɛyɛ hu
na ɛyɛ ahodwiriw mmoroso.
18Sɛ mekɔ ɔman no mu a,
mihu nnipa a wɔatotɔ wɔ afoa ano;
sɛ mekɔ kuropɔn no mu a
mihu ɔkɔm nsunsuanso.
Odiyifo ne ɔsɔfo nyinaa
kɔ asase a wonnim so so.’ ”
19Woapo Yuda koraa ana?
Wubu Sion animtiaa ana?
Adɛn nti na wode ɔhaw aba yɛn so
na yennya ayaresa?
Yɛn ani daa asomdwoe so,
nanso ade papa biara mmaa ɛ;
yɛn ani daa ayaresa bere so
nanso ehu na ɛbae.
20Awurade, yegye yɛn amumɔyɛ
ne yɛn agyanom afɔdi to mu;
nokware, yɛayɛ bɔne atia wo.
21Na wo din nti mmu yɛn animtiaa;
nhura wʼanuonyam ahengua no ho.
Kae wo ne yɛn apam no
na mmu so.
22Na amanaman ahoni ahuhuw no mu bi ma osu tɔ ana?
Wim ankasa na ɛtɔ obosu ana?
Dabi da, ɛyɛ wo, Awurade yɛn Nyankopɔn.
Enti wo so na yɛn ani da,
na wo na woyɛ eyinom nyinaa.
Суша, глад, рат
1Јеремији је дошла од Господа порука о суши:
2„Јуда плаче.
Градови јој пропадају,
а они леже по земљи у црно завијени.
Плач Јерусалима се разлеже.
3Моћници шаљу своје слуге по воду,
али када они стигну до чатрња,
воде нема.
А онда се враћају празних посуда,
посрамљени и збуњени,
покривених глава.
4Тло је испуцало,
јер нема кише у земљи,
ратари су посрамљени
и покривају своје главе.
5И кошута се оланила у пољу
и напустила младо,
јер нема траве.
6Дивљи магарци стоје по оголелим висовима
и као шакали дахћу.
Исколачили су очи
јер нема паше.“
7Наше кривице сведоче против нас.
А ти ипак, Господе, делуј ради свога имена,
јер су многа наша отпадништва.
Против тебе смо сагрешили!
8Надо Израиљева,
Спаситељу његов у часу невоље!
Зашто си попут дошљака у земљи
и путника што би тек успут да преноћи?
9Зашто си као сметен човек,
као јунак немоћан да спасе?
А ти си међу нама, о, Господе,
и твоје је име призвано на нас.
Не напуштај нас!
10Ево шта каже Господ овом народу:
„Они баш воле да лутају,
не спутавају у томе кораке своје.
И Господ их није прихватио
и сада се сећа њихових кривица
и казниће њихове грехе.“
11Господ ми је рекао: „Не моли се за добро овог народа. 12Постиће они, али ја нећу слушати њихов вапај. Жртвоваће они свеспалнице и житне жртве, али ја их нећу прихватити. Докрајчићу их мачем, глађу и помором.“
13А ја сам узвратио: „О, Господе Боже! Ево пророци им говоре: ’Рат и глад нећете гледати! Неће вас то задесити! Јер ја ћу да вам дам сигуран мир на овом месту.’“
14Господ ми је одговорио: „Ти пророци пророкују лаж у моје име! Ја их нисам послао и нисам их овластио. Нисам им објавио лажно виђење и обмањивачку гаталицу, јер то они пророкују по свом срцу. 15Зато овако каже Господ о тим пророцима који пророкују у моје име. Ја их нисам послао да вам кажу: ’Рат и глад вас неће задесити у овој земљи.’ Скончаће ти пророци и од рата и од глади! 16А народ коме је пророковано ће од рата и глади бити побацан по улицама Јерусалима. Неће бити кога да их сахрани – њих, њихове жене, њихове синове и њихове ћерке – и ја ћу по њима да излијем њихову злобу.
17И ову ћу поруку још да им кажем:
’Роне сузе очи моје
и ноћу и дању без престанка,
јер је девица мог народа
разорена великим разарањем.
Јако је рањена.
18Ако одем у поље –
тамо мачем поклани!
Ако одем у град –
тамо од глади болесни!
И пророк и свештеник
тумарају земљом и ништа не схватају.’“
19Зар си Јуду сасвим одбацио?
Да ли ти је Сион души мрзак?
Зашто си нас ударио
и нема нам оздрављења?
Надали смо се миру –
а ничег доброга;
и времену оздрављења –
а оно страва!
20Господе, ми смо свесни наше опакости
и кривице наших предака,
јер смо ти згрешили.
21Не презри нас због свог имена!
Не понизи престо своје славе.
Сети се свог савеза са нама
и немој га раскинути.
22Да ли неки од идола других народа шаљу кишу?
А небеса зар дају пљускове?
Зар ниси то ти, Господе наш Боже?
Ти све то чиниш
и ми те жељно ишчекујемо.
