Aberante:
1Maba me turo mu, me nuabea, mʼayeforo;
maboaboa me kurobow ne me nnuhuam ano.
Madi me wokyɛm ne ɛwo;
manom me bobesa ne me nufusu.
Nnamfonom:
Nnamfonom, munnidi na monnom;
Adɔfonom, monnom nea ɛbɛmee mo dɔ.
Ababaa:
2Medae, nanso me koma anna.
Tie! me dɔfo rebɔ pon no mu;
“Bue me, me nuabea, me dɔ,
mʼaborɔnoma, a ne ho nni dɛm.
Obosu afɔw me tirim,
anadwo mu bosu afɔw me nwi.”
3Maworɔw mʼatade,
mensan mfa nhyɛ ana?
Mahohoro mʼanan ase,
memma ho nyɛ fi bio ana?
4Me dɔfo yɛɛ sɛ ɔrebue pon no
me koma fii ase bɔɔ kim kim wɔ me mu.
5Mesɔree sɛ merekobue me dɔfo,
na me nsa ho kurobow
ne me nsateaa ho aduhuam,
yɛɛ korɔkorɔ no nsa ho.
6Mibue maa me dɔfo no,
nanso na ɔkɔ.
Ne kɔ no maa me ho dwiriw me.
Mehwehwɛɛ no nanso manhu no baabiara.
Mefrɛɛ no nanso wannye me so.
7Awɛmfo no huu me
bere a wɔrebɔ aporɔw wɔ kuropɔn no mu.
Wɔbobɔɔ me pirapiraa me;
woyii mʼatade kɔe;
saa awɛmfo a wɔwɛn afasu no!
8Yerusalem mmabea, mehyɛ mo,
sɛ muhu me dɔfo no a,
asɛm bɛn na mobɛka akyerɛ no?
Monka nkyerɛ no se ɔdɔ ama matɔ beraw.
Nnamfonom:
9Dɛn na wo dɔfo de sen afoforo,
mmea ahoɔfɛfo mu ahoɔfɛ?
Dɛn na wo dɔfo de sen afoforo a
enti wohyɛ yɛn sɛɛ?
Ababaa:
10Me dɔfo ho twa na ogyigye,
wɔfa mpem du a, ɔyɛ sononko.
11Ne ti yɛ sikakɔkɔɔ ankasa;
ne ti so nwi yɛ kuhaa,
na ɛyɛ tuntum sɛ kwaakwaadabi.
12Nʼaniwa aba te sɛ aborɔnoma a
ogyina asuwa bi ho;
ɛte sɛ nea wɔde nufusu aguare no,
na etuatua hɔ sɛ abohemaa.
13Nʼafono te sɛ pɛprɛ a wɔasɛw no kɛtɛ.
Ɛho hua te sɛ aduhuam.
Nʼanofafa te sɛ sukooko
a ɛsosɔ kurobow.
14Nʼabasa te sɛ sikakɔkɔɔ abaa
a wɔde sikabereɛbo asisi mu.
Ne nipadua te sɛ asonse a wɔatwiw ho
na wɔde hoabo adura ho.
15Nʼanan te sɛ abohemaa afadum a
esisi sikakɔkɔɔ ankasa nnyinaso so.
Ne bɔbea te sɛ Lebanon a
ɔyɛ sononko sɛ ne sida.
16Nʼano te sɛ ɔdɛ ankasa;
ɔkwan biara so, ne ho yɛ fɛ.
Me dɔfo ni, mʼadamfo ni,
Yerusalem mmabea.
Он
1Дошао сам у врт свој, о, сестро моја, невесто!
Побрао сам смирну моју са зачинима мојим,
појео сам саће моје с медом мојим,
попио сам вино моје са млеком мојим.
Пријатељи
Једите и пијте, о, пријатељи моји!
Опијте се, о, најмилији!
Она
2Спавам, ал’ срце ми будно.
Чуј! Вољени мој куца:
„Отвори ми, сестро моја, вољена моја,
голубице без мане!
Глава ми је натопљена росом,
увојке ми ноћ је овлажила.“
3Одору сам своју свукла
и како да је навучем?
Ноге сам опрала своје
и како да их испрљам?
4Кроз отвор је мој вољени провукао руку своју
и за њим је устрептала утроба моја.
5Устала сам да отворим вољеноме своме
и с руку ми је прокапала смирна,
на резу је с прстију ми
процурила смирна.
6И отворила сам вољеном свом,
али мој се вољени окренуо и отишао.
Душа ми је клонула што се удаљио.
Тражила сам га и нисам га нашла,
дозивала сам га и није ми се одазвао.
7Нашли су ме стражари што обилазе град.
Истукли су ме, израњавали,
узели су вео с мене
стражари са зида.
8Ћерке јерусалимске, заклињем вас,
ако нађете вољенога мога
шта да му кажете?
Да болујем од љубави.
Пријатељице
9А што је твој вољени бољи од других вољених,
о, ти најлепша међу женама?
Што је твој вољени бољи од других
па нас заклињеш тако?
Она
10Мој вољени блиста, румен је,
наочитији од десет хиљада!
11Глава му је од злата злаћаног,
коса увојита
и ко гавран црна.
12Очи су његове голубице
на воденим брзацима,
млеком умивене,
складно угнеждене.
13Образи му ко леје зачина
и куле миришљавих трава;
усне су му љиљани
са којих се цеди смирна.
14Руке су му ко палице златне
пуне хрисолита,
стомак му је плоча слоноваче
покривена сафирима.
15Његове су ноге мермерни стубови
положени на темеље од сувога злата;
стасит је ко Ливан,
као пробрани кедрови.
16Уста су му заслађена
и сав је пожељан;
такав је вољени мој, такав је драган мој,
о, ћерке јерусалимске!
