Aberante:
1Wo ho yɛ fɛ, me dɔfo!
Ao, wo ho yɛ fɛ!
Wʼaniwa a ɛhyehyɛ wo nkataanim mu no te sɛ aborɔnoma.
Wo nwi te sɛ mpapokuw a
wɔresian Gilead Bepɔw.
2Wo se te sɛ nguankuw a wɔatwitwa wɔn ho nwi foforo,
a wofi aguaree.
Baako mpo nyeraa ɛ.
3Wʼanofafa te sɛ koogyan hama;
wʼano yɛ fɛ.
Wʼasontɔre a ɛhyɛ wo nkataanim mu
te sɛ ntunkum aduaba fa.
4Wo kɔn te sɛ Dawid abantenten,
a wɔasi no fɛɛfɛ;
na akokyɛm apem sensɛn ho,
a ne nyinaa yɛ akofo kyɛm.
5Wo nufu te sɛ atwemma abien,
atwemma nta a
wodidi wɔ sukooko mu.
6Enkosi sɛ ade bɛkye,
ama honhom aguan no,
mɛkɔ kurobow bepɔw
ne aduhuam nkoko no so.
7Me dɔfo, wo ho yɛ fɛ papa;
wo ho nni dɛm biara.
8Ma yemfi Lebanon, mʼayeforo,
wo ne me mfi Lebanon nkɔ.
Sian fi Amana atifi bra,
fi Senir atifi, Hermon apampam hɔ,
fi gyata buw mu
ne mmepɔw a asebɔ dɛɛdɛɛ hɔ.
9Woagye me koma abɔ so, me nuabea, mʼayeforo;
woagye me koma abɔ so;
wode wʼani a ɛbɔɔ me so,
ne wo kɔnmuade mu ɔbohemaa baako.
10Wo dɔ yɛ anigye, me nuabea, mʼayeforo!
Hwɛ, wo dɔ sɔ ani sen bobesa,
na wʼaduhuam yɛ huam sen pɛprɛ biara.
11Asɛm dɛdɛ fi wʼano sɛ ɛwokyɛm, mʼayeforo;
nufusu ne ɛwo wɔ wo tɛkrɛma ase.
Wo ntade mu hua te sɛ Lebanon de.
12Wote sɛ turo a wɔato ano pon mu, me nuabea, mʼayeforo;
woyɛ asuti a wɔagye ho ban, asubura a wɔasɔw ano.
13Wo nnua yɛ nnuabafuw so ntunkum
a ɛsow aba pa,
ahuahaa ne nnuannua,
14nnuannua ne mmetire,
osiko ne sinamon,
a ohuamfufu nnua ahorow,
kurobow ne dupapo
ne pɛprɛ papa ahorow nyinaa ka ho.
15Woyɛ asubura turo,
abura a nsu sen fi mu
a ɛsen fi Lebanon.
Ababaa:
16Sɔre, atifi fam mframa!
Bra, anafo fam mframa!4.16 Mframa a ɛbɔ fi atifi fam no mu dwo enti ɛma nnuaba yɛ foforo daa. Mframa a ɛbɔ fi anafo fam no mu yɛ hyew na ɛma nnuaba no bere. Ne abien ka bɔ mu a, ɛma mframa a ɛyɛ huam fa turo no mu.
Bɔ fa me turo mu,
sɛnea ɛbɛyɛ a ne hua no begyigye afa baabiara.
Ma me dɔfo mmra ne turo mu
na ɔmmɛka ne nnuaba papa no nhwɛ.
Он
1Лепа си, вољена моја, лепа си!
Очи су твоје голубице иза вела твога,
коса ти је попут стада коза
што се спушта низ гору Галад.
2Зуби су ти као стадо остриганих оваца што долази са купања.
Свака од њих близанце носи и јалове међу њима нема.
3Усне су ти попут нити скерлета,
а уста су ти љупка.
Као кришка нара
чело је твоје иза вела твога.
4Твој је врат као кула Давидова,
начињена од поређаног камења.
Хиљаду штитова висе на њој,
све штитови од ратника.
5Груди су твоје као ланад,
близанци срнини
који пасу међу љиљанима.
6Док дан не мине
и сенке не ишчиле
отићи ћу на брдо смирнино
и на гору од тамјана.
7Сва си лепа, вољена моја,
и на теби мане нема.
8Хајде са мном са Ливана, невесто,
хајде са мном са Ливана!
Сиђи са врха Амана,
са врха Сенира и Ермона;
из брлога лавова
и с гора рисових.
9Срце си ми украла, сестро моја, невесто!
Срце си ми украла
једним погледом очију својих,
једним украсом огрлице своје.
10Како је лепа љубав твоја,
сестро моја, невесто!
Љубав је твоја од вина боља
и мирис уља твојих од свих зачина.
11Са усана твојих мед капље, о, невесто!
Мед и млеко под твојим су језиком,
а мирис хаљина твојих
је мирис Ливана.
12Врт закључан ти си, сестро моја, невесто;
врело затворено, запечаћен извор.
13Твоји су изданци царски врт нарова
с најбољим плодовима,
са каном и нардом;
14са нардом и шафраном,
са мирисном трском и циметом,
са свим стаблима тамјана,
смирне и алоје,
са свим пробраним зачинима.
15Ти си врело вртовима,
извор воде што жубори
и с Ливана тече.
Она
16Пробуди се, северни ветре!
Дођи, јужни ветре!
Дуни, вртом мојим,
нек полете његови зачини.
Нека дође мој вољени у свој врт,
нека једе од пробраног воћа.
