1Afei, Dawid kae se, “Ɛha ne baabi a wobesi Awurade Nyankopɔn Asɔredan no ne afɔremuka a Israel bɛbɔ so ɔhyew afɔre no.”
Asɔredan No Si Ho Ahoboa
2Ɛno nti Dawid hyɛ ma wɔfrɛfrɛɛ ahɔho a wɔte Israel nyinaa boaa ano. Ɔma wotwaa abo a wɔde besi Onyankopɔn Asɔredan no. 3Dawid maa nnade pii a wɔde bɛyɛ nnadewa a ɛho behia ama apon ne mpontare. Ɔmaa kɔbere mfrafrae nso bebree a na wontumi nkari mpo. 4Ɔmaa sida nnua pii nso, efisɛ na mmarima a wofi Tiro ne Sidon de bebree abrɛ Dawid dedaw.
5Dawid kae se, “Me babarima Salomo nnyinii, na onni osuahu bi, nanso ɛsɛ sɛ saa asɔredan yi yɛ kɛse, gye din na ɛyɛ anuonyamhyɛ wɔ wiase mmaa nyinaa. Enti mefi ase nnɛ yi ara ayɛ ahoboa ama ne si.” Enti Dawid pɛɛ adansi ho nneɛma bebree guu hɔ ansa na ɔrewu.
6Afei, Dawid soma kɔfaa ne babarima Salomo, na ɔka kyerɛɛ no sɛ onsi asɔredan mma Awurade, Israel Nyankopɔn. 7Dawid ka kyerɛɛ no se, “Me ba, na anka mepɛ sɛ misi asɔredan de hyɛ Awurade, me Nyankopɔn, din anuonyam. 8Nanso Awurade ka kyerɛɛ me se, ‘Woakunkum nnipa bebree wɔ akodi akɛse a wudii no mu. Na esiane sɛ woahwie mogya bebree agu wɔ mʼanim nti, ɛnyɛ wo na wubesi asɔredan de ahyɛ me din anuonyam. 9Na wobɛwo ɔbabarima a ne bere so asomdwoe ne ahotɔ bɛba. Mɛma asomdwoe abɛda ɔne nʼatamfo a wɔwɔ nsase a atwa ha ahyia no nyinaa ntam. Wɔbɛfrɛ no Salomo. Nʼahenni mu no, mɛma asomdwoe ne ahotɔ aba Israel. 10Ɔno ne obi a obesi asɔredan, de ahyɛ me din anuonyam. Ɔbɛyɛ me babarima na mayɛ nʼagya. Na mɛma nʼahenni ahengua atim wɔ Israel afebɔɔ.’
11“Afei, me ba, Awurade nka wo ho na ɔmma wo nkɔso bere a wudi nʼahyɛde so, na woresi Awurade, wo Nyankopɔn, asɔredan yi. 12Na Awurade mma wo nyansa ne ntease, na woadi Awurade, wo Nyankopɔn mmara so bere a wudi Israel so hene yi. 13Sɛ wudi mmara ne ahyɛde a Awurade nam Mose so de maa Israel no so yiye a, ebesi wo yiye. Yɛ den na yɛ nnam. Nsuro na mma wo koma ntu.
14“Mayɛ adwumaden apɛ Awurade Asɔredan no si ho nneɛma, sikakɔkɔɔ bɛyɛ tɔn mpem anan (4,000), dwetɛ bɛyɛ tɔn mpem aduanan (40,000) ne nnade ne kɔbere mfrafrae pii a wontumi nkari mpo. Maboaboa nnua ne abo a wɔde bɛyɛ afasu no, nanso ebia ɛsɛ sɛ wopɛ bi ka ho. 15Wowɔ abo adansifo, nnua adwumfo ne nnwuma ahorow mu adwumfo bebree. 16Wɔyɛ abenfo wɔ sikakɔkɔɔ, dwetɛ adwinni mu, kɔbere mfrafrae ne nnade ho adwumayɛfo. Afei fi adwuma no ase, na Awurade nka wo ho.”
17Na Dawid hyɛɛ Israel ntuanofo nyinaa sɛ wɔmmoa Salomo wɔ saa dwumadi no mu. 18Ɔkae se, “Awurade, wo Nyankopɔn ka wo ho. Wama asomdwoe aba wo ne aman a atwa wo ho ahyia no ntam. Ɔde wɔn ama me, nti wɔyɛ Awurade ne ne nkurɔfo nkoa. 19Afei fi wo koma nyinaa mu hwehwɛ Awurade, wo Nyankopɔn. Si Awurade Nyankopɔn kronkronbea sɛnea ɛbɛyɛ a, wubetumi de Awurade Apam Adaka no ne Onyankopɔn akronkronne no nyinaa akɔ asɔredan a wɔasi de rehyɛ Awurade din anuonyam no mu.”
Место за Дом Господњи
1Давид рече: „Овде ће бити Дом Господа Бога, и овде ће бити жртвеник за жртве свеспалнице за Израиљ.“
2Давид је заповедио да се скупе странци, који су били у израиљској земљи. Њих је одредио да буду клесари, да клешу камен за градњу Дома Господњег. 3Давид је припремио и много гвожђа за клинове на вратним крилима и за споне, и толико бронзе да се није могло измерити. 4Кедровом дрвету није било броја, јер су Сидонци и Тирци донели Давиду много кедровог дрвета.
5Давид је, наиме, мислио: „Мој син Соломон је млад и неискусан, а Дом који треба сазидати Господу мора бити изванредно величанствен, чувен и славан у свим земљама. Стога, да ја припремим што треба за њега.“ Тако је Давид припремио много ствари пре своје смрти.
6Давид је позвао свога сина Соломона и заповедио му да изгради Дом за Господа, Бога Израиљевог. 7Давид рече Соломону: „Сине мој, било ми је на срцу да саградим Дом имену Господа Бога, 8али ми је дошла реч Господња говорећи: ’Много си крви пролио и велике си ратове водио; нећеш ти саградити Дом моме имену, јер си пролио много крви на земљу преда мном. 9Ево, родиће ти се син који ће бити човек мира. Ја ћу му дати починак од његових непријатеља унаоколо. Његово име биће Соломон22,9 Соломон значи мирољубив., а ја ћу дати мира и покоја Израиљу у његове дане. 10Он ће изградити Дом моме имену. Он ће ми бити син, а ја ћу му бити Отац, и ја ћу утврдити престо његовог царства над Израиљем заувек.’
11Стога, сине мој, нека Господ буде с тобом, како би успео да саградиш Дом Господа Бога твога, као што је обећао за тебе. 12Нека ти Господ да разборитост и разумност кад те постави над Израиљем да држиш Закон Господа Бога свог. 13Тада ћеш успети, ако будеш држао и извршавао законе и уредбе, које је Господ дао Мојсију за Израиљ. Буди јак и храбар; не бој се и не страхуј!
14Ја сам, ево, с муком припремио за Дом Господњи: стотину хиљада таланата22,14 Око 3.400 t. злата и милион таланата22,14 Око 34.000 t. сребра, а бронзе и гвожђа има толико да се не може измерити. Припремио сам и дрва и камење, а ти још додај на то. 15Имаш и много радника, клесара, зидара и дрводеља, и све врсте занатлија за сваку врсту посла. 16Злата, сребра, бронзе и гвожђа има толико да се не може избројити. Зато устани и ради, а Господ ће бити с тобом.“
17Давид је заповедио свим кнезовима Израиља да помогну његовом сину Соломону: 18„Није ли с вама Господ, Бог ваш? Није ли вам дао мир унаоколо кад је предао у моје руке становнике земље, тако да је земља покорена пред Господом и његовим народом? 19А сад, усмерите своје срце и душу да тражите Господа Бога вашега; устаните и градите Светилиште Господу Богу, да донесете Ковчег савеза Господњег и свето посуђе Божије у Дом који ће се изградити имену Господњем.“
