1Mahu bɔne foforo bi wɔ owia yi ase a ɛhyɛ nnipa so yiye: 2Onyankopɔn ma onipa ahonyade, adenya ne anuonyam sɛnea biribiara a ne koma pɛ no ɛremmɔ no, nanso Onyankopɔn amma no kwan sɛ ɔmfa nnye nʼani, na ɔhɔho mmom na ɔde gye nʼani. Eyi yɛ ahuhude, ɔhaw a ɛyɛ yaw.
3Onipa betumi anya mma ɔha na wanyin akyɛ; nanso ne mfe dodow yi akyi no, nʼahonya no amma nʼani annye na ne sie nso anyɛ fɛ a, ɔpɔn ba so wɔ mfaso sen no. 4Ne ba no yɛ ade hunu, sum mu na ɔkɔ, na sum akata ne din so. 5Ɛwɔ mu sɛ wanhu owia na onnim hwee de, nanso obenya ahomegye bebree sen nea saa ɔbarima no benya, 6mpo sɛ ɔtena ase mfe apem mmɔho na wamfa nʼahonyade annye nʼani a, wɔn nyinaa nkɔ faako ana?
7Onipa brɛ nyinaa yɛ nʼano ntia,
nanso nʼakɔnnɔde mmee no da.
8Na dɛn na onyansafo wɔ de sen ɔkwasea?
Sɛ ohiani yɛ nʼakwan yiye wɔ afoforo anim a
mfaso bɛn na obenya?
9Nea aniwa hu no
ye sen nea akɔnnɔ kyin hwehwɛ.
Eyi nso yɛ ahuhude,
ɛte sɛ wotaa mframa.
10Nea ɛwɔ hɔ biara, wɔato din dedaw,
na sɛnea onipa te nso, wonim dedaw;
onipa biara rentumi ne nea ɔwɔ ahoɔden
sen no nnye eyi ho akyinnye.
11Nsɛm dɔɔso a,
mu ntease sua,
na so wɔ mfaso ma onipa ana?
12Na hena na onim nea eye ma onipa wɔ ne nkwanna kakraa bi a ɛyɛ ahuhude na ɔfa mu kɔ sɛ sunsuma no mu? Hena na obetumi aka nea ebesi wɔ owia yi ase akyerɛ no bere a ɔkɔ no?
1Постоји за људе још једно велико зло које сам видео под капом небеском: 2Некоме Бог да иметак, богатство, част, па му души ништа не мањка што пожели. Али му Бог не даје да ужива, да једе од тога, већ туђинац једе. То је пролазно и тешка је болест.
3Да неко има стотину синова, да живи многе године, да је много дана његових година – чак и гроба не имао, а душа му се није наситила благостања – онда тврдим да је и мртворођенче боље од њега. 4Јер, оно је узалуд рођено, у таму је отишло и тама му име покрива. 5Није видело сунца и не зна за њега, а почива боље него онај други; 6који, све да живи и двапут по хиљаду година, не ужива у своме иметку. Најзад, не иду ли сви на исто место?
7Сав је човеков труд за његова уста,
али му опет душа није сита.
8По чему је мудром боље од безумног,
и шта има сиромашак
који уме да се влада пред људима?
9Боље је оно што очи гледају
него оно за чим душа жуди,
јер је и то пролазно
и јурење ветра.
10Оно што се збило одређено је и било,
и зна се шта је човек:
не може да се спори
са јачим од себе.
11Тамо где је много речи
бесмисао бива већи,
и каква је од тога човекова корист?
12Јер ко зна шта је добро за човека у мало дана његовог пролазног живота који му ишчезну као сена? Ко ће да каже човеку шта ће се збити након њега под капом небеском?
