1Salomo nnwom mu dwom.
Ababaa:
2Ma ɔmfa nʼano mfewano no mfew mʼano,
efisɛ wo dɔ no yɛ anigye sen bobesa.
3Wʼaduhuam yi hua a ɛyɛ anigye;
wo din te sɛ aduhuam a wɔahwie.
Na ɛnyɛ nwonwa sɛ mmabaa no dɔ wo!
4Fa me kɔ, ma yɛnyɛ ntɛm!
Ma ɔhene mfa me nkɔ ne pia mu.
Nnamfonom:
Yebedi ahurusi na yɛn ani agye wo ho.
Yɛbɛkamfo wo dɔ asen bobesa.
Ababaa:
Sɛ wɔkamfo wo a, na ne kwan so ara ne no!
5Mibiri de, nanso me ho yɛ fɛ,
Yerusalem mmabea,
mobiri te sɛ Kedar ntamadan,
te sɛ, Salomo ntamadan mu ntwamtam!
6Nhwɛ me haw sɛ mibiri nti,
efisɛ owia na ayɛ me saa.
Me na mmabarima bu fuw me,
enti wɔma me kɔhwɛɛ bobe nturo so;
na amma manhwɛ mʼankasa me bobeturo.
7Kyerɛ me, me dɔfo,
faako a wode wo nguankuw kɔ adidi
na owigyinae nso, faako a woma wo nguan home.
Adɛn nti na ɛsɛ sɛ meyɛ sɛ ɔbea a wakata nʼanim
wɔ wo nnamfonom nguankuw ho?
Nnamfonom:
8Sɛ wunnim a, mmea mu ɔhoɔfɛfo koraa,
fa ɔkwan a nguan fa so so
na fa wo mpapomma kɔ adidi
wɔ nguanhwɛfo no ntamadan ho.
Aberante:
9Me dɔfo, mede wo toto ɔpɔnkɔbere
a wɔde hama asa no wɔ Farao nteaseɛnam baako ho no ho.
10Asokaa ama wʼafono ho ayɛ fɛ,
na abohemaa a woasina agu wo kɔn mu no fata wo.
11Yɛbɛyɛ sikakɔkɔɔ asokaa
a wɔde dwetɛ asisi mu ama wo.
Ababaa:
12Bere a ɔhene te ne didipon ho no,
nʼaduhuam hua no gyee hɔ.
13Me dɔfo ayɛ me sɛ kurobow1.13 Kurobow yɛ aduhuam bi a wonya fi “balsam” dua a bi wɔ Etiopia, Ntam Po ne India. Nnipa de yɛ wɔn ho ma wɔn ho yɛ huam. toa
a ɛda me nufu ntam.
14Me dɔfo ayɛ me sɛ nhwiren boa a ayɛ frɔmfrɔm
wɔ En-Gedi1.14 En-Gedi yɛ kwae a ɛwɔ sare so wɔ Nkyene Po atɔe fam a afifide a ɛyɛ huam bebree wɔ. bobeturo mu.
Aberante:
15Me dɔfo, wo ho yɛ fɛ!
Ao, ahoɔfɛ ni!
Wʼaniwa aba te sɛ mmorɔnoma.
Ababaa:
16Me dɔfo, wo ho yɛ fɛ!
Ao, ahoɔfɛ ni!
Yɛn mpa so yɛ akɔnnɔakɔnnɔ.
Aberante:
17Yɛn fi mpuran yɛ sida;
yɛn nsɛmso yɛ ɔpepaw.
1Соломонова песма над песмама.
Она
2Пољупцем усана својих ме пољуби,
јер је твоја љубав боља од вина.
3Мирис је твоје помасти диван,
име је твоје као уље изливено
и зато те воле девојке.
4Поведи ме са собом, побегнимо!
Нек ме цар уведе у одаје своје.
Пријатељице
Радоваћемо се и уживаћемо у теби.
Славићемо твоју љубав више него вино.
Она
Добро је што те оне воле.
5Тамнопута сам али љупка,
ћерке јерусалимске,
као шатори кедарски,
као крила Соломонових шатора.
6Не гледајте ме што сам тамнопута,
јер ме је сунце опалило.
Моја су браћа љута на мене.
Поставили су ме да винограде чувам,
а ја свој сопствени виноград сачувала нисам.
7Кажи ми, ти кога душа моја воли,
где ти стадо пасе
и где ти у подне пландује?
Зашто да се велом покривам1,7 Са неким мањим изменама изворног текста, овај део стиха може да се преведе: Зашто да тумарам…
међу стадима пријатеља твојих?
Пријатељице
8Ако не знаш, о, најлепша међу женама,
иди по трагу стада
па напасај козлиће своје
крај пастирских коначишта.
Он
9О, вољена моја, ти си као моја ждребица
међу фараоновим упрегнутим ждрепцима!
10Лепи су ти образи окићени ланчићима,
а на врату ти огрлице.
11Сковаћемо ти наруквице златне
и украсити сребром.
Она
12Док је цар за столом својим,
мирисом својим мој нард одаје.
13Смотуљак смирне што ноћи међ’ грудима мојим,
то је мени мој вољени.
14Струк кане у цвату из винограда Ен-Гедија,
то је мени мој вољени.
Он
15Како ли си лепа, о, вољена моја!
Лепа си, а очи су ти голубице.
Она
16Како си згодан, о, вољени мој, и мио!
Ево, постеља је наша бујна трава.
Он
17Кедрови су греде куће наше,
а чемпреси рогови крова.
