Приче Соломонове 18:7-16
Безумника руше сопствена уста
и усне му живот вребају.
Речи клеветника су као посластице
што у стомак клизе.
Ко је лењ у послу своме
побратим је великом расипнику.
Име је Господње моћна кула
у коју се на висину склања праведник.
Богатство је богатоме попут утврђења,
попут зида високога у машти његовој.
Срце се човека узнесе пред пропаст,
а пре части долази понизност.
Будаласт је и срамотан онај
који узвраћа реч пре него је чуо.
С болешћу се својом носи дух у човеку.
Али ко се носи с духом утученим?
Знању тежи срце промућурног,
а и ухо мудрог предано је њему.
Човек даром себи пут отвара
и он га одводи пред велике људе.
Menu
Menu
