Књига пророка Осије 6:1-11
Израиљ се не каје
„Дођите! Хајде да се вратимо Господу,
јер он нас је растргнуо,
и он ће нас излечити;
он нас је ударио,
и он ће нас превити!
Оживеће нас за пар дана,
а већ трећег ће нас дићи
да пред њиме ми живимо!
Хајде да га упознамо,
хајде да тежимо богопознању!
Он сигурно стиже као зора,
долази нам као киша, као позна киша6,3 Јесења, рана киша, од позног септембра до раног новембра и пролећна, позна киша, од априла до почетка маја. земљу што натапа.“
„Шта да ти радим, Јефреме?
Јудо, шта да ти радим?
Ваша је оданост као облак јутарњи,
као роса рана нестаје.
Сећи ћу их у комаде преко пророка,
убићу их речима својих уста,
а прописи ће моји бити светло што се јавља.
Јер ја милосрђе хоћу, а не жртву;
богопознање, а не свеспалнице!
Попут Адама су савез прекршили.
О, како су ме издали!
Галад је град злочинаца крвавих трагова.
Дружина је свештеничка банда убица
што човека вреба.
Убијају на путу за Сихем,
грозоте су починили.
Видео сам страшне ствари у дому Израиљевом:
Јефрем тамо блудничи,
а Израиљ се опоганио.
Јудо, и за тебе је одређена жетва,
из изгнанства народ свој кад вратим.
Књига пророка Осије 7:1-16
Када бих да лечим Израиља,
открива се Јефремова кривица
и зло Самарије;
јер су превртљивци,
лопов проваљује
и банда је убица на улици.
А у срцу своме они и не мисле
да ја памтим сва злодела њина.
Сада су их окружила сва њихова дела,
ево их пред лицем мојим.
Злоделима цара разгаљују
и лажима својим главаре.
Сви су они прељубници,
као пећ су успламтела
коју пекар престаје да жари
од када је замесио тесто,
па докле му не ускисне од квасца.
На дан нашега цара
клонули су главари разгаљени вином
и он пружи своју руку подсмевачима.
Пришли су му и пламтели срцем
у својој обмани.
Спавала је као пекар јарост њина целе ноћи,
а ујутро се разгневила као пламен ватре.
Сви су они зажарени као пећ
и прогутаће своје судије;
падају сви њихови цареви,
а међу њима нема никог да позове мене.
Јефрем је са народима, себе је измешао.
Јефрем је постао погача неокренута.
Туђинци му снагу једу,
а он то и не зна;
седе косе посуше га,
а он то и не зна.
Израиљу понос сведочи у лице,
ал’ се не окрећу Господу, свом Богу;
и у свему томе
они га не траже.
А Јефрем је постао као голубица
лаковерна што разума нема!
Ено, зову Египат
и одлазе у Асирију.
Али када оду, над њима ћу да раширим своју мрежу.
Као птице небеске збацићу их,
казнићу их кад их чујем
у њиховом збору.
Јао њима, јер су од мене побегли!
Опустошиће јер су се против мене побунили.
Ја би да их откупим,
а они о мени лажи објављују.
Нису срцем вапили мени,
него су кукали на својим постељама.
Због жита и младог вина себе секу
и од мене се окрећу.
А ја сам их крепио, снажио им руке,
а они су ми зло мислили.
И они се нису окренули Вишњем;
постали су као лук лабави.
Пашће они од мача,
а њихове вође од горчине сопственог језика.
А то ће им у Египту бити на поругу.
