1Када бих да лечим Израиља,
открива се Јефремова кривица
и зло Самарије;
јер су превртљивци,
лопов проваљује
и банда је убица на улици.
2А у срцу своме они и не мисле
да ја памтим сва злодела њина.
Сада су их окружила сва њихова дела,
ево их пред лицем мојим.
3Злоделима цара разгаљују
и лажима својим главаре.
4Сви су они прељубници,
као пећ су успламтела
коју пекар престаје да жари
од када је замесио тесто,
па докле му не ускисне од квасца.
5На дан нашега цара
клонули су главари разгаљени вином
и он пружи своју руку подсмевачима.
6Пришли су му и пламтели срцем
у својој обмани.
Спавала је као пекар јарост њина целе ноћи,
а ујутро се разгневила као пламен ватре.
7Сви су они зажарени као пећ
и прогутаће своје судије;
падају сви њихови цареви,
а међу њима нема никог да позове мене.
8Јефрем је са народима, себе је измешао.
Јефрем је постао погача неокренута.
9Туђинци му снагу једу,
а он то и не зна;
седе косе посуше га,
а он то и не зна.
10Израиљу понос сведочи у лице,
ал’ се не окрећу Господу, свом Богу;
и у свему томе
они га не траже.
11А Јефрем је постао као голубица
лаковерна што разума нема!
Ено, зову Египат
и одлазе у Асирију.
12Али када оду, над њима ћу да раширим своју мрежу.
Као птице небеске збацићу их,
казнићу их кад их чујем
у њиховом збору.
13Јао њима, јер су од мене побегли!
Опустошиће јер су се против мене побунили.
Ја би да их откупим,
а они о мени лажи објављују.
14Нису срцем вапили мени,
него су кукали на својим постељама.
Због жита и младог вина себе секу
и од мене се окрећу.
15А ја сам их крепио, снажио им руке,
а они су ми зло мислили.
16И они се нису окренули Вишњем;
постали су као лук лабави.
Пашће они од мача,
а њихове вође од горчине сопственог језика.
А то ће им у Египту бити на поругу.
