อิสยาห์ 5 – TNCV & NSP

Песма о винограду

1Запеваћу миљенику своме,

песму љубавника својега о винограду његовом.

Мој миљеник је виноград имао

на брдашцу родноме.

2Он га окопа и од камења очисти,

те лозу племениту у њему посади.

Посред њега он кулу подиже

и у њему муљару сагради.

Чекао је да му роди грожђе,

а он њему изроди вињаге.

3„Сад, становници јерусалимски, и ви, људи Јудејци,

ви будите судије на суду између мене и мог винограда.

4Шта још могох учинити за виноград мој,

а да му нисам учинио?

Зашто? Ја се надах да ће родити грожђе,

а он је изродио вињаге?

5И сад да вам кажем

шта ћу да учиним винограду своме:

плот ћу његов уклонити,

нека га пустоше;

зид ћу његов развалити,

нека га изгазе;

6у пустош ћу га претворити,

нити ће бити орезан, нити ће бити окопан;

нека сав зарасте у бодље и у трње;

и облацима ћу забранити

да над њим кишу пусте.“

7Наиме, виноград Господа над војскама

дом је Израиљев;

и људи Јудејци

засад су његов премили.

Надао се он праву, а ето крвопролића;

надао се праведности, а ето вапаја.

Тешко онима…

8Тешко онима

који примичу кућу уз кућу, поље уз поље,

састављају док све место не заузму,

те да једини сред земље останете.

9Ушима својим слушам Господа над војскама:

„Баш ће куће многе опустети,

велике и лепе без житеља остати.

10Јер виноград од десет вата5,10 Око 220 l. само ће бачвицу дати,

и засејана мера даће десети део.“

11Тешко онима који рано ране

да се опијају пићем жестоким,

настављају до расвитка

зато што их вино распаљује.

12Харфе и лире,

бубњеви и фруле и вино на гозбама су њиховим;

а за дело Господње не маре,

и рад руку његових не гледају.

13Зато што знања нема,

народ мој ће у ропство одведен бити;

и славни његови ће од глади умирати,

и мноштво ће његово од жеђи горети.

14Зато је Свет мртвих5,14 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих. ждрело своје развалио,

и неизмерне раље разјапио

да се у њих стрмоглаве слава његова и мноштво његово

уз буку његову и вику његову.

15И човек ће се савијати,

и мужеван ће понижен бити,

и силници ће поглед оборити.

16Господ над војскама судом ће се узвисити,

и Бог свети светост ће правдом доказати.

17Јагањци ће као на пашњацима пасти,

и јарци ће по богаташким рушевинама брстити.

18Тешко онима који на себе

кривицу навлаче ужима варалачким

и опакост конопцима колским –

19онима који говоре: „Нека пожури,

нека похита са оним што чини,

па да видимо.

Нека се приближи и нека дође Светитељ Израиљев

са оним што је наумио,

па да знамо!“

20Тешко онима који зло добрим називају,

а добро злим;

таму као светлост представљају,

а светлост као таму;

горко као слатко представљају,

а слатко као горко!

21Тешко онима који у својим очима су мудри

и сами пред собом паметни!

22Тешко онима који су у вину силни,

и у мешању жестоких пића храбри;

23који за мито кривца оправдавају,

и праведничку праведност потискују.

24Зато, као што пламени језици стрњику прождиру,

и као што ватра сено прогута,

тако ће корен њихов иструнути,

као прах ће се пупољак њихов разлетети;

зато што одбацише Закон Господа над војскама

и презреше реч Светитеља Израиљева.

Гнев Господњи

25Зато се распалио гнев Господњи против његовог народа,

те он на њега подиже руку своју и тако га удари

да се потресоше планине;

па телеса њихова леже као смеће посред улица.

Ипак, гнев се његов још не смирује,

још је испружена рука његова.

Надиру Асирци

26Он подиже ратну заставу народима издалека;

и он им зазвижди до краја земље;

и гле, брзом хитрином они долазе.

27Међу њима нема ни уморна, ни сустала,

ни дремљива, ни поспана;

ни да им се појас око струка распасује,

ни да им се ремен на сандали дреши.

28Њихове су стреле добро зашиљене;

њихови су лукови сви запети;

њихових коња копита су као кремен;

њихови су точкови као вихор.

29Њихова је рика као у лава,

они ричу као млада звер,

и реже, и плене, и односе,

и нико их не спречава.

30И режаће на њега у дан онај

као море када режи.

Погледа ли неко на земљу,

гле, тама је и тескоба,

и светлост замрачена облацима њеним.