Jan Chrzciciel przygotowuje drogę
1W owych czasach na pustyni judejskiej rozpoczął działalność Jan Chrzciciel. 2Nawoływał:
—Opamiętajcie się, bo nadchodzi królestwo niebieskie!
3To właśnie o nim mówił prorok Izajasz:
„Głos wołającego na pustyni:
Przygotujcie Panu drogę,
wyrównajcie przed Nim ścieżki!”.
4Jan żył bardzo skromnie: nosił ubranie z wielbłądziej wełny oraz skórzany pas, żywił się szarańczą i leśnym miodem. 5Z Jerozolimy, z całej Judei i z doliny Jordanu przychodziły do niego tłumy. 6On zaś zanurzał w wodach Jordanu tych, którzy przyznawali się do swoich grzechów.
7Zauważył jednak, że również wielu faryzeuszy i saduceuszy przychodzi się ochrzcić. Napominał więc ich:
—Przebiegłe węże! Kto wam powiedział, jak uciec przed nadchodzącą karą Boga?! 8Najpierw pokażcie poprzez wasze uczynki, że naprawdę się opamiętaliście! 9Nie oszukujcie się, powtarzając: „Jesteśmy potomkami samego Abrahama”. Zapewniam was, że Bóg może stworzyć potomków Abrahama nawet z tych kamieni! 10Siekiera Bożego sądu już jest przyłożona do pnia. I każde drzewo, które nie wydaje owocu, zostanie wycięte i rzucone w ogień. 11Ja was zanurzam w wodzie na znak opamiętania. Lecz niebawem nadejdzie Ktoś potężniejszy ode mnie. Ktoś, komu nie jestem nawet godzien nosić butów! On będzie was zanurzał w Duchu Świętym i w ogniu. 12On potrafi oddzielić plewy od ziarna i wszystko oczyścić—ziarno zbierze do magazynu, a plewy spali w niegasnącym ogniu.
Chrzest Jezusa
13W tym czasie Jezus opuścił Galileę i przyszedł nad Jordan, aby Jan mógł Go ochrzcić. 14Lecz ten sprzeciwiał się:
—To ja powinienem być zanurzony przez Ciebie! A Ty przychodzisz po chrzest do mnie?
15—Uczyń to—odpowiedział mu Jezus—musimy bowiem wypełnić to, co należy.
Wtedy Jan zgodził się. 16Po zanurzeniu, Jezus od razu wyszedł z wody. Nagle otworzyło się niebo i ujrzał Ducha Bożego, który, jak gołąb, zstąpił w dół i spoczął na Nim. 17A z nieba rozległ się głos:
—Jesteś moim ukochanym Synem, moją największą radością!
Послање Јована Крститеља
1У оне дане појавио се Јован Крститељ проповедајући у Јудејској пустињи. 2Говорио је: „Покајте се, јер се приближило Царство небеско!“ 3То је оно што је рекао пророк Исаија:
„Глас једног пустињом одзвања:
’Пут Господњи приправите;
друмове за њега поравнајте.’“
4Са̂м Јован је био одевен у одећу од камиље длаке, а око струка је имао кожни појас. Хранио се скакавцима и дивљим медом. 5Људи из Јерусалима, из целе Јудеје и из целе јорданске области долазили су тада к њему, 6а он их је крштавао у реци Јордану, при чему су они исповедали своје грехе.
7Када је Јован видео да фарисеји и садукеји долазе да се крсте, он им је рекао: „Породе змијски, ко вам је рекао да бежите пред надолазећим гневом Божијим? 8Него, донесите плод који доказује покајање. 9И не обмањујте себе говорећи у себи: ’Аврахам је наш отац!’, јер вам кажем да Бог може и од овог камења да подигне децу Аврахаму. 10Већ је секира спремна да у корену посече дрвета, јер свако дрво које не рађа добар род, одсеца се и баца у ватру.
11Ја вас крштавам водом ради покајања, али после мене долази неко ко је моћнији од мене, коме ја нисам достојан ни сандале да понесем. Он ће вас крстити Светим Духом и огњем. 12У његовој руци је лопата да овеје своје гумно и да сабере жито у своју житницу, а плеву ће спалити неугасивим огњем.“
Исусово крштење
13Тада Исус оде из Галилеје на Јордан да га Јован крсти. 14А Јован га је одвраћао од тога, говорећи: „Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш к мени?“
15А Исус му одговори: „Пусти сада, јер овако нам ваља испунити све што је у складу с Божијом праведношћу.“ Тада му Јован допусти.
16Одмах након што је Исус био крштен, изашао је из воде. Уто се отворе небеса, и Исус угледа Божијег Духа како као голуб силази и спушта се на њега. 17Тада се зачуо глас с неба: „Ово је Син мој вољени, који ми је сва радост!“
