Swedish Contemporary Bible

Psalms 102

Psalm 102

Ångerpsalm; tröst i nöden

1Bön av en betryckt och svag som utgjuter sin klagan inför Herren.

2Herre, hör min bön!

Låt mitt rop om hjälp nå dig!

3Dölj dig inte för mig när jag är i nöd.

Lyssna, och skynda dig att svara mig när jag ropar.

4För mina dagar försvinner som rök,

och det brinner i mitt inre som en glöd.

5Mitt innersta är förtorkat,

vissnat som gräs.

Jag glömmer att äta min mat,

6och min suckan har gjort

att jag magrat till bara skinn och ben.

7Jag är som en pelikan[a] långt ute i vildmarken,

som en uggla bland ruiner.

8Jag ligger vaken,

jag är som en ensam fågel på taket.

9Mina fiender hånar mig dag efter dag

och använder mig i svordomar.

10Jag äter aska som bröd

och blandar min dryck med tårar,

11för din vredes och förbittrings skull.

Du har gripit mig och stött bort mig.

12Mitt liv är som kvällsskuggan,

jag vissnar som gräset.

13Men du, Herre, regerar i evighet,

och från generation till generation ska man komma ihåg dig.

14Du ska gripa in

och visa nåd mot Sion.

Nu är det dags att visa medlidande med det,

nu har den tiden kommit.

15Dina tjänare älskar dess stenar,

de lider av att se det ligga i grus.

16Folken ska frukta Herrens namn

och kungarna på jorden din härlighet,

17när Herren bygger upp Sion på nytt

och visar sig i sin härlighet.

18Han ska lyssna till de nödlidandes böner

och inte förakta vad de ber om.

19Detta ska skrivas ner för kommande generationer,

för att folk som han kommer att skapa[b] ska prisa Herren.

20För han blickar ner från sin heliga höjd,

Herren ser ner till jorden.

21Han hör den fångnes klagan

och befriar de dödsdömda.

22Herrens namn ska förkunnas i Sion

och hans lov i Jerusalem,

23när folk och riken samlas

för att tjäna honom.

24Han har gjort mig kraftlös trots att jag är i mina bästa år.

Han har förkortat min levnadstid.

25Jag säger:

”Min Gud, ryck inte bort mig mitt i livet,

du som själv lever från generation till generation!

26För länge sedan lade du jordens grund,

och himlarna är dina händers verk.

27De ska försvinna, men du består.

De är alla som utslitna kläder som du byter ut,

och de försvinner.

28Men du är densamme,

och dina år ska aldrig ta slut.

29Dina tjänares barn ska leva vidare hos dig,

och deras efterkommande bestå inför dig.”

Notas al pie

  1. 102:7 Det hebreiska ordets betydelse är osäker, förutom att det är någon sorts oren fågel.
  2. 102:19 Eller har skapat.

New Serbian Translation

Псалми 102

Молитва ојађеног човека пред Господом, кад излива своју муку.

1О, Господе, чуј молитву моју
    и мој вапај нек до тебе дође!
Своје лице не скривај од мене у дану невоље,
    ухо своје пригни мени;
ти пожури,
    услиши ме у дан кад те зовем.

Моји дани нестају у диму,
    попут пећи кости ми спечене.
Срце је моје као трава кошена, увела,
    па ни хлеб се не сетим да једем.
Од јецања мога силног
    кожа ми се слепила за кости.
На пустињску буљину личим
    и на ћука с рушевина пустих!
Будан лежим,
    постао сам птица што самује на крову.
Поваздан ми се ругају душмани,
    именом мојим проклињу они што ме руже.
Пепео једем као да је хлеб;
    то што пијем са сузама мешам,
10 због твог гнева и љутине твоје;
    јер си ме подигао, па онда бацио.
11 Као сенка бледе дани моји,
    ја сам као трава спарушена.

12 А ти си, Господе, довека! Ти трајеш,
    спомињеш се кроз нараштај сваки.
13 Ти устајеш да Сиону се смилујеш,
    јер је време да га помилујеш,
    јер је дошло време одређено.
14 Јер слуге твоје воле му зидине,
    жао им је његових руина.
15 Дрхтаће народи од имена Господњег
    и од твоје славе сви цареви земаљски;
16 јер ће Господ да изгради Сион
    и објави се у његовој слави;
17 када чује молитву јадника
    њихове вапаје презрети неће.

18 Нек се то запише за нараштај нови,
    за народ саздан да Господа слави!
19 Јер ће с висине светости своје гледати Господ,
    с небеса ће земљу да погледа;
20 чуће ропац заточених
    и од смрти спасти осуђенике;
21 да објави са Сиона име Господње
    и хвалу своју у Јерусалиму;
22 када се заједно окупе народи,
    и царства да Господу служе.

23 Сред живота снагу ми је одузео
    и дане ми прекратио!
24 Рекао сам:
„Не узми ме усред мојих дана
    кад већ живиш од рода до рода!
25 Ти си у почетку утемељио земљу,
    и небеса су дело твојих руку.
26 Она ће пропасти, али ти ћеш остати,
    и све ће се исхабати као изношена одећа,
    изменићеш их као одећу и проћи ће.
27 А ти си увек исти,
    веку твоме нигде краја нема.
28 Синови твојих слугу живеће
    и потомци њихови пред тобом спокојни ће бити.“