Israel a colher tempestades
1Toquem a trombeta de alarme! Eles aproximam-se! Como águia, o inimigo abate-se contra a casa do Senhor, porque quebrou a minha aliança e se revoltou contra a minha Lei.
2E agora Israel clama junto de mim dizendo: ‘Socorre-nos, porque és o nosso Deus!’ 3Mas é demasiado tarde! Israel rejeitou o bom momento com violência e agora serão os seus inimigos a persegui-lo. 4Designaram os reis e os governantes que haveriam de ter, tudo sem o meu consentimento. Prestaram culto aos deuses que fabricaram com prata e ouro, para sua própria destruição.
5Ó Samaria, rejeita em absoluto esse bezerro, esse ídolo, que fizeste! A minha ira acende-se contra ti. Quanto tempo haverá ainda até que se encontre no meio de ti um homem honesto? 6Quando será que reconheces, enfim, que esse bezerro não passa de um objeto feito por mãos humanas? Não é Deus! Por essa razão, terá de ser feito em pedaços.
7Semearam ventos, colherão tempestades. As suas searas não deram frutos nenhuns, não têm farinha; e se alguma se encontrar, serão os estrangeiros a comê-la.
8Israel está destruído; jaz no meio das nações como uma bilha de barro feita em cacos. 9É como um jumento solitário, selvagem, a vaguear. Os únicos amigos que tem são aqueles que compra e a Assíria é um deles. 10Ainda que consiga comprar amigos de várias regiões, mandá-los-ei para o exílio. Logo começarão a definhar debaixo da opressão do rei dos príncipes, o rei poderoso!
11Efraim construiu muitos altares, mas não são para me prestar culto! São altares de pecado! 12Escrevi-lhes, muitas vezes, ensinamentos da minha Lei, mas eram para eles coisas estranhas. 13Esse povo ama o ritual dos sacrifícios, mas para mim eles não têm significado! Farei um rol de todos os seus pecados e serão castigados; regressarão ao Egito.
14Israel construiu grandes palácios; Judá edificou grandes defesas para as suas cidades, contudo, esqueceu-se do grande construtor. Eis a razão por que mandarei fogo sobre esses palácios e queimarei essas fortalezas.”
Израиљ жање олују
1Трубу на уста!
Ено лешинара над Домом Господњим
јер су прекршили мој савез,
побунили се против мог Закона.
2Мени вапе:
’О, мој Боже!
Ми, Израиљ, знамо тебе!’
3Али Израиљ је одбацио добро
и душман ће га прогонити.
4Постављају цареве који нису моји,
постављају главаре које не познајем.
Од свог сребра и од злата свога
идоле су себи направили,
да би могли бити истребљени.
5Самаријо, твоје је теле одбачено
јер се на њих мој гнев распалио.
Колико још нећете моћи да будете неокаљани?
6Јер је од Израиља и та рукотворина,
ливац ју је излио и није Бог.
Зато ће се у парчиће претворити
теле Самарије.
7Зато што су сејали ветар,
пожњеће олују.
Нема класа на том снопу,
неће бити брашна.
Можда роди за туђинце
који ће га прогутати.
8Израиљ ће прогутати!
Они су сада међу народима
као крчаг безвредан који нико неће.
9Јер су у Асирију отишли
попут дивљег магарца што се сам скита,
а Јефрем љубавнике плаћа.
10Иако их и међу народима плаћа,
сада ћу их окупити
и за мало ће бити
под теретом цара и главара.
11Јефрем је умножио жртвенике за грехе,
а за њега су они постали жртвеници греха.
12Написао сам му много тога у своме Закону,
али за њега је то као нешто туђе.
13За жртве, за приносе моје
они жртвују месо и једу га,
а Господу то није угодно.
Сада ће се опоменути њихове кривице
и казниће грехе њихове,
а они ће се вратити у Египат.
14Заборавио је Израиљ Саздатеља свога
и саградио дворове,
а Јуда је умножио утврђене градове.
Ја ћу да пошаљем огањ на његове градове
и он ће да прождере његова утврђења.“
