A parábola do semeador
1Passado não muito tempo, Jesus começou a percorrer as cidades e vilas para anunciar as boas novas do reino de Deus. Fazia-se acompanhar dos doze discípulos. 2Com ele iam algumas mulheres que ele tinha curado de espíritos maus e de doenças; entre elas contavam-se Maria Madalena, a quem tinha livrado de sete demónios; 3Joana, mulher de Cuza (encarregado de negócios de Herodes); Susana e muitas outras que, com os seus próprios meios, contribuíam para o sustento de Jesus e dos discípulos.
A parábola do semeador
(Mt 13.1-10; Mc 4.1-9)
4Uma imensa multidão, oriunda de todas as cidades, veio ter com ele. Ele falou-lhes por meio de uma parábola: 5“Certo homem foi semear. Enquanto semeava, algumas sementes caíram à beira do caminho e foram pisadas; vieram as aves do céu e comeram-nas. 6Outras caíram em solo pedregoso e cresceram. Mas murcharam, por falta de humidade. 7Outras caíram no meio de espinhos que em pouco tempo sufocaram os rebentos. 8Mas outras caíram em solo fértil e quando cresceram deram uma colheita cem vezes maior.” Tendo dito isto, exclamou em alta voz: “Quem tem ouvidos, ouça!”
Razão das parábolas
(Mt 13.10-23; Mc 4.10-20)
9Os discípulos perguntaram-lhe o que queria dizer aquela parábola. 10Ele respondeu: “É-vos concedido conhecer os mistérios do reino de Deus; mas aos outros somente por parábolas, de modo que veem, mas ficam sem ver, ouvem, mas não entendem.
11O que a parábola quer dizer é o seguinte: A semente é a mensagem de Deus. 12Os que estão à beira do caminho são os que a ouviram, mas depois vem o Diabo e tira-lhes a palavra do coração, não deixando que as pessoas creiam e sejam salvas. 13As semeadas em solo pedregoso são os que ouvem a palavra com alegria. Todavia, não deitam raízes; têm fé por algum momento, mas quando chega o momento da tentação desfalecem. 14As semeadas entre os espinhos são aqueles que ouvem, mas que no meio das preocupações, da riqueza e dos prazeres da vida, deixam que seja abafada, pelo que fica sem fruto. 15Mas o bom solo são aqueles que, com coração bom e honesto, ouvem a palavra e dão fruto com perseverança.”
A luz do candeeiro
(Mc 4.21-25)
16“Ninguém acende uma lâmpada para escondê-la num recipiente ou debaixo da cama, mas coloca-a num candeeiro, para que aqueles que entrarem em casa vejam a luz. 17Pois nada há oculto que não venha a mostrar-se, nem há nada encoberto que não venha a ser conhecido e a manifestar-se. 18Tomem cuidado como ouvem, pois quem tiver receberá; mas a quem não tem até o que tiver lhe será tirado.”
A mãe e os irmãos de Jesus
(Mt 12.46-50; Mc 3.31-35)
19Uma vez, a mãe e os irmãos de Jesus foram ter com ele, mas por causa da multidão não conseguiram entrar na casa onde ele estava. 20Alguém disse-lhe: “A tua mãe e irmãos estão lá fora e querem ver-te.” 21Jesus respondeu-lhes: “A minha mãe e os meus irmãos são todos aqueles que ouvem a mensagem de Deus e lhe obedecem.”
Jesus acalma a tempestade
(Mt 8.23-27; Mc 4.36-41)
22Certo dia, Jesus entrou num barco com os discípulos e disse-lhes: “Vamos atravessar para a outra margem do lago.” 23Durante a travessia ele adormeceu. Entretanto, levantou-se uma tempestade e um vendaval no lago, o barco começou a meter água e corriam grande perigo.
24Logo os discípulos foram acordá-lo, gritando: “Mestre, Mestre, estamos quase a morrer!”
Levantando-se, ele repreendeu o vento e as vagas e fez-se uma grande calma. 25Depois perguntou-lhes: “Onde está a vossa fé?”
Eles, tomados de medo e admiração, perguntavam uns aos outros: “Mas quem é este que dá ordens aos próprios ventos e à água que lhe obedecem?”
Um homem dominado por demónios
(Mt 8.28-34; Mc 5.1-17)
26Chegaram à terra dos Gerasenos que fica na outra banda do mar da Galileia. 27Quando Jesus saía do barco, veio-lhe ao encontro um homem que havia muito tempo estava possuído por demónios. Não tendo casa, vivia, sem roupas, no cemitério entre as sepulturas. 28Mal viu Jesus, deitando-se no chão à sua frente, soltou um grito forte: “Que queres tu de mim, Jesus, Filho do Deus altíssimo? Peço-te que não me atormentes!” 29Pois Jesus ordenava já ao espírito impuro que abandonasse o homem. Este, muitas vezes tinha-se apoderado daquele homem, de tal modo que, mesmo acorrentado, partia as correntes e fugia para o deserto, inteiramente sob o poder do demónio.
30“Como te chamas?”, perguntou Jesus. “Exército”, foi a resposta. Porque tinha entrado dentro dele um grande número de demónios. 31E pediam com insistência a Jesus que não os mandasse para o abismo. 32Andava ali perto uma vara de porcos a pastar no monte e os demónios rogaram-lhe que os deixasse entrar nos animais. Jesus consentiu. 33Deixaram o homem e entraram nos porcos. A vara precipitou-se, caindo por um despenhadeiro no lago, onde se afogou.
34Os porqueiros, ao verem aquilo, fugiram para a cidade e campos, espalhando a notícia. 35As pessoas vieram ver o que tinha sucedido dirigindo-se ao encontro de Jesus. E encontraram aquele homem, do qual tinham saído os demónios, agora vestido e em seu perfeito juízo, sentado aos pés de Jesus, e tiveram receio. 36Os que tinham assistido contavam como o endemoninhado tinha sido curado. 37A multidão chegou até a pedir a Jesus que fosse embora, porque se espalhara entre eles uma onda de medo. Assim, Jesus voltou para o barco e foi para a outra margem do lago.
38O homem que tinha estado dominado por demónios pediu para ir também, mas Jesus não o deixou: 39“Volta para a tua família e conta-lhes aquilo que de tão maravilhoso Deus fez contigo.” Então foi pela cidade anunciando as grandes coisas que Jesus tinha feito por ele.
Uma moça morta e uma doente
(Mt 9.18-26; Mc 5.22-43)
40Do outro lado do lago, o povo recebeu Jesus de braços abertos, pois já o esperava.
41Um homem chamado Jairo, líder da sinagoga, veio ter com Jesus e, prostrando-se aos seus pés, pediu-lhe que fosse a sua casa, 42porque tinha uma filha única, uma menina de cerca de doze anos, que estava à morte. Jesus acompanhou-o, abrindo caminho através do povo.
43Enquanto caminhavam, uma mulher veio por detrás e tocou-lhe, porque havia doze anos que tinha um mal que a fazia perder sangue, e não tinha conseguido encontrar cura, embora tivesse gasto tudo o que tinha com médicos. 44Ela aproximou-se dele por trás e tocou-lhe na borda do manto, e num ápice a perda de sangue estancou.
45“Quem me tocou?”, perguntou Jesus. Todos negaram, e Pedro até acrescentou:
“Mestre, são tantos os que te apertam de todos os lados.”
46“Alguém me tocou de propósito, porque senti sair de mim poder.”
47Sabedora de que não podia esconder-se, a tremer, a mulher aproximou-se, pôs-se de joelhos diante dele e contou à frente de todo o povo o motivo porque lhe tinha tocado, afirmando que num ápice ficara boa. 48Jesus disse-lhe: “Filha, a tua fé te curou! Vai em paz.”
49Enquanto falava ainda com a mulher, chegou um mensageiro da casa de Jairo, líder da sinagoga, com a notícia: “A tua filha já está morta. Não incomodes mais o Mestre.”
50Quando Jesus soube o que tinha acontecido, disse a Jairo: “Não tenhas medo! Crê somente e ela ficará boa.”
51Quando chegaram à casa, Jesus não consentiu que ninguém entrasse com ele, excetuando Pedro, Tiago, João e os pais da menina. 52A casa estava cheia de pessoas que lamentavam o sucedido, mas ele ordenou: “Parem de chorar! Ela não está morta, apenas dorme!”
53Esta frase provocou zombaria, porque todos sabiam que a jovem estava morta. 54Então Jesus, tomando-a pela mão, exclamou: “Levanta-te, menina!” 55E naquele instante o espírito dela voltou e ela levantou-se. “Deem-lhe de comer!”, disse. 56Os pais ficaram maravilhados, mas Jesus insistiu com eles para que não contassem a ninguém o que tinha acontecido.
Исусове следбенице
1После овога, Исус је обишао градове и села објављујући и проповедајући Радосну вест о Царству Божијем. С њим су била и Дванаесторица, 2и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија Магдалена, из које је изашло седам злих духова, 3Јована, жена Хузе, Иродовог управитеља двора, Сузана, и многе друге које су им помагале од своје имовине.
Прича о сејачу
4Народ је и даље долазио Исусу из свакога града. Када се окупило мноштво света, Исус им исприча причу: 5„Изађе сејач да сеје своје семе. И како је сејао, нека зрна су пала крај пута, те га људи изгазе и птице га позобају. 6Друго је пало на камен. Оно је никло, али се осушило, јер није имало влаге. 7Треће је пало међу трње. Али трње је израсло заједно са њим и угушило га. 8Четврто је пало на добру земљу. Оно је никло и родило стоструко.“
Исус је завршио речима: „Ко има уши, нека слуша!“
Зашто Исус говори у причама
9Његови ученици су га питали за значење приче. 10Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајне Царства Божијег, а осталима се говори у причама, да
’гледајући не виде
и слушајући не разумеју.’
11А ево шта прича значи: семе је Божија реч. 12Семе које је пало крај пута – то су они који су реч чули, али долази ђаво и односи реч из њиховог срца, да не би поверовали и били спасени. 13Семе које је пало на камен – то су они који чим чују реч, с радошћу је примају. Али пошто реч није ухватила корена у њима, неко време верују, па кад наступи час искушења, они отпадају. 14Семе које је пало међу трње – то су они који слушају реч, али их бриге, богатство и животна задовољства постепено гуше, те не доносе зрео род. 15А семе које је пало на добро тле – то су они који слушају реч и задржавају је у добром и племенитом срцу, те постојано доносе род.
Прича о лампи
16Нико не пали светиљку да би је покрио посудом, нити да би је ставио под кревет, него је ставља на свећњак да би они који улазе видели светлост. 17Јер нема тога што је тајно, а да се неће открити, нити има чега што је прикривено, а да се неће сазнати и обелоданити. 18Зато, пазите како слушате, јер онај ко има, њему ће се додати, а од онога који нема, узеће се и оно што мисли да има.“
Исусова мајка и браћа
19Дошли су и Исусова мајка и браћа да га виде, али нису могли да дођу до њега од много народа. 20Јавили су му: „Ту напољу су твоја мајка и твоја браћа и хоће да те виде.“ 21Исус им одговори: „Моја мајка и моја браћа су они који слушају Божију реч и извршују је.“
Исус смирује буру
22Једног дана је Исус ушао у бродић са својим ученицима и рекао им: „Хајдемо на другу страну језера!“ Они оду. 23Док су пловили, Исус заспа. Подиже се бура на језеру, тако да се чамац пунио водом, те су били у опасности.
24Његови ученици му приђу и пробуде га, говорећи: „Учитељу, учитељу, пропадамо!“ Исус се подиже, па заповеди ветру и таласима, те се они смирише и настаде тишина. 25Онда им рече: „Где вам је вера?“
А они су, уплашени и зачуђени, говорили један другом: „Ко је овај што заповеда ветровима и води, те му се покоравају?“
Исус исцељује опседнутог
26Допловили су до гедаринске области, који се налази насупрот Галилеји. 27Када се искрцао на суво, срео га је неки човек из града, који је био опседнут злим духовима. Он се дуго није облачио и није живео у кући, него по гробовима. 28Када је видео Исуса, повикао је, пао пред њега, и рекао веома гласно: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Молим те, немој да ме мучиш!“ 29Исус је, наиме, заповедио нечистом духу да изађе из човека, јер га је одавно обузео. Њега су морали да везују ланцима и оковима и да га чувају, али би он покидао окове, и зли дух га је терао на пуста места.
30Исус га упита: „Како ти је име?“ Он одговори: „Легија!“, јер је много злих духова ушло у њега. 31Они су преклињали Исуса да им не заповеди да оду у бездан.
32А ту у близини, на једној падини, пасло је велико крдо свиња. Зли духови замоле Исуса да им дозволи да иду у свиње. Исус им је то дозволио. 33Тада су зли духови изашли из човека, ушли у свиње, па се крдо сјурило низ обронак у језеро и подавило се.
34Кад су свињари видели шта се догодило, разбежали су и јавили то људима у граду и по селима. 35Људи изађу да виде шта се десило. Кад су дошли к Исусу, нашли су човека који је био опседнут злим духовима, како седи до Исусових ногу, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. 36Очевици су испричали другима како је Исус исцелио опседнутог. 37Становници из читавог гедаринског краја су га молили да оде, јер су се веома уплашили. Исус уђе у бродић и врати се.
38А човек, из кога су изашли зли духови, замолио га је да остане са њим, али га је Исус отпремио, рекавши: 39„Врати се својој кући и испричај шта ти је Бог учинио.“ Он оде, те је по целом граду говорио шта му је Исус учинио.
Исус враћа Јаирову ћерку у живот
40Када се Исус вратио на другу обалу језера, народ га је срдачно дочекао, јер су га сви очекивали. 41Дође и неки човек који се звао Јаир, старешина синагоге. Он клекну пред Исуса и замоли га да дође у његов дом. 42Он је, наиме, имао ћерку јединицу од дванаест година, која је била на самрти.
Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. 43Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од крварења. Она је сав свој иметак потрошила на лекаре, али ниједан није могао да је излечи. 44Она му приђе с леђа и дотаче руб његове одеће. Крварење одмах престаде.
45Исус упита: „Ко ме је дотакао?“
Како су сви порицали, Петар одговори: „Учитељу, то се народ око тебе гура!“
46Али Исус рече: „Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је сила изашла из мене.“
47Видевши да није остала непримећена, жена иступи дрхтећи, те паде ничице пред њега, и рече пред свим народом зашто га је дотакла и како је одмах оздравила. 48Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром.“
49Док је он још говорио, неко дође из куће Јаира, старешине синагоге, и рече Јаиру: „Твоја ћерка је умрла, не мучи више учитеља.“
50Исус је то чуо, па је рекао Јаиру: „Не бој се, само веруј, и биће исцељена.“ 51Када је дошао у кућу, никоме није дозволио да уђе унутра с њим, осим Петра, Јована, Јакова и девојчициних родитеља. 52Сви су плакали и нарицали за њом. Исус рече: „Не плачите, није умрла, него спава.“
53Сви су му се смејали, јер су знали да је умрла. 54Исус узе њену руку и повика: „Девојчице, устани!“ 55Њен дух се врати, те она одмах устаде, а Исус заповеди да јој дају нешто да једе. 56Њени родитељи су били запањени, али им Исус заповеди да ником не говоре шта се догодило.
