Zaqueu, o cobrador de impostos
1Quando Jesus ia a atravessar Jericó, 2um homem muito rico, chamado Zaqueu, que era chefe dos que cobravam impostos, procurou ver Jesus. 3Mas como era de estatura baixa e não conseguia espreitar por cima da multidão, 4correu à frente e trepou a uma árvore junto à estrada para dali o ver.
5Quando Jesus ia a passar, olhou para cima e, vendo Zaqueu, chamou-o pelo nome: “Zaqueu, desce depressa, porque convém-me visitar-te hoje!”
6Ele saltou para o chão e, satisfeito, levou Jesus para a sua casa. 7Mas a multidão ficou descontente. “Afinal, vai ser hóspede de um conhecido pecador”, murmuravam.
8Entretanto, Zaqueu levantou-se e disse-lhe: “Senhor, darei metade da minha fortuna aos pobres. E se tenho cobrado a mais nos impostos, restituirei quatro vezes esse valor!”
9Jesus disse: “A salvação entrou hoje neste lar! Este homem é como um filho fiel de Abraão! 10O Filho do Homem veio buscar e salvar pessoas perdidas como este homem!”
A parábola das dez moedas
(Mt 25.14-30)
11A multidão ouvia tudo o que Jesus lhes dizia. Como se aproximava de Jerusalém, Jesus contou-lhes uma parábola para desfazer a ideia de que o reino de Deus ia começar imediatamente. 12“Um certo homem nobre foi chamado a uma terra distante para aí ser coroado rei e depois regressar. 13Antes de partir, chamou dez servos, deu-lhes dez minas para investirem e porem a render e disse-lhes: ‘Façam negócio com este dinheiro durante a minha ausência.’ 14Porém, alguns dos seus compatriotas odiavam-no e, passado algum tempo, mandaram-lhe uma declaração de independência, dizendo que se tinham revoltado e que já não o aceitavam como rei.
15Ao regressar investido da autoridade de rei, tornou a chamar os servos a quem dera o dinheiro, para saber o que tinham feito com ele e que lucros tinham colhido. 16O primeiro homem apareceu com um bom lucro, dizendo: ‘Senhor, ganhei dez vezes a tua mina.’ 17‘Ótimo, servo bom!’ exclamou. ‘Fizeste bem. Foste fiel com o pouco que te confiei, em recompensa serás governador de dez cidades.’
18O segundo também apareceu com lucros, e disse: ‘Senhor, a tua mina rendeu outras cinco.’ 19‘Muito bem! Serás governador de cinco cidades!’, disse-lhe o rei.
20Mas o terceiro trouxe apenas o dinheiro que lhe fora entregue: ‘Senhor, guardei-o embrulhado num pano 21porque tive medo, pois és um homem rigoroso nos negócios, tirando proveito do que não investiste e ceifando o que não semeaste!’
22‘Foste um servo mau! Sabias que sou um homem rigoroso que tira proventos do que não investiu e ceifa o que não semeou? 23Então porque não depositaste o meu dinheiro no banco para que eu o recebesse acrescido de juros?’ 24E voltando-se para os outros que ali estavam, ordenou: ‘Tirem o dinheiro a este homem e deem-no ao das dez minas!’
25E disseram-lhe: ‘Mas Senhor, ele já tem dez minas!’
26Digo-vos que todo aquele que tiver receberá; mas a quem não tem até o que tiver lhe será tirado. 27E quanto a esses meus inimigos que se revoltaram, tragam-nos e matem-nos na minha presença.”
Entrada de Jesus em Jerusalém
(Mt 21.1-11; Mc 11.1-11; Jo 12.12-19)
28Depois disto, Jesus prosseguiu para Jerusalém, caminhando à frente dos discípulos. 29Quando se aproximavam das vilas de Betfagé e Betânia, perto do monte das Oliveiras, enviou dois dos discípulos à frente. 30Disse-lhes: “Vão até àquela aldeia além e, logo à entrada, encontrarão uma cria de jumento amarrada, que ninguém montou ainda. Soltem-na e tragam-na. 31Se alguém vos perguntar ‘Porque estão a soltá-la?’, respondam: ‘O Senhor precisa dela.’ ”
32Encontraram o jumento, como Jesus lhes tinha dito. 33Quando estavam a soltá-lo, os donos pediram uma explicação: “Porque estão a soltar o jumentinho?”
34Os discípulos responderam: “O Senhor precisa dele.” 35Assim, levaram o jumento a Jesus. Puseram os mantos sobre o lombo do animal e ele montou-o.
36Enquanto ele avançava, as gentes estendiam os seus mantos no caminho. 37Ao chegarem à descida para o monte das Oliveiras, todo o cortejo de discípulos louvava Deus com alegria por todos os milagres que viam, e exclamavam:
38“Bendito seja o Rei que vem em nome do Senhor! Paz no céu! Glória nas alturas!”19.38 Sl 118.26.
39Mas alguns dos fariseus que seguiam entre a multidão disseram: “Mestre, avisa os teus discípulos que não digam essas coisas!”
40Jesus respondeu: “Se eles se calassem, até as pedras ao longo da estrada começariam a aclamar-me!”
41Já mais perto de Jerusalém, quando viu a cidade à sua frente, Jesus começou a chorar e disse: 42“Se tu compreendesses, ao menos neste dia, o que poderia trazer-te a paz! Mas agora não consegues entender. 43Os teus inimigos farão um plano para te conquistar, cercando-te e atacando-te. 44Serás esmagada até ao chão juntamente com os teus filhos dentro de ti. Os teus inimigos não deixarão pedra sobre pedra, pois rejeitaste a oportunidade que Deus te ofereceu.”
Jesus no templo
(Mt 21.12-17; Mc 11.15-19; Jo 2.13-22)
45Depois, ao entrar no templo, Jesus começou a expulsar os negociantes. 46Disse-lhes: “As Escrituras afirmam: ‘O meu templo será chamado casa de oração’19.46 Is 56.7., mas vocês transformaram-no num covil de ladrões!”19.46 Jr 7.11.
47A partir dali, ensinava diariamente no templo, mas já os principais sacerdotes, os especialistas na Lei e os anciãos procuravam arranjar maneira de acabarem com ele. 48E não achavam forma de o fazer, pois Jesus atraía muito povo que bebia as suas palavras.
Закхеј порезник
1Исус је ушао у Јерихон и пролазио градом. 2Ту је живео неки човек по имену Закхеј. Он је био главар порезнички и уз то веома богат. 3Трудио се да види ко је Исус, али није могао од народа, јер је био низак растом. 4Он зато потрчи напред и попне се на дивљу смокву да га види, јер је требало да Исус прође тим путем.
5Кад је Исус дошао до тог места, погледао је горе и рекао му: „Закхеју, брзо сиђи! Данас треба да останем у твојој кући.“ 6Закхеј брзо сиђе, па га радосно прими к себи. 7Сви који су то видели, почели су да негодују: „Дошао је у госте једном грешнику!“ 8Но, Закхеј устаде и рече Господу: „Ево, Господе, половину своје имовине поклањам сиромасима. А ако сам некога у чему преварио, вратићу четвероструко.“
9Исус рече: „Данас је дошло спасење овој кући, јер је и овај човек потомак Аврахамов. 10Наиме, Син Човечији је дошао да тражи и спасе изгубљене.“
Прича о повереном благу
11Онима који су слушали ово, Исус је испричао још једну причу. Био је, наиме, близу Јерусалима и народ је мислио да ће се Царство Божије појавити одмах. 12Исус рече: „Неки човек племићког порекла отпутује у далеку земљу да прими у наследство царство и да се врати. 13Позвао је својих десет слугу, дао им десет златника, и рекао им: ’Тргујте док се не вратим.’ 14Али његови суграђани су га мрзели, па су за њим послали изасланике да поруче: ’Нећемо да тај човек влада над нама!’ 15Кад је примио у наследство царство, човек се вратио. Одмах је послао по оне слуге којима је дао новац, да види шта је који зарадио.
16Први дође и рече: ’Господару, твој златник је зарадио још десет златника.’
17Господар рече: ’Одлично, добри слуго! Пошто си био веран у најмањем, ево ти власт над десет градова.’
18Дође и други и рече: ’Господару, твој златник је зарадио још пет златника.’ 19Господар и овоме рече: ’Ти владај над пет градова.’
20Дође и трећи и рече: ’Господару, ево твога златника који сам сачувао у марами. 21Плашио сам те се, јер си тежак човек. Узимаш што ниси оставио и жањеш где ниси посејао.’
22Господар му рече: ’Зли слуго, судићу ти по твојим речима! Ти си знао да сам тежак човек, да узимам што нисам оставио и жањем где нисам посејао? 23Зашто ниси дао мој новац у мењачницу? Ја бих га по повратку подигао с каматом.’
24Онда рече присутнима: ’Узмите му златник и дајте ономе што има десет златника.’
25Они му рекоше: ’Господару, он већ има десет златника!’
26Господар одговори: ’Кажем вам да ће се дати свакоме који има, а узеће се од онога који нема. 27А оне моје непријатеље, који нису хтели да ја владам над њима, доведите овамо и погубите их преда мном.’“
Исусова служба у Јерусалиму
Исус славно улази у Јерусалим
28Кад је ово испричао, Исус је кренуо даље, настављајући према Јерусалиму. 29Када је био близу Витфаге и Витаније, код горе што се зове Маслинска, послао је двојицу ученика, 30рекавши им: „Идите у село које је пред вама. Кад уђете у њега, наћи ћете привезано магаре, које нико никад није јахао. Одвежите га и доведите. 31Ако вас неко упита: ’Зашто га одвезујете?’, ви му реците: ’Господу је потребно.’“
32Послани оду и нађу онако како им је било речено. 33Док су одвезивали магаре, упиташе их власници: „Зашто одвезујете магаре?“
34Они одговорише: „Господу треба.“
35Довели су магаре, пребацили своје огртаче преко њега и посадили Исуса на њ. 36Док је улазио у Јерусалим, народ је простирао своје огртаче по путу.
37Кад су дошли близу обронка Маслинске горе, са кога се силази у Јерусалим, све мноштво Исусових ученика поче да хвали Бога за сва чуда које су видели. Радовали су се и гласно узвикивали:
38„Благословен Цар
који долази у име Господње!
Мир на небу и слава на висини!“
39А неки фарисеји из гомиле рекоше: „Учитељу, забрани својим ученицима да то чине!“
40Исус им одговори: „Кажем вам: ако они ућуте, камење ће викати.“
41Када је дошао још ближе, угледао је град и заплакао над њим, 42говорећи: „О, граде, када би бар у овај дан схватио шта ти доноси мир! Ипак, ти то сада не можеш да видиш. 43Јер доћи ће дани, када ће твоји непријатељи подићи опкопе око тебе, опколиће те и навалити на тебе. 44Сравниће са земљом и тебе и твоје становништво, и неће оставити ни камен на камену, јер ниси спознао време када је Бог дошао к теби.“
Исус истерује трговце из храма
45Када је ушао у храм, почео је да истерује оне који су продавали. 46Рекао им је: „Написано је: ’Мој Дом биће Дом за молитву’, а ви сте од њега направили разбојничку пећину!“
47Сваког дана је поучавао у храму. Међутим, водећи свештеници и зналци Светог писма, заједно са народним главарима, гледали су да га убију. 48Ипак, нису могли да нађу начина како да то учине, јер га је сав народ с великом пажњом слушао.
