Jeremias é preso
1Nabucodonozor, o rei da Babilónia, não designou Conias37.1 Forma abreviada do nome Jeconias., o filho do rei Joaquim, para ser o novo rei de Judá. Em vez dele, escolheu Zedequias, filho de Josias. 2Mas nem o rei Zedequias, nem os da sua corte, nem o povo quiseram prestar ouvidos ao que o Senhor tinha dito por intermédio de Jeremias.
3Contudo, o rei Zedequias mandou Jeucal, filho de Selemias, e Sofonias, filho de Maaseias, o sacerdote, ir ter com Jeremias e pedir-lhe que fizesse oração ao Senhor, nosso Deus, a favor deles. 4Jeremias ainda não tinha sido preso; portanto, podia deslocar-se em liberdade.
5Quando o exército do Faraó Hofra do Egito apareceu na fronteira do sul de Judá, para prestar auxílio à cidade de Jerusalém que estava a ser sitiada, o exército caldeu desviou-se de Jerusalém, para ir combater os egípcios.
6E foi nessa altura que o Senhor deu esta mensagem a Jeremias: 7“O Senhor, o Deus de Israel, diz: ‘Comunica ao rei de Judá, que te mandou perguntar o que iria acontecer, que o exército do Faraó, ainda que tenha vindo para te ajudar, em breve regressará apressadamente ao Egito. 8Os caldeus os derrotarão e os mandarão a correr para casa. Hão de capturar a cidade e deixá-la toda queimada, até aos seus fundamentos. 9Não se iludam, pensando que se estão a retirar definitivamente! Nada disso! 10Ainda que derrotassem completamente o exército da Babilónia, deixando apenas alguns sobreviventes feridos, nas suas tendas, estes viriam, mesmo cambaleando e vos venceriam, pondo a cidade a arder!’ ”
11Quando o exército caldeu se afastou de Jerusalém, para travar a batalha contra o Faraó, 12Jeremias preparou-se para deixar a cidade e ir para a terra de Benjamim, ver a propriedade que tinha adquirido. 13Mas, quando ia a passar a porta de Benjamim, uma sentinela deteve-o como traidor, alegando que ia juntar-se aos inimigos, as tropas dos caldeus. O guarda que o prendeu chamava-se Jerias, filho de Selemias e neto de Hananias.
14“Isso não é verdade!”, afirmou Jeremias. “Não tenho a mínima intenção de fazer coisa semelhante!”
Mas Jerias não quis saber do que ele dizia e levou Jeremias à presença das autoridades da cidade. 15Estas estavam furiosas com o profeta; mandaram-no açoitar e puseram-no no calabouço, nas caves da casa de Jónatas, o secretário, que tinham sido transformadas em prisão.
16Jeremias esteve ali vários dias. 17Mas aconteceu que o rei Zedequias o mandou chamar ao palácio, secretamente, e perguntou-lhe se tinha havido recentemente alguma mensagem do Senhor. “Sim!”, respondeu Jeremias. “Há, sim! Serás entregue nas mãos do rei da Babilónia!”
18Então Jeremias abordou a questão da sua detenção. “Que foi que eu fiz que justifique uma medida destas?”, perguntou ele ao rei. “Qual foi o crime que eu cometi? Diz-me só o que eu fiz contra ti, contra os governantes ou contra o povo! 19Onde estão esses profetas que diziam por aí que o rei da Babilónia nunca haveria de vir cá? 20Ouve, ó rei, meu senhor! Peço-te que não permitas que eu torne para o calabouço, porque morreria ali!”
21Então o rei Zedequias deu ordens para que Jeremias não voltasse para o calabouço, e pô-lo numa cela da prisão do palácio, e que lhe fosse dado, cada dia, um pequeno pão fresco, na medida em que continuasse a haver pão na cidade. Assim, Jeremias ficou preso ali no palácio.
Јеремија затворен
1Вавилонски цар Навуходоносор је уместо Хоније37,1 Облик имена Јехонина, Јер 22,24.28., Јоакимовог сина, зацарио Јосијиног сина Седекију који је почео да влада у Јудиној земљи. 2Али ни он, ни његове слуге, ни сав народ у земљи нису послушали речи које им је Господ објавио преко пророка Јеремије.
3Цар Седекија је послао Јеремији Селемијиног сина Јеухала и свештеника Софонију, Масијиног сина. Поручио му је: „Молим те, моли се за нас Господу, нашем Богу!“
4Јеремија се слободно кретао у народу јер га још увек нису бацили у затвор. 5Тада је фараонова војска надрла из Египта, за шта су чули Халдејци који су опседали Јерусалим. На ту вест су одступили од Јерусалима.
6Господња реч је дошла пророку Јеремији: 7„Овако каже Господ, Бог Израиља: ’Овако реците Јудином цару који вас је послао к мени по помоћ: ево, фараонова војска која надире да ти помогне вратиће се у своју земљу, у Египат. 8А вратиће се и Халдејци па ће напасти овај град, освојиће га и спалити ватром.’
9Овако каже Господ: не заваравајте се говорећи: ’Халдејци ће свакако отићи од нас!’, јер неће они отићи. 10Јер, све и да поразиш сву војску Халдејаца која ратује са тобом, преживели међу њима – сваки прободени у свом шатору – устаће и ватром ће овај град спалити.“
11А када се халдејска војска повукла од Јерусалима због фараонове војске, 12и Јеремија је отишао из Јерусалима у Венијаминов крај, да тамо прими наследство од рођака. 13Али догодило се да је на Венијаминовим вратима био заповедник страже звани Јераја. Био је син Хананијиног сина Селемије. Он је ухватио пророка Јеремију оптужујући га: „Ти би да пребегнеш Халдејцима!“
14Јеремија му је одвратио – „То је лаж! Не бежим ја Халдејцима“ – али га овај није слушао. Јераја је ухватио Јеремију и одвукао га главарима. 15Поглавари су се разбеснели на Јеремију, па су га тукли и бацили у тамницу, у кућу писара Јонатана од које су направили затвор.
16Тако је Јеремија доспео у подрумску тамницу, у јаму. Тамо је Јеремија остао много дана. 17Цар Седекија је послао људе по њега. Цар га је довео и потајно испитивао на двору. Питао га је: „Јавља ли шта Господ?“ Јеремија је одговорио:
„Јавља.“ И још: „Бићеш предан у руке цара Вавилона!“
18Јеремија је рекао цару Седекији: „Шта сам ја скривио теби, твојим слугама и овом народу да ме баците у затвор? 19Где су сада твоји пророци који су вам пророковали: ’Неће цар Вавилона да нападне ни тебе ни ову земљу?’ 20И зато ме чуј, молим те, царе мој господару. Нека се моје преклињање излије пред тебе: не враћај ме у кућу писара Јонатана да тамо не умрем!“
21На то је цар Седекија заповедио да Јеремију сместе у стражарско двориште, да му дневно дају комад хлеба из пекарске улице, све док у граду није нестало хлеба. Тако је Јеремија остао у стражарском дворишту.
