Jacob volta a Betel
1Depois disto, Deus disse a Jacob para ir até Betel e estabelecer-se lá. “Levanta ali um altar”, acrescentou Deus, “para adorares a Deus que te apareceu quando fugias do teu irmão Esaú.”
2Jacob deu também instruções a toda a sua gente para destruirem os ídolos que tivessem trazido consigo, se purificassem e vestissem roupa limpa. 3“Porque vamos para Betel”, disse, “e tenho a intenção de construir lá um altar a Deus que respondeu às minhas orações, na altura em que atravessava grande angústia e tristeza, e que sempre esteve comigo por onde tenho andado.”
4Então deram a Jacob todos os ídolos que traziam, os pendentes das pulseiras, os brincos das orelhas, e enterraram tudo debaixo dum carvalho perto de Siquem. 5Depois partiram dali. E Deus semeou o terror sobre as povoações de toda aquela região, de tal forma que não houve ninguém que tivesse coragem para os perseguir. 6Por fim, chegaram a Luz, também chamada Betel, em Canaã. 7Jacob erigiu um altar e chamou-lhe Deus de Betel, porque tinha sido ali mesmo que Deus lhe aparecera quando fugia de Esaú.
8Pouco depois faleceu Débora, a velha ama de Rebeca, tendo sido enterrada sob um carvalho num vale um pouco abaixo de Betel, a que puseram o nome de Carvalho do Choro.
9Depois da passagem de Jacob por Betel, a caminho de Padan-Arã, Deus apareceu-lhe uma vez mais e abençoou-o; 10tendo-lhe dito: “Não te chamarás mais Jacob, mas Israel. 11Eu sou o Deus Todo-Poderoso! Frutifica e multiplica-te! De ti sairá uma nação e uma multidão de povos, e haverá reis entre os teus descendentes. 12Dar-te-ei a terra que ofereci a Abraão e a Isaque; não só a ti como aos teus descendentes.”
13Deus subiu dele, do lugar onde falara com ele. 14Após esse aparecimento Jacob fez uma coluna de pedra no lugar em que Deus lhe aparecera, derramou vinho sobre ela, como oferta a Deus, e ungiu-a com óleo. 15Chamou a esse lugar, Betel, porque Deus lhe tinha falado ali.
A morte de Raquel e Isaque
16Deixando Betel, ele e os seus continuaram em direção a Efrata. Raquel começou a ter as dores de parto quando ainda estavam a uma certa distância desse local. 17Após um parto muito difícil, a parteira exclamou: “Não tenhas medo! É outro rapaz!” 18Raquel, antes de dar o seu último suspiro, porque morreu, teve ainda tempo de chamar ao menino Ben-Oni (filho do meu sofrimento). Mas o pai preferiu chamar-lhe Benjamim (filho da direita).35.18 Ou: filho do sul.
19Foi pois desta forma que Raquel faleceu. E enterraram-na junto ao caminho de Efrata, também chamada Belém. 20Jacob levantou um memorial de pedras sobre o seu túmulo. Ainda lá está atualmente.
21Israel prosseguiu a sua viagem e acampou para lá da torre de Eder. 22Foi nessa altura que Rúben dormiu com Bila, concubina do seu pai. Contudo, Jacob veio a sabê-lo.
Seguem-se os nomes dos doze filhos de Jacob.
23Os filhos de Leia:
Rúben, o filho mais velho de Jacob,
Simeão, Levi, Judá, Issacar e Zebulão.
24Os filhos de Raquel:
José e Benjamim.
25Os filhos de Bila, a criada de Raquel:
Dan e Naftali.
26E os filhos de Zilpa, a criada de Leia:
Gad e Aser.
Estes são pois os filhos que lhe nasceram em Padan-Arã.
27Jacob chegou por fim junto de seu pai Isaque, em Mamre, em Quiriate-Arba, agora chamada Hebrom, onde também tinha vivido Abraão. 28-29Isaque morreu algum tempo depois com a avançada idade de 180 anos, tendo sido sepultado pelos seus dois filhos Esaú e Jacob.
Јаков се враћа у Ветиљ
1Бог рече Јакову: „Устани и иди горе у Ветиљ и настани се тамо. Онде подигни жртвеник Богу који ти се указао кад си бежао од свога брата Исава.“
2Јаков рече својој породици и свима који су били с њим: „Одбаците стране богове из ваше средине, очистите се и пресвуците одећу. 3Устанимо и пођимо горе у Ветиљ. Тамо ћу подићи жртвеник Богу који ме је услишио кад сам био у невољи и који је био са мном кад сам пошао на пут.“ 4Тада су они предали Јакову све стране богове које су имали и наушнице што су им биле на ушима, па их Јаков закопа под храст код Сихема. 5Кад су кренули на пут, Божији страх је обузео околне градове, те нико није кренуо у потеру за Јаковљевим синовима.
6Тада је Јаков дошао у Луз, то јест Ветиљ, у хананској земљи, и сав народ што је био с њим. 7Онде је подигао жртвеник и назвао то место „Ел-Ветиљ35,7 Ел-Ветиљ значи Бог Ветиља.“, јер му се тамо објавио Бог кад је бежао од свог брата.
8Ту је умрла Девора, Ревекина дојиља. Сахранили су је ниже Ветиља, под храстом, који се отада зове „Тужни Храст“.
9Бог се поново објавио Јакову кад се вратио из Падан-Арама, и благословио га. 10Бог му рече: „Твоје име је Јаков, али се нећеш више звати Јаков, него ће ти име бити ’Израиљ’.“ Тако га је назвао Израиљ.
11Још му рече Бог: „Ја сам Бог Свемоћни. Буди родан и множи се. Од тебе ће настати народ и збор народа, и од тебе ће цареви проистећи. 12Земљу коју сам дао Аврахаму и Исаку, предаћу теби и твоме потомству после тебе.“ 13Бог се онда узнео од Јакова, с места где му је говорио.
14На месту где му је Бог говорио, Јаков је усправио стуб од камена, па је на њега излио жртву изливницу и прелио га уљем. 15Место на коме му је Бог говорио је назвао Ветиљ35,15 Ветиљ значи Дом Божији..
Рахиљина смрт
16Затим су напустили Ветиљ. Још је био остао део пута до Ефрате, кад Рахиља поче да се порађа. Снашли су је јаки трудови. 17Како је порођај био тежак, бабица јој рече: „Не бој се, јер и ово ти је син.“ 18На самрти, док је издисала, дала му је име Венони35,18 Венони значи син моје туге., али га је отац назвао „Венијамин“35,18 Венијамин значи син моје деснице..
19Кад је Рахиља умрла, сахранили су је на путу за Ефрату, то јест, Витлејем. 20Јаков је на Рахиљином гробу поставио стуб, који све до данас стоји на њеном гробу.
21Израиљ је наставио путовање. Свој шатор је поставио с друге стране Мигдал-Едера. 22Док је Израиљ боравио у тој земљи, Рувим оде и легне с Валом, иночом свога оца. Израиљ дозна за то.
Јаковљеви синови
Јаковљевих синова је било дванаест:
23Лијини синови су:
Јаковљев првенац Рувим,
Симеун, Леви, Јуда, Исахар и Завулон.
24Рахиљини синови су:
Јосиф и Венијамин.
25Синови Вале, Рахиљине слушкиње су:
Дан и Нефталим.
26Синови Зелфе, Лијине слушкиње су:
Гад и Асир.
То су Јаковљеви синови који су му се родили у Падан-Араму.35,26 Из ст. 16 видимо да се Венијамин родио у Ханану а не у горњој Месопотамији.
Исакова смрт
27Јаков оде к своме оцу Исаку у Мамрију, у Киријат-Арву, то јест Хеврон, где су некад Аврахам, а потом и Исак живели као странци. 28Исак је живео стотину осамдесет година. 29Онда је издахнуо и умро, те се придружио својим прецима, стар и сит живота. Сахранили су га Исав и Јаков, његови синови.
