2 Samuel 23 – OL & NSP

O Livro

2 Samuel 23:1-39

As últimas palavras de David

1Estas foram as últimas palavras de David:

“Diz assim David, o filho de Jessé,

o homem a quem Deus deu tanto sucesso,

o ungido do Deus de Jacob,

o suave salmista de Israel.

2O Espírito do Senhor falou por mim,

a sua palavra estava na minha boca.

3Disse-me assim a rocha de Israel:

‘Aquele que governa com toda a justiça,

que administra no temor de Deus,

4é como a luz da manhã,

como uma esplêndida alvorada,

quando a tenra erva brota do solo,

sob o calor do Sol, depois da chuva.’

5Foi igualmente a minha família que ele escolheu!

Sim, Deus estabeleceu uma aliança eterna comigo;

está selada com o seu acordo eterno.

Zelará constantemente pela minha segurança

e pelo meu sucesso.

6Os ímpios são como espinhos

que se lançam para longe;

rasgam a mão de quem lhes pega.

7Tem de se estar protegido para os apanhar,

e para serem lançados no fogo.”

Os grandes chefes militares de David

(1 Cr 11.10-41)

8São os seguintes os nomes dos três homens mais valentes que David teve, os mais heróicos soldados do seu exército: O primeiro foi Josebe-Bassebete, de Taquemoni, também conhecido por Adino, o eznita; certa vez matou 800 homens numa só batalha.

9Depois é Eleazar, o filho de Dodo e neto de Aoí. Foi um dos três homens que, com David, enfrentaram os filisteus daquela vez que o exército de Israel fugiu. 10Matou filisteus, até que a sua mão, de cansada, já lhe doía ao segurar a espada; o Senhor deu-lhe uma grande vitória. O resto do exército só voltou na altura de recolher o despojo.

11-12A seguir, vem Samá, filho de Agé, de Harar. Uma vez, no decorrer dum ataque filisteu, quando todos os seus homens o tinham deixado só e fugido, ficou sozinho no meio dum campo de lentilhas e conseguiu pôr em debandada os filisteus. Também a este o Senhor deu uma grande vitória.

13Um dia, quando David vivia na caverna de Adulão e os invasores filisteus estavam no vale de Refaim, três dos trinta oficiais comandantes do exército israelita desceram no tempo da sega para o visitar. 14No momento do acontecimento David encontrava-se numa fortaleza. Uns guerreiros filisteus tinham ocupado Belém. 15A certa altura, David expressou o seguinte desejo: “Quem me dera poder beber da água daquele poço de Belém que está junto à porta!” 16Então esses três homens romperam através desse posto avançado dos filisteus, tiraram água do poço e trouxeram-na a David! Contudo, David recusou; em vez de a beber, derramou-a como oferta perante o Senhor. 17E disse: “Nunca faria tal coisa, Senhor! Nunca beberia uma água que afinal representa o sangue destes homens que arriscaram as suas vidas para a ir buscar!”

18Também Abisai, irmão de Joabe, filho de Zeruía, foi comandante dos trinta. Certa vez, só com a sua lança, matou 300 soldados inimigos. 19Foi por tais feitos que ele ganhou uma reputação semelhante à daqueles três homens, ainda que não fosse igual a eles. Entre o corpo dos trinta comandantes, ele era o chefe.

20Havia também Benaia, filho de Jeoiada, um valente soldado de Cabzeel. Benaia matou os dois filhos de Ariel de Moabe. Noutra altura, entrou numa gruta e a despeito do chão estar muito escorregadio, por causa da neve gelada, pegou num leão que ali se tinha abrigado e matou-o. 21Noutra ocasião ainda, tendo na mão unicamente uma vara, matou um soldado egípcio armado com uma lança; conseguiu arrancar-lha e com ela matou o egípcio. 22Estes foram alguns dos feitos que deram a Benaia, filho de Jeoiada, quase tanta fama como a dos três primeiros. 23Era muito famoso entre os trinta, mas não pode rivalizar com o grupo dos três. David fê-lo capitão da sua guarda pessoal.

24Asael, irmão de Joabe, era também um dos trinta comandantes. Os outros eram:

El-Hanã, filho de Dodo, de Belém;

25Samá de Harode;

Elica também de Harode;

26Helez de Palti;

Ira, filho de Iques, de Tecoa;

27Abiezer de Anatote;

Mebunai de Husate;

28Zalmom o aoíta;

Maarai de Netofá;

29Helebe, filho de Baaná, de Netofá;

Itai, filho de Ribai, de Gibeá, da tribo de Benjamim;

30Benaia de Piraton;

Hidai do ribeiro de Gaás;

31Abi-Albom de Arbate;

Azmavete de Baurim;

32Eliaba de Saalbom;

Os filhos de Jasen;

Jónatas, filho de Sage, de Harar;

33Samá de Harar;

Aião, filho de Sarar, de Harar;

34Elifelete, filho se Aasbai, de Maacá;

Eliam, filho de Aitofel, de Gilo;

35Hezro do Carmelo;

Paarai de Arba;

36Igal, filho de Natã, de Zobá;

Bani de Gad;

37Zeleque de Amon;

Naarai de Beerote, o que levava as armas de Joabe, o filho de Zeruía;

38Ira de Itra;

Garebe de Itra;

39Urias, o hitita.

Trinta e sete ao todo.

New Serbian Translation

2. Књига Самуилова 23:1-39

Давидове последње речи

1Ово су последње Давидове речи.

„Говори Давид, син Јесејев.

Говори човек постављен на високо место,

помазаник Бога Јаковљевог,

певач песама Израиљевих.

2Дух Господњи говори преко мене,

реч је његова на моме језику.

3Бог Израиљев проговори,

Стена Израиљева рече о мени:

’онај што праведно влада над људима,

онај што влада у страху Божијем,

4он је као светлост јутарња,

као сунце у јутру без облака,

што светлуца у трави после кише.’

5Није ли такав мој дом са Богом?

Јер са мном је вечни савез склопио,

уређен и чуван у свему.

Неће ли он дати да мој успех никне,

и да свака моја жеља процвета?

6А ништарије су попут трња што се баца,

јер га нико руком не дохвата.

7Дотиче се само гвожђем или дршком копља,

те се на месту потпуно спаљује.“

Давидови јунаци

8Ово су имена Давидових јунака: Јосев-Васевет, Тахкемонац, главар тројице. Он је једном приликом завитлао копљем и побио одједном осам стотина.

9За њим је био Елеазар, син Додов, сина Ахошова. Он је био један од тројице јунака који су с Давидом јуришали на Филистејце окупљене за битку. А Израиљци су се повукли. 10Тада се он дигао и тукао Филистејце док му се рука није уморила, па се тако укочена стегла око мача. Тог дана је Господ извојевао велику победу. Затим се народ вратио само да покупи плен.

11За њим је био Сама, син Агејев, Араранин. Филистејци се скупише у Лехији, где је била њива пуна сочива; а народ је побегао од Филистејаца. 12Али он стане усред поља, одбрани га и потуче Филистејце. Тако је Господ извојевао велику победу.

13У време жетве, водећа тројица међу тридесеторицом дођу к Давиду у одоламску пећину, док су Филистејци били утаборени у рефаимској долини. 14Тада је Давид био у тврђави, а у Витлејему је био филистејски војни табор. 15Давид жељно рече: „Е, кад би ме неко напојио водом из студенца што је код витлејемске капије!“ 16Тада се она три јунака пробију кроз филистејски табор, извуку воде из студенца што је код витлејемске капије, понесу је и донесу Давиду. Али Давид није хтео да је пије, него је излио пред Господом. 17Рече: „Не дај, Господе, да то учиним! Није ли то крв људи који су отишли не марећи за свој живот?“ Зато није хтео да пије.

То су учинила та тројица јунака.

18Ависај, Јоавов брат, син Серујин, је био водећи међу тројицом. Он је подигао копље против три стотине и побио их. Тако је себи стекао име међу тројицом. 19Пошто је био најславнији међу тридесеторицом, постао им је заповедник. Ипак, није достигао ону тројицу.

20И Венаја, син Јодајев, из Кавзеела. Он је био храбар ратник, који је учинио велика дела. Он је убио два сина Ариела, Моавца. А једног снежног дана је сишао у јаму и убио лава. 21Убио је и неког Египћанина, горостаса, који је имао копље у руци. Венаја је изашао пред њега са штапом, истргао копље из Египћанинове руке и убио га његовим копљем. 22Венаја, син Јодајев, је учинио ове ствари, па је тако стекао име међу тројицом јунака. 23Он је био најславнији међу тридесеторицом, али није достигао ону тројицу. Давид га је поставио за заповедника своје телесне страже.

24Међу тридесеторицом су били:

Јоавов брат Асаило,

Додов син Елханан из Витлејема,

25Шама Арођанин,

Елика Арођанин,

26Хелис Фалћанин,

Ира, син Икисов, Текујанин,

27Авиезер Анатоћанин,

Мевунеј Хусаћанин,

28Салмон Ахошанин,

Марај Нетофаћанин,

29Хелев, син Ванин, Нетофаћанин,

Итај, син Ривајев, из Гаваје Венијаминове,

30Венаја Пиратоњанин,

Идај из долине Гаса.

31Ави-Алвон Арваћанин,

Азмавет Варумљанин,

32Елијава Салвоњанин,

Јонатан, од синова Јасинових,

33Шама Араранин,

Ахијам, син Сахаров, Араранин,

34Елифелет, син Асвеја Махаћанина,

Елијам, син Ахитофела Гилоњанина,

35Есро Кармилац,

Фареј Арвијанин,

36Игал, син Натанов, из Сове,

Ванија из Гада,

37Селек Амонац,

Нареј Вироћанин, штитоноша Јоава, сина Серујиног,

38Ира Јетранин,

Гарив Јетранин,

39и Урија Хетит;

укупно тридесет седам.