Josias rei de Judá
(2 Cr 34.1-2, 8-13)
1O novo rei de Judá foi Josias. Começou a reinar com a idade de 8 anos e reinou durante 31 anos em Jerusalém. A sua mãe chamava-se Jedida e era filha de Adaías, de Bozcate. 2Fez o que era reto aos olhos do Senhor; andou nos caminhos de David, seu antepassado; nunca se afastou deles.
3No décimo oitavo ano do seu reinado, o rei Josias mandou o seu secretário Safã, filho de Azalias e neto de Mesulão, ao templo. 4“Vai ter com o sumo sacerdote Hilquias e diz-lhe que mande contar o dinheiro que o povo dá para o templo e que é recolhido pelos sacerdotes que estão a guardar a porta do templo. 5-6Que se entregue aos encarregados das obras do templo, para que contratem pedreiros e carpinteiros que façam as devidas reparações no edifício e comprem o material necessário.” 7Não se pedia contas do dinheiro entregue aos encarregados das obras, porque eram pessoas que atuavam com a máxima honestidade.
O livro da Lei é encontrado
(2 Cr 34.14-28)
8Um dia, Hilquias, o sumo sacerdote, foi ter com Safã, o secretário real: “Descobri no templo o livro da Lei de Deus!”
E deu o livro a Safã e ele leu-o. 9Quando este foi em audiência ao rei, apresentar o relatório do andamento das obras de reparação do templo, 10fez também menção do livro que Hilquias tinha achado e leu-o diante do rei.
11Ao ouvir as palavras que estavam escritas, o rei rasgou a roupa que tinha vestida, em sinal de profunda consternação. 12Mandou a Hilquias, o sacerdote, a Safã, a Asaías, assistente do rei, a Aicão, filho de Safã, e a Acbor, filho de Micaías, 13que perguntassem ao Senhor: “Que devemos fazer? Porque as palavras deste livro são bem explícitas quanto às razões por que a grande ira do Senhor caiu sobre nós, pois os nossos antepassados não obedeceram aos mandamentos escritos neste livro.”
14Então Hilquias, o sumo sacerdote, e os homens referidos foram ter com Hulda, a profetisa, ao bairro de Misné, em Jerusalém. Esta profetisa era mulher de Salum, o filho de Ticvá e neto de Harás, que estava encarregado do guarda-roupa real. 15Quando lhe contaram a causa da perturbação do rei, respondeu: “Assim diz o Senhor, o Deus de Israel: ‘Digam ao homem que vos enviou, 16que vou destruir esta cidade e a sua população, como está escrito no livro que leste. 17Pois o povo de Judá abandonou-me, queimou incenso a outros deuses e tornou a minha ira tão intensa, por causa da obra das suas mãos, que o meu furor contra este lugar não poderá ser sustido. 18Mas vão ter com o rei de Judá, que vos enviou a buscar ao Senhor, e transmitam-lhe: o que o Senhor Deus de Israel vos diz a respeito da mensagem que ouviram é o seguinte: 19Visto que te entristeceste e te humilhaste diante do Senhor, quando leste o livro e os seus avisos de que esta terra haveria de ser amaldiçoada e se tornaria desolada, e visto que rasgaste a tua roupa, chorando perante mim de tristeza, darei ouvidos aos teus rogos. 20Só enviarei o mal que prometi sobre esta cidade após a tua morte.’ ” Foi esta a mensagem que levaram ao rei.
Јосијина владавина у Јуди
1Јосији је било осам година кад се зацарио. Владао је тридесет једну годину у Јерусалиму. Мајка му се звала Једида, ћерка Адајева, из Васката. 2Он је чинио што је право у очима Господњим; следио је у свему пут свога праоца Давида не скрећући ни десно ни лево.
Хелкија проналази књигу Закона
3Осамнаесте године цара Јосије, цар је послао писара Сафана, сина Ацалије, сина Месуламовог, у Дом Господњи. Рекао му је: 4„Иди горе к Првосвештенику Хелкији, да ти припреми новац који је дошао у Дом Господњи, и који су вратари22,4 Дословно: чувари прага. сакупили од народа. 5Нека га преда надгледницима посла у Дому Господњем, а они нека га дају радницима који су у Дому Господњем, да изврше поправке у Дому: 6тесарима, градитељима и зидарима, и да набаве дрво и клесани камен за поправке у Дому. 7Ипак, нека им се не тражи рачун од новца који им је предан, јер раде поштено.“
8Првосвештеник Хелкија рече писару Сафану: „Нашао сам Књигу Закона у Дому Господњем.“ Хелкија је дао књигу Сафану, а он ју је прочитао. 9Кад је писар Сафан отишао к цару, донео му је вест: „Твоје слуге су покупиле новац који се нашао у Дому, и предали га надгледницима посла у Дому Господњем.“ 10Писар Сафан је, затим, известио цара: „Свештеник Хелкија ми је дао једну књигу.“ Сафан ју је прочитао пред царем.
11Кад је цар чуо речи из књиге Закона, раздрао је своју одећу. 12Тада је цар заповедио свештенику Хелкији, Ахикаму, сину Сафановом, Ахвору, сину Михејином, писару Сафану и Асаји, царевом слузи: 13„Идите и питајте Господа за мене, за народ и за целу Јуду, у погледу ове књиге која је пронађена, јер је велики гнев Господњи који се распалио против нас, због тога што наши преци нису слушали речи ове књиге, како би вршили све што је написано за нас.“
14Свештеник Хелкија, Ахикам, Ахвор, Сафан и Асаја, оду к пророчици Олди, жени Салума, сина Текуја, сина Араса, чувара одеће. Она је живела у Јерусалиму у другом крају града. Пошто су разговарали с њом, 15она им је одговорила: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Реците човеку који вас је послао к мени: 16Говори Господ: ево, довешћу невољу на ово место и на његове становнике, према свим речима књиге коју је прочитао Јудин цар. 17Пошто су ме оставили и приносе кад другим боговима, гневећи ме свим делима својих руку, мој ће се гнев распалити против овог места и неће се угасити.’ 18А Јудином цару који вас је послао да питате Господа, овако реците: ’Говори Господ, Бог Израиљев, за речи које си чуо: 19Пошто ти је срце омекшало, те си се понизио пред Господом кад си чуо шта сам рекао за ово место и његове становнике, да ће постати пустош и проклетство, па си раздрао своју одећу и плакао преда мном, зато сам те услишио – говори Господ. 20Стога ћу те придружити твојим прецима, па ћеш на миру бити положен у свој гроб, тако да нећеш видети ништа од невоље коју ћу довести на ово место.’“
Затим су однели цару поруку.
