Jeoacaz rei de Judá
(2 Rs 23.31-35)
1O seu filho Jeoacaz foi escolhido pelo povo para ser o novo rei em Jerusalém. 2Tinha 23 anos quando começou a reinar e reinou durante 3 meses em Jerusalém. 3Foi deposto pelo rei do Egito, que impôs a Judá um tributo de 3400 quilos de prata e 34 quilos de ouro. 4O rei do Egito colocou no seu lugar Eliaquim, irmão do rei anterior, mudando-lhe o nome para Joaquim. Entretanto, Jeoacaz foi levado pelo Faraó Neco, como prisioneiro para o Egito.
Joaquim rei de Judá
(2 Rs 23.36–24.7)
5Tinha Joaquim 25 anos quando começou a reinar e reinou 11 anos em Jerusalém. Fez o que era mau aos olhos do Senhor, seu Deus. 6Nabucodonozor, rei da Babilónia, atacou Jerusalém e levou-o, amarrado com cadeias de bronze para a Babilónia. 7Nabucodonozor levou também parte das taças de ouro do templo e outros objetos, colocando-os no seu próprio templo na Babilónia.
8O resto dos acontecimentos da vida de Joaquim, e todas as coisas horríveis que praticou, está registado no Livro dos Reis de Judá. O seu filho Jeconias subiu ao trono em seu lugar.
Jeconias rei de Judá
(2 Rs 24.8-17)
9Jeconias tinha 18 anos quando começou a reinar e reinou 3 meses e 10 dias em Jerusalém. Foi um mau reinado aos olhos do Senhor. 10Na primavera seguinte foi levado para a Babilónia pelo rei Nabucodonozor. Nessa altura, muitos tesouros do templo foram também levados para a Babilónia e Nabucodonozor designou como rei, em seu lugar, o seu parente, Zedequias.
Zedequias rei de Judá
(2 Rs 24.18-20; Jr 39.1-10; 52.1-30)
11Zedequias tinha 21 anos quando se tornou rei e reinou 11 anos em Jerusalém. 12Fez o que era mau aos olhos do Senhor, seu Deus, tendo recusado dar ouvidos aos conselhos do profeta Jeremias, que lhe transmitia as mensagens do Senhor. 13Rebelou-se contra Nabucodonozor, apesar de lhe ter jurado lealdade. Zedequias era um homem duro e obstinado, que sempre resistia às ordens do Senhor, o Deus de Israel. 14Todas as altas personagens da nação, incluindo os sacerdotes principais, prestavam culto aos ídolos das nações vizinhas e poluíam o templo do Senhor em Jerusalém.
A queda de Jerusalém
(2 Rs 24.20–25.21; Jr 39.1-10; 52.4-27)
15O Senhor, o Deus dos seus antepassados, enviou-lhes profetas, repetidas vezes, que os avisavam insistentemente, pois tinha compaixão do seu povo e do seu templo. 16O povo ria-se das mensagens de Deus, desprezava a sua palavra e troçava dos profetas. Até que não foi mais possível conter a ira do Senhor; deixou de ser possível empreender uma reforma do povo.
17O Senhor trouxe o rei da Babilónia contra ele, que matou os jovens, quando fugiam para dentro do próprio templo, não tendo piedade de ninguém, nem mesmo das moças ou dos velhos; Deus usou o rei da Babilónia para os destruir completamente. 18Este também levou consigo todos os utensílios do templo, objetos grandes e pequenos, assim como os tesouros da casa de Deus e do palácio real. Tomou também consigo os filhos do rei e os altos dignitários. 19O seu exército deitou fogo ao templo, derrubou as muralhas de Jerusalém, queimou as casas apalaçadas e destruiu tudo o que havia de precioso no templo. 20Aos sobreviventes levou-os como escravos para a Babilónia, colocando-os ao seu serviço pessoal e dos seus filhos. Mais tarde, o reino da Babilónia foi vencido pelo rei da Pérsia.
21Assim se cumpriu a palavra do Senhor, comunicada através de Jeremias, que a terra deveria repousar durante 70 anos, para compensar os anos em que o povo recusou observar os períodos de repouso36.21 Em Israel, segundo Lv 25.1-7, a terra devia ser deixada em repouso durante um ano, de sete em sete anos, mas esta lei nem sempre foi respeitada. Segundo Lv 26.33-35, se o povo fosse levado para o exílio, devido à sua desobediência, a terra deveria ter um repouso sabático..
Ciro ajuda os exilados a regressarem
(Esd 1.1-3)
22No primeiro ano do rei Ciro, da Pérsia, cumprindo-se a profecia do Senhor, pronunciada pela boca de Jeremias, o Senhor despertou o espírito deste rei, levando-o a fazer a seguinte proclamação, através de todo o reino, a qual enviou também por escrito.
23Assim fala Ciro, rei da Pérsia,
Todos os reinos da Terra me foram dados pelo Senhor, o Deus dos céus, que me deu instruções para que lhe construísse um templo em Jerusalém, na terra de Judá. Todos os que são seu povo devem subir, e que o Senhor, o seu Deus, seja com eles!
Јоахаз, цар Јуде
1А народ земље је узео Јосијиног сина Јоахаза и зацарили су га уместо његовог оца у Јерусалиму.
2Јоахазу је било двадесет три године кад се зацарио, а владао је три месеца у Јерусалиму. 3Свргнуо га је египатски цар у Јерусалиму и земљи наметнуо данак од стотину таланата36,3 Око 3,4 t. сребра и једног таланта36,3 Око 34 kg. злата. 4Египатски цар је поставио Елијакима, његовог брата, за цара над Јудом и Јерусалимом. Али му је променио име у Јоаким, а Нехаон је његовог брата Јоахаза узео и одвео у Египат.
Јоаким, цар Јуде
5Јоакиму је било двадесет пет година кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. Он је чинио што је зло у очима Господа, свог Бога. 6Навуходоносор, цар вавилонски, је дошао и свезао га бронзаним оковима и одвео у Вавилон. 7Навуходоносор је понео део прибора из Господњег Дома у Вавилон и ставио их у свој двор у Вавилону.
8Остала Јоакимова дела, одвратне ствари које је починио и оне које су се о њему откриле, записано је у Књизи о царевима Израиља и Јуде. На његово место се зацарио његов син Јоахин.
Јоахин, цар Јуде
9Јоахину је било осамнаест36,9 Осам година према јеврејском тексту, а осамнаест према Септуагинти, неким старим преписима и паралелном тексту 2. Цар 24,8. година кад се зацарио, а владао је три месеца и десет дана у Јерусалиму. Чинио је што је зло у очима Господњим 10А када је прошло годину дана Навуходоносор је послао по њега, па га је довео у Вавилон заједно са драгоценостима из Господњег Дома. На његово место, над Јудом и Јерусалимом, зацарио је Седекију, његовог стрица.
Седекија, цар Јуде
11Седекија је имао двадесет једну годину кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. 12Он је чинио што је зло у очима Господа, свог Бога, и није се понизио пред пророком Јеремијом и поруком уста Господњих. 13Још се и побунио против цара Навуходоносора који га је заклео заветом пред Богом. Укрутио је врат и отврднуо срце да се не врати Господу, Богу Израиља. 14Чак су и сви главари свештеника и народ све више и више грешили, према одвратним обичајима других народа. Оскрнавили су Дом Господњи који је он посветио у Јерусалиму.
Пад Јерусалима
15Господ, Бог њихових отаца, им је упорно слао своје гласнике јер је имао самилости према свом народу и свом Пребивалишту. 16Али они су исмејавали Божије гласнике, презирали су његове речи и ругали се његовим пророцима, све док гнев Господњи није дошао на његов народ и док више није било лека. 17Тако је он довео на њих халдејског цара који је мачем побио њихове младиће у Дому њиховог Светилишта. Није имао милости ни према младићу, ни према девојци, ни према старцу и немоћноме. Господ их је све дао у цареве руке. 18А све ствари Дома Божијег, велике и мале, све благо Дома Господњег, царево благо и благо кнезова – све је однео у Вавилон. 19Спалили су Дом Божији, срушили су јерусалимске зидине, све дворове у њему су попалили и уништили све његове драгоцености.
20Остатак који је преживео мач одвео је у изгнанство, у Вавилон, и они су њему и његовим синовима постали робови све до персијског царства. 21А све то да се испуни Господња реч казана преко Јеремије – док земља није намирила све њене суботе, јер је почивала све дане њене опустошености док се није испунило седамдесет година.
22Прве године Кира, цара Персије, да би се испунила реч Господња казана преко Јеремије, Господ је подигао дух Кира, цара Персије. Тако је он дао да целим његовим царством прође проглас, и још га је објавио написмено.
23„Овако каже Кир, цар Персије:
’Сва земаљска царства ми је дао Господ Бог небески. Он ми је и заповедио да му изградим Дом у Јерусалиму, у Јуди. Ко год је међу вама од свег његовог народа, нека је са њим Господ, Бог његов, и нека иде горе.’“
