Justicia y misericordia en lugar de ayuno
1En el cuarto año del reinado del rey Darío, en el día cuatro del mes noveno, que es el mes de quisleu, la palabra del Señor vino a Zacarías. 2El pueblo de Betel había enviado a Sarézer y a Reguen Mélec, y a sus hombres, a buscar el favor del Señor 3y a preguntarles a los sacerdotes del Templo del Señor de los Ejércitos y a los profetas: «¿Debemos seguir llorando y ayunando en el quinto mes, tal como lo hemos hecho todos estos años?».
4Vino entonces a mí esta palabra de parte del Señor de los Ejércitos: 5«Dile a todo el pueblo de la tierra y también a los sacerdotes: “Cuando ustedes ayunaban y se lamentaban en los meses quinto y séptimo de los últimos setenta años, ¿realmente ayunaban por mí? 6Y cuando comen y beben, ¿acaso no lo hacen para sí mismos?
7»”¿No son estas las palabras que por medio de los antiguos profetas el Señor mismo proclamó cuando Jerusalén y las ciudades cercanas estaban habitadas y tenían paz, cuando el Néguev y las llanuras occidentales también estaban habitadas?”».
8La palabra del Señor vino de nuevo a Zacarías. Le dijo:
9«Así dice el Señor de los Ejércitos:
»“Juzguen con verdadera justicia;
muestren amor y compasión
los unos por los otros.
10No opriman a las viudas ni a los huérfanos,
ni a los extranjeros, ni a los pobres.
No maquinen el mal en su corazón
los unos contra los otros”.
11»Pero ellos se negaron a hacer caso. Desafiantes, volvieron la espalda y se taparon los oídos. 12Para no oír la Ley ni las palabras que por medio de los antiguos profetas el Señor de los Ejércitos había enviado con su Espíritu; endurecieron su corazón como el diamante. Por lo tanto, el Señor de los Ejércitos se llenó de ira. 13“Como no me escucharon cuando los llamé, tampoco yo los escucharé cuando ellos me llamen —dice el Señor de los Ejércitos—. 14Como con un torbellino, los dispersé entre todas las naciones que no conocían. La tierra que dejaron quedó tan desolada que nadie siquiera pasaba por ella. Fue así como convirtieron en ruina la tierra que antes era apetecible”».
Правда и милост, а не пост
1Четврте године цара Дарија, четвртог дана деветог месеца кислева7,1 Кислев пада на део новембра и део децембра, а ово пророштво се десило око 7. XII 518. пре нове ере, тј. двадесет два месеца након претходних осам визија., пророку Захарији је дошла реч Господња. 2Наиме, из Ветиља су послали Сарасара, Регем-Мелеха и њихове људе да вапе пред лицем Господњим, 3да питају свештенике Дома Господа над војскама и пророке: „Хоћемо ли да јадикујемо у петом месецу и посветимо се, како смо чинили све ове године?“
4И дошла ми је реч Господа над војскама и поручила: 5„Реци свем народу земље и свештеницима овако: ’Постили сте и јадиковали петог месеца и седмог месеца свих ових седамдесет година. А јесте ли ви то заиста мени постили, баш мени? 6А када једете и пијете зар себи не једете и зар себи не пијете? 7Није ли требало да послушате речи које је Господ објавио преко пређашњих пророка, када је Јерусалим био насељен и спокојан; када су била насељена сва његова околна места, као и Негев и равница?’“
8Реч Господња је дошла Захарији: 9„Овако каже Господ над војскама: ’Судите праведан суд, исказујте милосрђе и љубав свима, сваком свом брату. 10Не тлачите удовице, сирочад, путнике, дошљаке и сиромахе. Не смишљајте зло у срцу своме никоме од ближњих.’
11Али они нису хтели да слушају већ су тврдоглаво окренули леђа и затворили уши да не чују. 12Своја су срца учинили као кремен, да не чују Закон и речи које им је Господ над војскама послао својим Духом по пређашњим пророцима. И зато је дошао велики гнев од Господа над војскама.
13И као што сам их ја дозивао, а они нису слушали, тако су и они дозивали, а ја их нисам слушао – каже Господ над војскама. 14Као вихор сам их развејао по свим народима које нису знали, земља је због њих опустила и од оних који пролазе и од оних који се враћају. Они су земљу милу претворили у пустош.“
