Nueva Versión Internacional

Salmos 109

Al director musical. Salmo de David.

1Oh Dios, alabanza mía,
    no guardes silencio.
Pues gente impía y mentirosa
    ha declarado en mi contra,
    y con lengua engañosa me difaman;
con expresiones de odio me acosan,
    y sin razón alguna me atacan.
Mi amor me lo pagan con calumnias,
    mientras yo me encomiendo a Dios.
Mi bondad la pagan con maldad;
    en vez de amarme, me aborrecen.

Pon en su contra a un malvado;
    que a su derecha esté su acusador.[a]
Que resulte culpable al ser juzgado,
    y que sus propias oraciones lo condenen.
Que se acorten sus días,
    y que otro se haga cargo de su oficio.
Que se queden huérfanos sus hijos;
    que se quede viuda su esposa.
10 Que anden sus hijos vagando y mendigando;
    que anden rebuscando entre las ruinas.
11 Que sus acreedores se apoderen de sus bienes;
    que gente extraña saquee sus posesiones.
12 Que nadie le extienda su bondad;
    que nadie se compadezca de sus huérfanos.
13 Que sea exterminada su descendencia;
    que desaparezca su nombre en la próxima generación.
14 Que recuerde el Señor la iniquidad de su padre,
    y no se olvide del pecado de su madre.
15 Que no les quite el Señor la vista de encima,
    y que borre de la tierra su memoria.

16 Por cuanto se olvidó de hacer el bien,
    y persiguió hasta la muerte
    a pobres, afligidos y menesterosos,
17 y porque le encantaba maldecir,
    ¡que caiga sobre él la maldición!
Por cuanto no se complacía en bendecir,
    ¡que se aleje de él la bendición!
18 Por cuanto se cubrió de maldición
    como quien se pone un vestido,
¡que esta se filtre en su cuerpo como el agua!,
    ¡que penetre en sus huesos como el aceite!
19 ¡Que lo envuelva como un manto!
    ¡Que lo apriete en todo tiempo como un cinto!
20 ¡Que así les pague el Señor a mis acusadores,
    a los que me calumnian!

21 Pero tú, Señor Soberano,
    trátame bien por causa de tu nombre;
    líbrame por tu bondad y gran amor.
22 Ciertamente soy pobre y estoy necesitado;
    profundamente herido está mi corazón.
23 Me voy desvaneciendo como sombra vespertina;
    se desprenden de mí como de una langosta.
24 De tanto ayunar me tiemblan las rodillas;
    la piel se me pega a los huesos.
25 Soy para ellos motivo de burla;
    me ven, y menean la cabeza.

26 Señor, mi Dios, ¡ayúdame!;
    por tu gran amor, ¡sálvame!
27 Que sepan que esta es tu mano;
    que tú mismo, Señor, lo has hecho.
28 ¿Qué importa que ellos me maldigan?
    ¡Bendíceme tú!
Pueden atacarme, pero quedarán avergonzados;
    en cambio, este siervo tuyo se alegrará.
29 ¡Queden mis acusadores cubiertos de deshonra,
    envueltos en un manto de vergüenza!

30 Por mi parte, daré muchas gracias al Señor;
    lo alabaré entre una gran muchedumbre.
31 Porque él aboga por el[b] necesitado
    para salvarlo de quienes lo condenan.

Notas al pie

  1. 109:6 esté su acusador. Alt. esté Satán.
  2. 109:31 aboga por el. Lit. está de pie a la diestra del.

New Serbian Translation

Псалми 109

Хоровођи. Псалам Давидов.

1О, Боже слављења мојега,
    немој да заћутиш!
Ено, уста злобна и уста пакосна
    на мене су разјапљена;
    клевећу ме језиком лажљивим.
Окружили су ме речима мржње,
    без разлога напали ме.
Тужбама ми узвраћају љубав,
    али ја се предајем молитви.
На добро ми узвраћају злобом
    и мржњу ми враћају за љубав.

Против таквог постави зликовца,
    тужитеља, нек му стоји с десна!
Када му се суди, кривац нека буде;
    нека му се и молитва у грех преокрене!
Нек му дани буду малобројни,
    нека се његова служба да̂ другоме.
Нек му деца сирочад постану
    и жена му удовица!
10 Нека му се деца потуцају, нека просе;
    нека моле када оду из својих руина!
11 Нек му плени зајмодавац све што је његово,
    нека му туђинац имање опљачка!
12 Немао никога да му се смилује,
    сирочад му немала никога који би их пожалио!
13 Нека му се семе затре,
    име им се избрисало у колену другом!
14 Нек се памте кривице његових предака пред Господом,
    грех мајке његове нек се не избрише!
15 Нека буду трајно пред Господом,
    а он са земље нек им збрише спомен!

16 Јер се није сетио милост да искаже,
    већ је кињио сиромаха, невољника,
    убијао очајника.
17 Волео је клетву,
    па нека га стигне;
благослов му није био мио,
    па нека је далеко од њега.
18 Ко оделом у клетву се облачио,
    па нек се она као вода у њега улије
    и као уље у његове кости.
19 Нек му она буде ко огртач у кога се замотава,
    као појас који стално опасује!
20 Нека тако Господ плати мојим тужитељима
    и онима што о мени говоре злобно!

21 А ти, о, Господе Боже,
    чини са мном како доликује твом имену;
    избави ме јер је милост твоја добра.
22 Ево, и сиромах и невољник ја сам,
    прободено срце је у мени.
23 Бледим као сенка издужена,
    одуван сам ко скакавац.
24 Од поста ми колена клецају;
    тело ми је мршаво, без сала.
25 Постао сам ругло за њих,
    одмахују главом кад ме виде.

26 О, Господе, помози ми!
    Спаси мене, о, мој Боже, по милости својој!
27 Нека знају људи да је ово рука твоја;
    да си то ти, о, Господе, учинио.
28 Они нека куну а ти благосиљај;
    а када се дигну нека се застиде,
    а твој ће се слуга радовати.
29 Нека се тужитељи моји у бруку обуку,
    срамотом својом нека се покрију ко плаштом.

30 Хвалићу Господа на сав глас!
    Славићу га усред мноштва;
31 јер је убогоме стао с десне стране
    да га спасе од оних што му души пресуђују!