Más proverbios de Salomón
1También estos son otros proverbios de Salomón, copiados por los escribas de Ezequías, rey de Judá.
2La gloria de Dios es ocultar un asunto
y la gloria de los reyes es investigarlo.
3Tan impenetrable es el corazón de los reyes
como alto es el cielo y profunda la tierra.
4Quita la escoria de la plata
y de allí saldrá material para25:4 saldrá material para. Alt. sacará una copa para. el orfebre;
5quita de la presencia del rey a oficiales malvados
y el rey afirmará su trono en la justicia.
6No te des importancia en presencia del rey
ni reclames un lugar entre la gente importante;
7vale más que el rey te diga: «Sube acá»
y no que te humille ante gente importante.
Lo que has visto con tus ojos
8no lo lleves25:7-8 gente importante. Lo que … no lo lleves. Alt. gente importante / sobre la que hayas posado tus ojos. 8 No vayas. de inmediato al tribunal,
pues ¿qué harás si a fin de cuentas
tu prójimo te pone en vergüenza?
9Defiende tu causa contra tu prójimo,
pero no traiciones la confianza de nadie,
10no sea que te avergüence el que te oiga
y ya no puedas quitarte la infamia.
11Como manzanas de oro con incrustaciones de plata
son las palabras dichas a tiempo.
12Como anillo o collar de oro fino
son los regaños del sabio en oídos atentos.
13Como frescura de nieve en día de la cosecha
es el enviado confiable para quien lo envía,
pues infunde nuevo ánimo en sus amos.
14Nubes y viento, y nada de lluvia,
es quien presume de dar y nunca da nada.
15Con paciencia se convence al gobernante.
¡La lengua amable quebranta hasta los huesos!
16Si encuentras miel, no te empalagues;
la mucha miel provoca náuseas.
17No frecuentes la casa de tu amigo;
no sea que lo fastidies y llegue a aborrecerte.
18Un mazo, una espada, una aguda saeta,
eso es el testigo falso que declara contra su amigo.
19Confiar en gente desleal en momentos de angustia
es como tener un diente roto o una pierna vacilante.
20Dedicarle canciones al corazón afligido
es como echarle vinagre a una herida
o como andar desabrigado en un día de frío.
21Si tu enemigo tiene hambre, dale de comer;
si tiene sed, dale de beber.
22Actuando así, harás que se avergüence de su conducta,25:22 harás … conducta. Lit. ascuas amontonarás sobre su cabeza.
y el Señor te lo recompensará.
23Con el viento del norte vienen las lluvias;
con la lengua viperina, las malas caras.
24Más vale habitar en un rincón de la azotea
que compartir el techo con mujer pendenciera.
25Como el agua fresca a la garganta reseca
son las buenas noticias desde lejanas tierras.
26Manantial turbio, contaminado pozo,
es el justo que flaquea ante el impío.
27No hace bien comer mucha miel
ni es honroso buscar la propia gloria.
28Como ciudad sin defensa y sin murallas
es quien no sabe dominarse.
Остале мудре приче
1И ово су Соломонове мудре приче које су преписали људи Језекије, Јудиног цара:
2Божија је слава да сакрива ствари,
а цару је слава да ствар истражује.
3Небо је високо, земља је дубока,
а и срца царска нико не истражи.
4Уклони са сребра згуру
и ето га чанак за ковача:
5уклони злога од цара
и у правди престо његов утврђен ће бити.
6Пред царем се не величај
и не стој на месту великаша;
7јер је боље да ти каже – „Горе дођи!“ –
него да те понизи пред племићем.
А то25,7 Мисли се на племића из претходног стиха. што су ти очи виделе
8не доводи журно на суђење,
јер шта ћеш када те на крају
посрами ближњи твој?
9Реши спор са ближњем својим
и тајну другога не откривај;
10да те не би осрамотио онај који слуша
и зао глас остао на теби.
11Благовремено казана реч
је попут златних јабука у сребрним чинијама.
12Минђуша златна и украс од чистог злата
је укор мудрог ономе који слуша.
13Као студен снега на дан жетве
је верни гласник оном ко га шаље –
освежава душу свога господара.
14Попут облака и ветра без кише
човек је што се хвали даром недарованим.
15Стрпљивошћу се наговара владар,
а и језик благи може кост да сломи.
16Кад нађеш мед, једи док се не наједеш,
јер ћеш га повратити ако се преједеш.
17Нека ти је нога ретко у кући ближњег твога,
да те се не засити и не замрзи те.
18Попут буздована, мача и стреле оштре
је човек који сведочи против ближњег свога, а лажов је.
19Зуб покварен и клецава нога
је поверење у издајника у дану невоље.
20Као човек што хаљину скида по зимскоме дану
и као сирће на шалитри,
такав је онај који песме пева срцу жалосноме.
21Ако је твој непријатељ гладан, нахрани га,
и ако је жедан, напој га водом.
22Јер ако тако чиниш, згрнућеш жар угљени на његову главу,
а Господ ће да ти плати.
23Северац кишу доноси,
а језик оговарачки срдита лица.
24Боље је седети на углу крова
него са женом свадљивом у заједничкој кући.
25Што је студенa вода души изнуреној,
то је добра вест из далеке земље.
26Замућен извор и бунар зарушени
је праведник што тетура пред неправедником.
27Није добро преждрати се меда
и људима на част није да част своју траже.
28Град проваљен и без зида
је човек који не зна себе самог да обузда.
