Prólogo: Propósito y tema
1Proverbios de Salomón, hijo de David, rey de Israel:
2para adquirir sabiduría y disciplina;
para discernir palabras de inteligencia;
3para recibir la corrección que dan la prudencia,
la rectitud, la justicia y la equidad;
4para infundir prudencia en los inexpertos,
conocimiento y discreción en los jóvenes.
5Escuche esto el sabio y aumente su saber;
reciba dirección el entendido,
6para discernir el proverbio y la parábola,
los dichos de los sabios y sus enigmas.
7El temor del Señor es el principio del conocimiento;
los necios desprecian la sabiduría y la disciplina.
Exhortaciones a buscar la sabiduría
Advertencia contra el engaño
8Hijo mío, escucha las correcciones de tu padre
y no abandones las enseñanzas de tu madre.
9Adornarán tu cabeza como una hermosa diadema;
adornarán tu cuello como un collar.
10Hijo mío, si los pecadores quieren engañarte,
no vayas con ellos.
11Estos te dirán:
«¡Ven con nosotros!
Acechemos a algún inocente
y démonos el gusto de matar a algún incauto;
12traguémonos a alguien vivo,
como se traga la muerte1:12 la muerte. Lit. el Seol. a la gente;
devorémoslo entero,
como devora la tumba a los muertos.
13Obtendremos toda clase de riquezas;
con el botín llenaremos nuestras casas.
14Echa tu suerte con nosotros
y compartiremos contigo lo que obtengamos».
15¡Pero no te dejes llevar por ellos,1:15 no … por ellos. Lit. no vayas por sus caminos. hijo mío!
¡Apártate de sus senderos!
16Pues corren presurosos a hacer lo malo;
¡tienen prisa por derramar sangre!
17De nada sirve tender la red
a la vista de todos los pájaros,
18pero aquellos acechan su propia vida1:18 vida. Lit. sangre.
y acabarán por destruirse a sí mismos.
19Así terminan los que van tras ganancias mal habidas;
por estas perderán la vida.
Advertencia contra el rechazo a la sabiduría
20Clama la sabiduría en las calles;
en los lugares públicos levanta su voz.
21Clama en las esquinas de calles transitadas;
a la entrada de la ciudad razona:
22«¿Hasta cuándo, muchachos inexpertos,
seguirán aferrados a su inexperiencia?
¿Hasta cuándo, ustedes los insolentes,
se complacerán en su insolencia?
¿Hasta cuándo, ustedes los necios,
aborrecerán el conocimiento?
23¡Respondan a mis reprensiones!
Yo les compartiré mis pensamientos1:23 compartiré mis pensamientos. Lit. derramaré mi espíritu.
y les daré a conocer mis enseñanzas.
24Como ustedes no me escucharon cuando los llamé
ni me hicieron caso cuando les tendí la mano,
25sino que rechazaron todos mis consejos
y no acataron mis reprensiones,
26ahora yo voy a reírme de ustedes
cuando caigan en desgracia.
Yo seré quien se ría de ustedes
cuando les sobrevenga el miedo,
27cuando el miedo les sobrevenga como una tormenta
y la desgracia los arrastre como un torbellino.
28»Entonces me llamarán, pero no les responderé;
me buscarán, pero no me encontrarán.
29Por cuanto aborrecieron el conocimiento
y no quisieron temer al Señor;
30por cuanto no siguieron mis consejos,
sino que rechazaron mis reprensiones,
31cosecharán el fruto de su conducta,
se hartarán con sus propias intrigas;
32su desobediencia e inexperiencia los destruirán,
su complacencia y necedad los aniquilarán.
33Pero el que me obedezca vivirá tranquilo,
sosegado y sin temor del mal».
Сврха и тема
1Мудре приче1,1 Или: пословице, мудре изреке. Соломона, Давидовог сина, цара Израиља:
2да се стекну мудрост и укор,
поука разумним речима;
3да се прими укор,
размишља о правди, о праведности и честитости;
4да се разборитост лаковернима, знање
и домишљатост младима.
5Нека слуша ко је мудар и нека још више схвати,
нека учени добије мудар савет:
6да проникне поуку, загонетку,
речи мудрих и њихове приче.
7Знање отпочиње богобојазношћу,
а мудрост и прекор будале презиру.
Увод: позив на прихватање мудрости
Упозорење на позив грешника
8Сине мој, послушај поуку оца свога
и мајке своје савет не одбацуј.
9Јер, они ће бити прелепи венац на твојој глави
и привесци око твога врата.
10Сине мој, ако ли те грешници заводе,
ти не пристај.
11Кажу ли: „Хајде с нама,
у заседу да легнемо, крв невиног
и недужног хајде да вребамо!
12Хајде да их попут Света мртвих1,12 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих. прогутамо,
и живе и једре, као оне што у раку иду.
13Покупимо сва добра, све благо!
Накрцајмо своје куће пленом!
14Са нама ћеш добитак да делиш,
нек нам свима буде једна кеса.“
15Сине мој, немој ићи путем с њима,
не дај нози на њихове стазе.
16Јер им ноге ка злу трче
и срљају да крв лију.
17Узалуд се шири мрежа
наочиглед птице.
18Али они чекају у заседи крв своју,
вребају свој живот.
19Такве су стазе сваког ко граби непоштен добитак,
живота коштају.
Мудрост прекорева
20Мудрост по улицама виче,
по трговима диже глас свој;
21по раскршћима, у највећој вреви објављује,
на улазима градских врата казивања своја даје:
22„Докле ћете, лаковерни, волети лаковерност;
докле ћете, ругачи, у ругању уживати;
докле ћете, тупоглави, мрзети знање?
23Обратите се по прекору моме.
Ево, излићу вам духа свога,
објавићу вам своје речи.
24Јер ја сам вас звала, а ви сте се оглушили,
пружала сам руку, а нико марио није;
25све моје савете сте занемарили
и прекоре моје нисте прихватили.
26Сада ћу се и ја смејати пропасти вашој,
ругаћу се кад буде дошла страхота ваша;
27кад ваша страхота прође као разарање
и пропаст ваша као олуја када хучи,
када вас задесе мука и невоља.
28Тада ће ме звати, а ја се нећу одазивати,
тражиће ме жељно ал’ ме неће наћи.
29Зато што су мрзели знање
и нису изабрали богобојазност;
30мој савет нису послушали
и одбацили су сваки мој прекор.
31Зато ће јести плод свог пута,
прејешће се савета својих.
32Јер лаковерне ће упропастити отпадништво,
а будале сатрће лакомисленост.
33А ко мене слуша живеће спокојно,
сигуран, без бојазни од недаћа.“
