Derrota de Arad
1Cuando el cananeo que reinaba en la ciudad de Arad y vivía en el Néguev se enteró de que los israelitas venían por el camino de Atarín, los atacó y capturó a algunos de ellos. 2Entonces el pueblo de Israel hizo esta promesa al Señor: «Si tú nos aseguras la victoria sobre este enemigo, destruiremos por completo sus ciudades». 3El Señor atendió a la súplica de los israelitas y les concedió la victoria sobre los cananeos, a los que destruyeron por completo, junto con sus ciudades. Por eso a aquel lugar se le llamó Jormá.21:3 En hebreo, Jormá significa destrucción.
La serpiente de bronce
4Los israelitas salieron del monte Hor por la ruta del mar Rojo, bordeando el territorio de Edom. En el camino se impacientaron 5y comenzaron a hablar contra Dios y contra Moisés:
—¿Para qué nos trajeron ustedes de Egipto a morir en este desierto? ¡Aquí no hay pan ni agua! ¡Ya estamos hartos de esta pésima comida!
6Por eso el Señor mandó contra ellos serpientes venenosas, para que los mordieran, y muchos israelitas murieron. 7El pueblo se acercó entonces a Moisés y dijo:
—Hemos pecado al hablar contra el Señor y contra ti. Ruégale al Señor que nos quite esas serpientes.
Moisés intercedió por el pueblo, 8y el Señor le dijo:
—Hazte una serpiente y ponla en un asta. Todos los que sean mordidos y la miren, vivirán.
9Moisés hizo una serpiente de bronce y la puso en un asta. Los que eran mordidos miraban a la serpiente de bronce y vivían.
En camino a Moab
10Los israelitas se pusieron en marcha y acamparon en Obot. 11De allí partieron y acamparon en Iyé Abarín, que está en el desierto, al este de Moab. 12De allí partieron y acamparon en el valle de Zéred. 13De allí partieron y acamparon al otro lado del río Arnón, que está en el desierto que se extiende desde el territorio de los amorreos. El río Arnón sirve de frontera entre el territorio de los moabitas y el de los amorreos. 14Por eso puede leerse en el libro de las guerras del Señor:
«…pasamos por Vaheb, en Sufá,
por los valles y el Arnón; 15la ladera de los valles
que se extienden hasta la región de Ar
y la frontera de Moab».
16De allí continuaron hasta Ber, el pozo donde el Señor dijo a Moisés: «Reúne al pueblo y les daré agua».
17En esa ocasión Israel entonó este cántico:
«¡Que brote agua del pozo!
¡Canten en su honor!
18¡Pozo que cavaron los príncipes,
y que los nobles del pueblo abrieron con sus cetros y bastones de mando!».
Desde el desierto se dirigieron a Mataná; 19de Mataná a Najaliel, de Najaliel a Bamot, 20y de Bamot al valle que está en la región de Moab, hasta la cumbre del monte Pisgá, desde donde puede verse el desierto de Jesimón.
Victoria sobre Sijón
21Israel envió mensajeros a Sijón, rey de los amorreos, con este mensaje:
22«Te pido que nos dejes pasar por tu territorio. Te prometo que no entraremos en ningún campo ni viña, ni beberemos agua de ningún pozo. Nos limitaremos a pasar por el camino real, hasta que salgamos de tu territorio».
23Pero Sijón no dejó que los israelitas pasaran por su territorio. Más bien, reunió a sus tropas y salió a hacerles frente en el desierto. Cuando llegó a Yahaza, los atacó. 24Pero los israelitas lo derrotaron y se apoderaron de su territorio, desde el río Arnón hasta el río Jaboc, es decir, hasta la frontera de los amonitas, la cual estaba fortificada. 25Israel se apoderó de todas las ciudades amorreas y se estableció en ellas, incluso en Hesbón y en todas sus aldeas. 26Hesbón era la ciudad capital de Sijón, rey de los amorreos, quien había luchado en contra del anterior rey de Moab, conquistando todo su territorio, hasta el río Arnón.
27Por eso dicen los poetas:
«Vengan a Hesbón, la ciudad de Sijón.
¡Reconstrúyanla! ¡Restáurenla!
28»Porque de Hesbón ha salido fuego;
de la ciudad de Sijón salieron llamas.
¡Y consumieron a Ar de Moab
y los que habitan las alturas del Arnón!
29¡Ay de ti, Moab!
¡Estás destruido, pueblo de Quemós!
Tu dios convirtió a tus hijos en fugitivos
y a tus hijas en prisioneras de Sijón,
rey de los amorreos.
30»Los hemos destruido por completo,
desde Hesbón hasta Dibón.
Los devastamos hasta Nofa,
¡los destruimos hasta Medeba!».
31Así fue como Israel se estableció en la tierra de los amorreos.
Victoria sobre el rey Og de Basán
32Moisés también envió a explorar la ciudad de Jazer, y los israelitas se apoderaron de sus aldeas, expulsando a los amorreos que vivían allí. 33Al volver, tomaron el camino de Basán; entonces el rey Og, que gobernaba ese país, salió con su ejército para hacerles frente en Edrey.
34Pero el Señor dijo a Moisés: «No le tengas miedo, porque voy a entregar en tus manos a Og con su ejército y su territorio. Harás con él lo mismo que hiciste con Sijón, el rey de los amorreos que vivía en Hesbón».
35Así fue como los israelitas mataron a Og, a sus hijos y a todo su ejército, hasta no dejar sobreviviente, y se apoderaron de su territorio.
Разорење Арада
1Кад је цар Арада, Хананац који је живео у Негеву, чуо да Израиљ долази из правца Атарина, напао је Израиљце и заробио неке од њих. 2Тада се Израиљ заветовао Господу, рекавши: „Ако предаш овај народ у наше руке, изручићемо његове градове клетом уништењу.“ 3Господ је услишио Израиљев глас и предао им Хананце. Изручили су клетом уништењу и њих и њихове градове. Зато се то место прозвало Орма21,3 Место клетог уништења..
Бронзана змија
4Са горе Ор су се запутили путем према Црвеном мору, да би заобишли едомску земљу. Али народ је на путу постао нестрпљив. 5Тада је народ рекао против Бога и против Мојсија: „Зашто сте нас извели из Египта? Да помремо у пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а ова јадна храна нам се огадила.“
6Тада је Господ послао на народ отровне змије21,6 Дословно: огњене змије. Израз највероватније означава отровне змије.; оне су их уједале, па је помрло много народа у Израиљу. 7Народ је дошао к Мојсију и рекао: „Згрешили смо кад смо говорили против Господа и против тебе. Помоли се Господу да уклони змије од нас!“ Мојсије се помолио за народ.
8Господ рече Мојсију: „Направи змију отровницу и постави је на стуб. Буде ли ко уједен, нека погледа на њу и преживеће.“ 9Мојсије направи бронзану змију и постави је на стуб. И кад би змија ујела неког, тај би погледао у змију и оздравио.
Пут за Моав
10Израиљци су наставили и утаборили се у Овоту. 11Напустивши Овот, утаборили су се код Ије-Аварима, у пустињи насупрот Моава, према истоку. 12Оданде су отишли и утаборили се код потока Зареда. 13Кад су отишли оданде, утаборили су се на другој страни Арнона, који је у пустињи и извире на аморејској међи. Наиме, Арнон је моавска граница, између Моаваца и Аморејаца. 14Зато се каже у Књизи Господњих ратова:
„Вајев код Суфе и арнонски потоци,
15с притокама што допиру до места Ара,
и наслањају се на моавску границу.“
16Оданде оду до Вира, бунара где је Господ рекао Мојсију: „Окупи народ да им дам воду.“
17Тада је Израиљ запевао ову песму:
„Покуљај, бунаре! Запојте му:
18Бунар су кнезови ископали,
издубили га великаши народни,
жезлом и штаповима својим.“
Из пустиње одоше у Мантанаин, 19из Мантанаина у Нахалиел, а из Нахалиела у Вамот; 20из Вамота у долину што је у моавској земљи, код врхунца Фасге што се надвија над пустаром.
Ратови против Сихона и Ога
21Израиљ је послао гласнике Сихону, аморејском цару, с поруком:
22„Дозволи ми да прођем кроз твоју земљу. Нећемо скретати ни у поља ни у винограде, и нећемо пити воду из бунара, него ћемо ићи царским путем, док не прођемо твоје подручје.“
23Међутим, Сихон није дозволио Израиљу да прође кроз његово подручје. Сихон је скупио сав свој народ и изашао да пресретне Израиља у пустињи. Кад је дошао до Јасе, ступио је у бој против Израиља. 24Израиљ га је потукао оштрим мачем и освојио његову земљу од Арнона до Јавока, све до Амонаца, јер је амонска граница била утврђена. 25Израиљ је заузео све те градове и настанио се у свим аморејским градовима, Есевону и свим његовим селима. 26А Есевон је био град аморејског цара Сихона, који је ратовао против пређашњег моавског цара, од кога је одузео сву његову земљу све до Арнона. 27Зато песници кажу:
„Дођите у Есевон да се подигне
и утврди Сихонов град!
28Јер сукну огањ из Есевона,
пламен из града Сихоновог,
те прогута Ар моавски
и становнике висина арнонских.
29Тешко теби, Моаве,
пропао си, народе Хамосов.
Своје је синове учинио избеглицама,
а ћерке своје заточеницама
Сихона, цара аморејског.
30И потукосмо их;
пропаде Есевон све до Девона,
опустошисмо их до Нофа
што се пружа до Медеве.“
31Тако се Израиљ настанио у аморејској земљи.
32Након што је Мојсије послао људе да извиде Јазир, Израиљци су освојили његова села и изгнали Аморејце који су тамо живели. 33Потом су се окренули и кренули горе путем за Васан. Тада је Ог, васански цар, и сав његов народ изашао против њих у бој код Едрајина.
34Господ рече Мојсију: „Не бој га се, јер сам у твоје руке предао и њега, и сав његов народ, и његову земљу. Учини с њим као што си учинио с аморејским царем Сихоном, који је живео у Есевону.“
35Тада су потукли њега, његове синове и сав његов народ, тако да му није остао ниједан преживели; а његову земљу су запосели.
