La señal de las trompetas
1El Señor dijo a Moisés: 2«Hazte dos trompetas de plata trabajada, y úsalas para reunir al pueblo acampado y para dar la señal de ponerse en marcha. 3Cuando ambas trompetas den el toque de reunión, toda la comunidad se reunirá contigo a la entrada de la Tienda de reunión. 4Cuando solo una de ellas dé el toque, se reunirán contigo únicamente los jefes de las tribus de Israel. 5Al primer toque de avance, se pondrán en marcha las tribus que acampan al este, 6y al segundo toque las que acampan al sur. Es decir, la señal de partida será el toque de avance. 7Cuando se quiera reunir a la comunidad, el toque de reunión que se dé será diferente.
8»Las trompetas las tocarán los hijos de Aarón, los sacerdotes. Esto será un estatuto perpetuo para ustedes y sus descendientes.
9»Cuando estén ya en su propia tierra y tengan que salir a la guerra contra el enemigo opresor, las trompetas darán la señal de combate. Entonces el Señor su Dios se acordará de ustedes y los salvará de sus enemigos.
10»Cuando celebren fiestas en fechas solemnes o festival de luna nueva, también tocarán trompetas para anunciar los holocaustos y los sacrificios de comunión. Así Dios se acordará de ustedes. Yo soy el Señor su Dios».
Desde el Sinaí hasta Parán
11El día veinte del segundo mes del año segundo, la nube se levantó del santuario donde están las tablas del pacto. 12Entonces los israelitas avanzaron desde el desierto de Sinaí hasta el desierto de Parán, donde la nube se detuvo. 13A la orden que el Señor dio por medio de Moisés, los israelitas emprendieron la marcha por primera vez.
14Los primeros en partir fueron los escuadrones que marchaban bajo el estandarte del campamento de Judá. Los comandaba Naasón, hijo de Aminadab. 15Natanael, hijo de Zuar, comandaba el escuadrón de la tribu de Isacar. 16Eliab, hijo de Helón, comandaba el escuadrón de la tribu de Zabulón. 17Entonces se desmontó el santuario, y los guersonitas y meraritas que lo transportaban se pusieron en marcha.
18Les siguieron los escuadrones que marchaban bajo el estandarte del campamento de Rubén. Los comandaba Elisur, hijo de Sedeúr. 19Selumiel, hijo de Zurisaday, comandaba el escuadrón de la tribu de Simeón 20y Eliasaf, hijo de Deuel, comandaba el escuadrón de la tribu de Gad. 21Luego partieron los coatitas, que llevaban las cosas sagradas. El santuario se levantaba antes de que ellos llegaran al próximo lugar de campamento.
22Les siguieron los escuadrones que marchaban bajo el estandarte del campamento de Efraín. Los comandaba Elisama, hijo de Amiud. 23Gamaliel, hijo de Pedasur, comandaba el escuadrón de la tribu de Manasés, 24y Abidán, hijo de Gedeoni, comandaba el escuadrón de la tribu de Benjamín.
25Por último, a la retaguardia de todos los campamentos, partieron los escuadrones que marchaban bajo el estandarte del campamento de Dan. Los comandaba Ajiezer, hijo de Amisaday. 26Paguiel, hijo de Ocrán, comandaba el escuadrón de la tribu de Aser 27y Ajirá, hijo de Enán, comandaba el escuadrón de la tribu de Neftalí. 28Este era el orden de los escuadrones israelitas, cuando se ponían en marcha.
Moisés invita a Hobab
29Entonces Moisés dijo al madianita Hobab, hijo de Reuel, que era su suegro:
—Estamos por partir hacia la tierra que el Señor prometió darnos. Ven con nosotros. Seremos generosos contigo, ya que el Señor ha prometido ser generoso con Israel.
30—No, no iré —respondió Hobab—, quiero regresar a mi tierra y a mi familia.
31—Por favor, no nos dejes —insistió Moisés—. Tú conoces bien los lugares del desierto donde debemos acampar. Tú serás nuestro guía. 32Si vienes con nosotros, compartiremos contigo todo lo bueno que el Señor nos dé.
Israel se pone en marcha
33Los israelitas partieron de la montaña del Señor y anduvieron por espacio de tres días, durante los cuales el arca del pacto del Señor marchaba al frente de ellos para buscarles un lugar donde acampar. 34Cuando partían, la nube del Señor permanecía sobre ellos todo el día.
35Cada vez que el arca se ponía en marcha, Moisés decía:
«¡Levántate, Señor!
Sean dispersados tus enemigos;
huyan de tu presencia los que te odian».
36Pero cada vez que el arca se detenía, Moisés decía:
«¡Regresa, Señor,
a la incontable muchedumbre de Israel!».
Седам труба
1Господ рече Мојсију: 2„Начини себи две трубе; начини их од кованог сребра, да ти служе за сазивање заједнице и покретање табора. 3Кад се оне огласе, нека се сва заједница сабере к теби код улаза у Шатор од састанка. 4Ако само једна затруби, нека се саберу к теби кнезови, главари Израиљевих племена. 5Кад громко затрубите, нека крену табори који су на истоку. 6Кад громко затрубите по други пут, нека крену табори на југу. Нека громко затрубе кад год табор креће. 7Кад се окупља збор, затрубите, али не громко.
8Нека Аронови синови, свештеници, трубе у трубе. То ће бити трајна уредба за вас и ваше нараштаје. 9Кад у својој земљи ступите у рат против непријатеља који вас напада, громко затрубите у трубе, па ће вас се сетити Господ, Бог ваш, и бићете избављени од својих непријатеља.
10У дан кад се будете радовали на својим празницима и на почетку својих месеци, затрубите у трубе, па приносите своје жртве свеспалнице и своје жртве мира. Нека вам оне буду спомен пред вашим Богом. Ја сам Господ, Бог ваш!“
Одлазак са Синаја
11Двадесетог дана, другог месеца, друге године, облак се подигао са Пребивалишта сведочанства, 12па су Израиљци кренули из Синајске пустиње идући од места до места. Облак се зауставио у Фаранској пустињи. 13Тако су по први пут кренули на пут по Господњој заповести даној преко Мојсија.
14Прво је кренула застава Јудиног табора, по својим војскама, на челу са Насоном, сином Аминадавовим. 15Над војском Исахаровог племена био је Натанаило, син Согаров. 16Над војском Завулоновог племена био је Елијав, син Хелонов. 17Кад је Пребивалиште било растављено, Гирсонови и Мераријеви потомци су понели Пребивалиште.
18Затим је кренула застава Рувимовог табора, на челу са Елисуром, сином Седијуровим. 19Над војском Симеуновог племена био је Саламило, син Сурисадајев. 20Над војском Гадовог племена био је Елисаф, син Деуелов. 21Тада су Катови потомци кренули носећи свете ствари. Светилиште је било подигнуто пре него што су стигли.
22Затим је кренула застава Јефремовог табора по својим војскама, на челу са Елисамом, сином Амијудовим. 23Над војском Манасијиног племена био је Гамалило, син Фадасуров 24Над војском Венијаминовог племена био је Авидан, син Гадеонијев.
25Онда је, као пратећа стража свих табора, кренула застава Дановог табора, по својим војскама. Над њиховом војском био је Ахијезер, син Амисадајев. 26Над војском Асировог племена био је Фагаило, син Ехранов. 27Над војском Нефталимовог племена био је Ахиреј, син Енанов. 28То је био ред по коме су Израиљци путовали, кад су кретали по својим четама.
29Мојсије рече своме тасту Ховаву, сину Рагуила Мадијанца: „Путујемо на место за које је Господ рекао: ’Вама ћу га дати.’ Пођи с нама и чинићемо ти добро, јер је Господ обећао добро Израиљу.“
30Он му одговори: „Нећу поћи, него ћу се вратити у своју земљу и у свој род.“
31Мојсије му рече: „Молим те, немој да нас оставиш; ти, наиме, знаш где да се утаборимо у пустињи, па ћеш нам бити попут очију. 32Ако пођеш с нама, што год добро Господ учинио нама, исто добро ћемо учинити теби.“
33Тако су са Горе Господње кренули на тродневни пут. Испред њих је ишао Ковчег Господњег савеза та три дана пута, да им нађе место за одмор. 34Облак Господњи је дању био над њима кад би полазили из табора.
35Кад је Ковчег полазио, Мојсије је говорио:
„Устани, Господе,
нека се разиђу твоји душмани!
Нека се разбеже пред тобом они што те мрзе!“
36А кад се заустављао, говорио је:
„Врати се, Господе,
међу Израиљеве хиљаде!“
