La sentencia
19:1-16 – Mt 27:27-31; Mr 15:16-20
1Pilato tomó entonces a Jesús y mandó que lo azotaran. 2Los soldados, que habían trenzado una corona de espinas, se la pusieron a Jesús en la cabeza y lo vistieron con un manto color púrpura.
3—¡Viva el rey de los judíos! —gritaban, mientras se acercaban para abofetearlo.
4Pilato volvió a salir.
—Aquí lo tienen —dijo a los judíos—. Lo he traído para que sepan que no lo encuentro culpable de nada.
5Cuando salió Jesús, llevaba puestos la corona de espinas y el manto color púrpura.
—¡Aquí tienen al hombre! —les dijo Pilato.
6Tan pronto como lo vieron, los jefes de los sacerdotes y los guardias gritaron a voz en cuello:
—¡Crucifícalo! ¡Crucifícalo!
—Pues llévenselo y crucifíquenlo ustedes —respondió Pilato—. Por mi parte, no lo encuentro culpable de nada.
7—Nosotros tenemos una Ley y según esa Ley debe morir, porque se ha hecho pasar por Hijo de Dios —insistieron los judíos.
8Al oír esto, Pilato se atemorizó aún más, 9así que entró de nuevo en el palacio y preguntó a Jesús:
—¿De dónde eres tú?
Pero Jesús no contestó nada.
10—¿Te niegas a hablarme? —dijo Pilato—. ¿No te das cuenta de que tengo poder para ponerte en libertad o para mandar que te crucifiquen?
11—No tendrías ningún poder sobre mí si no se te hubiera dado de arriba —contestó Jesús—. Por eso el que me puso en tus manos es culpable de un pecado más grande.
12Desde entonces, Pilato procuraba poner en libertad a Jesús, pero los judíos gritaban desaforadamente:
—Si dejas en libertad a este hombre, no eres amigo del césar. Cualquiera que pretende ser rey se hace su enemigo.
13Al oír esto, Pilato llevó a Jesús hacia fuera y se sentó en el tribunal, en un lugar al que llamaban el Empedrado, que en hebreo se dice «Gabatá». 14Era el día de la preparación para la Pascua, cerca del mediodía.
—Aquí tienen a su rey —dijo Pilato a los judíos.
15—¡Fuera! ¡Fuera! ¡Crucifícalo! —vociferaron.
—¿Acaso voy a crucificar a su rey? —respondió Pilato.
—No tenemos más rey que el césar —contestaron los jefes de los sacerdotes.
16Entonces Pilato se lo entregó para que lo crucificaran y los soldados se lo llevaron.
La crucifixión
19:17-24 – Mt 27:33-44; Mr 15:22-32; Lc 23:33-43
17Jesús salió cargando su propia cruz hacia el lugar de la Calavera, que en hebreo se llama «Gólgota». 18Allí lo crucificaron y con él a otros dos, uno a cada lado y Jesús en medio.
19Pilato mandó que se pusiera sobre la cruz un letrero en el que estuviera escrito:
jesús de nazaret, rey de los judíos.
20Muchos de los judíos lo leyeron, porque el sitio en que crucificaron a Jesús estaba cerca de la ciudad. El letrero estaba escrito en hebreo, latín y griego.
21—No escribas “rey de los judíos” —protestaron ante Pilato los jefes de los sacerdotes judíos—. Era él quien decía ser rey de los judíos.
22—Lo que he escrito, escrito queda —contestó Pilato.
23Cuando los soldados crucificaron a Jesús, tomaron su manto y lo partieron en cuatro partes, una para cada uno de ellos. Tomaron también la túnica, la cual no tenía costura, sino que era de una sola pieza, tejida de arriba abajo.
24—No la dividamos —se dijeron unos a otros—. Echemos suertes para ver a quién le toca.
Y así lo hicieron los soldados. Esto sucedió para que se cumpliera la Escritura que dice:
«Se repartieron entre ellos mi manto
y sobre mi ropa echaron suertes».19:24 Sal 22:18.
25Junto a la cruz de Jesús estaban su madre, la hermana de su madre, María, la esposa de Cleofas, y María Magdalena. 26Cuando Jesús vio a su madre y al discípulo a quien él amaba a su lado, dijo a su madre:
—Mujer, ahí tienes a tu hijo.
27Luego dijo al discípulo:
—Ahí tienes a tu madre.
Y desde aquel momento ese discípulo la recibió en su casa.
Muerte de Jesús
19:29-30 – Mt 27:48,50; Mr 15:36-37; Lc 23:36
28Después de esto, como Jesús sabía que ya todo había terminado y para que se cumpliera la Escritura, dijo:
—Tengo sed.
29Había allí una vasija llena de vinagre; así que empaparon una esponja en el vinagre, la pusieron en una rama de hisopo y se la acercaron a la boca. 30Al probar Jesús el vinagre, dijo:
—Todo se ha cumplido.
Luego inclinó la cabeza y entregó el espíritu.
31Era el día de la preparación para la Pascua. Los judíos no querían que los cuerpos permanecieran en la cruz en sábado, por ser este un sábado muy solemne. Así que pidieron a Pilato ordenar que quebraran las piernas a los crucificados y bajaran sus cuerpos. 32Fueron entonces los soldados y quebraron las piernas al primer hombre que había sido crucificado con Jesús y luego al otro. 33Pero cuando se acercaron a Jesús y vieron que ya estaba muerto, no quebraron sus piernas, 34sino que uno de los soldados le abrió el costado con una lanza y al instante brotó sangre y agua. 35El que lo vio ha dado testimonio de ello y su testimonio es verídico. Él sabe que dice la verdad, para que también ustedes crean. 36Estas cosas sucedieron para que se cumpliera la Escritura: «No le quebrarán ningún hueso»19:36 Éx 12:46; Nm 9:12; Sal 34:20. 37y como dice otra Escritura: «Mirarán al que han traspasado».19:37 Zac 12:10.
Sepultura de Jesús
19:38-42 – Mt 27:57-61; Mr 15:42-47; Lc 23:50-56
38Después de esto, José de Arimatea pidió a Pilato el cuerpo de Jesús. José era discípulo de Jesús, aunque en secreto por miedo a los judíos. Él fue y retiró el cuerpo con el permiso de Pilato. 39También Nicodemo, el que antes había visitado a Jesús de noche, llegó con unos treinta y tres kilogramos19:39 unos … kilogramos. Lit. como cien litras. La litra era una medida del imperio romano equivalente aprox. a 327 g. de una mezcla de mirra y áloe. 40Ambos tomaron el cuerpo de Jesús y, conforme a la costumbre judía de dar sepultura, lo envolvieron en vendas con las especias aromáticas. 41En el lugar donde crucificaron a Jesús había un huerto y en el huerto, un sepulcro nuevo en el que todavía no se había sepultado a nadie. 42Como era el día judío de la preparación para el sábado y el sepulcro estaba cerca, pusieron allí a Jesús.
Исус осуђен на смрт
1Тада је Пилат предао Исуса да га ишибају. 2Војници, пак, оплетоше венац од трња и ставише му га на главу. Огрнули су му и кабаницу од порфире, 3па су му прилазили и говорили: „Здраво, Царе јудејски!“ Уз то су га шамарали.
4Пилат је поново изашао и рекао народу: „Ево, изводим вам га, али да знате: ја не налазим никакву кривицу на њему.“ 5Исус изађе напоље са трновом круном на глави и скерлетном кабаницом на себи.
Онда им је Пилат рекао: „Ево човека!“
6Када су га водећи свештеници и стражари видели, повикали су:
„Разапни га, разапни!“
Пилат им рече: „Узмите га ви, па га разапните. Ја не налазим никакву кривицу на њему.“
7Јевреји му одговорише: „Ми имамо Закон и по том Закону он мора да умре, јер је тврдио да је Син Божији.“
8Када је Пилат то чуо, још више се уплашио. 9Ушао је у преторијум и поново упитао Исуса: „Одакле си ти?“ Исус му није ништа одговорио. 10Пилат му онда рече: „Зар са мном нећеш да говориш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим, као и власт да те разапнем?“ 11Исус му одговори: „Не би ти имао никакву власт нада мном, да ти није дана од горе. Зато је већи грех на ономе који ме је теби предао.“
12Од тог часа је Пилат још више настојао да ослободи Исуса. А Јевреји су и даље викали, говорећи: „Ако ослободиш овог, ниси пријатељ римском цару! Ко себе проглашава за цара, противи се римском цару!“
13Када је Пилат чуо те речи, извео је Исуса и сео на судијску столицу, на месту које се зове Литостротос (јеврејски: Гавата). 14То је био дан Припреме уочи празника Пасхе, негде око подне19,14 У грчком око шестог часа..
Пилат рече Јеврејима: „Ево вашег Цара!“
15Јевреји повикаше: „Смакни га! Смакни! Разапни га!“
Пилат им рече: „Зар да вашег Цара разапнем?“
Водећи свештеници одговорише: „Ми немамо другог цара осим римског цара.“ 16Тада им је Пилат предао Исуса да га разапну.
Распеће
Војници су тада преузели Исуса. 17Носећи свој крст, дошао је на место које се зове „Место лобање“ (јеврејски: Голгота). 18Ту су га разапели на крст, а са њим другу двојицу, њему с обе стране, тако да је Исус био у средини.
19Пилат је написао натпис и дао да се постави на крст. На њему је било написано: „Исус Назарећанин, Цар јудејски“. 20Овај натпис су многи Јевреји прочитали, јер је место где је Исус био разапет било близу града. Натпис је био написан на јеврејском, латинском и грчком. 21Тада су јудејски водећи свештеници рекли Пилату: „Немој да напишеш: ’Цар јудејски’, него: ’Тај је за себе тврдио: „Ја сам Цар јудејски.“’“
22Пилат одговори: „Написао сам што сам написао.“ 23Када су војници разапели Исуса, узели су његову одећу и поделили је међу собом на четири дела, сваком по део. Узели су и доњу хаљину, која није била шивена, него сва изаткана.
24Зато су рекли један другом: „Боље да је не цепамо, него да бацамо коцку за њу, па ко добије.“
То се догодило да би се испунило што је написано у Писму:
„Моје хаљине поделише међу собом,
коцку бацише за моју одећу.“
Војници тако и учине.
25Код крста су стајале Исусова мајка, сестра његове мајке, Марија Клопина, и Марија Магдалена. 26Када је Исус спазио мајку и крај ње ученика који му је био миљеник, рекао је мајци: „Жено, ево ти сина.“ 27Затим је рекао ученику: „Ево ти мајке.“ Од тог часа ју је ученик узео у своју породицу.
28Након овога, Исус је знао да се све свршило. А да би се Писмо сасвим испунило, рекао је: „Жедан сам.“ 29Ту, у близини, стајала је посуда пуна киселог вина. Тада су на штап исопа натакли сунђер натопљен киселим вином и принели га његовим устима.
Исус умире
30Када је Исус окусио вино, рекао је: „Свршено је.“ Глава му тада клону и он издахну.
31Пошто је тај дан био Припрема, јудејске вође замоле Пилата да се разапетима сломе ноге, да њихова тела не би остала на крсту преко суботе. Наиме, те суботе је био велики празник. 32Војници су тада дошли до првог разапетог и сломили му ноге, а потом су и другом разапетом сломили ноге. 33Када су дошли до Исуса и видели да је већ мртав, нису му сломили ноге. 34Уместо тога, један војник му је копљем пробо ребра. Отуда је одмах потекла крв и вода. 35То сведочи онај који је то видео и његово сведочење је истинито. Он зна да говори истину и сведочи да бисте ви поверовали. 36Ово се догодило да би се испунило што је записано у Писму: „Кост се његова неће поломити.“ 37Писмо опет каже: „Гледаће онога кога су проболи.“
Исусов погреб
38После тога је Јосиф из Ариматеје затражио од Пилата да однесе Исусово тело. Јосиф је био Исусов ученик, али не јавно, јер се плашио јудејских власти. Тада је Јосиф дошао, и са Пилатовим одобрењем, однео Исусово тело. 39Са њим је дошао и Никодим, онај који је једном по ноћи дошао Исусу. Са собом је понео око тридесет килограма мирисног биља, смесе измирне и алоје. 40Тако они узму Исусово тело и обавију га платном са мирисним биљем, по јудејском обичају сахрањивања. 41А близу места где је Исус био разапет, био је један врт. У том врту се налазио једна нова гробница у којој нико није био сахрањен. 42Пошто је био јудејски дан Припреме, и пошто је оно место било близу, положили су Исусово тело у тај гроб.
