Jerusalén es sitiada
1»¡Huyan a un lugar seguro, benjamitas!
¡Huyan de Jerusalén!
¡Toquen la trompeta en Tecoa!
¡Levanten señal en Bet Haqueren!
Porque una desgracia, una gran destrucción,
nos amenaza desde el norte.
2Estoy por destruir a Sión,
tan hermosa y delicada.
3Los pastores y sus rebaños vienen contra ella:
acampan a su alrededor,
y cada uno escoge su pastizal».
4«¡Prepárense para pelear contra ella!
¡Ataquémosla al mediodía!
Pero ¡ay de nosotros, que el día se acaba
porque se extienden las sombras del anochecer!
5¡Vamos, ataquémosla de noche
y destruyamos sus fortalezas!».
6Así dice el Señor de los Ejércitos:
«¡Talen árboles
y levanten una rampa contra Jerusalén!
Esta ciudad debe ser castigada,
pues en ella no hay más que opresión.
7Como un pozo que hace brotar agua,
así Jerusalén hace brotar su maldad.
En ella se oye de violencia y destrucción;
no veo otra cosa que enfermedades y heridas.
8¡Escarmienta, Jerusalén,
para que no me aparte de ti!
De lo contrario, te dejaré devastada,
en una tierra inhabitable».
9Así dice el Señor de los Ejércitos:
«Busquen al remanente de Israel.
Rebusquen, como en una viña;
repasen las ramas,
como lo hace el vendimiador».
10¿A quién hablaré?
¿A quién advertiré?
¿Quién podrá escucharme?
Tienen tapados6:10 tapados. Lit. incircuncisos. los oídos
y no pueden comprender.
La palabra del Señor los ofende;
no se complacen en ella.
11Pero yo estoy lleno de la ira del Señor,
y ya no puedo contenerme.
«Derrama tu ira en la calle sobre los niños,
sobre los grupos de jóvenes,
porque serán capturados el marido y la mujer,
la gente madura y la entrada en años.
12Sus casas, sus campos y sus mujeres
caerán en manos extrañas,
porque yo voy a extender mi mano
contra los habitantes del país»,
afirma el Señor.
13«Desde el más pequeño hasta el más grande,
todos codician ganancias injustas;
desde el profeta hasta el sacerdote,
todos practican el engaño.
14Curan por encima la herida de mi pueblo
y les desean: “¡Paz, paz!”,
cuando en realidad no hay paz.
15¿Acaso se han avergonzado de la abominación que han cometido?
¡No, no se han avergonzado de nada
y ni siquiera saben lo que es la vergüenza!
Por eso, caerán con los que caigan;
cuando los castigue, serán derribados»,
dice el Señor.
16Así dice el Señor:
«Deténganse en los caminos y miren;
pregunten por los senderos antiguos.
Pregunten por el buen camino,
¡y sigan por él!
Así hallarán el descanso anhelado.
Pero ellos dijeron:
“¡No lo seguiremos!”.
17Yo aposté centinelas para ustedes y dije:
“Presten atención al toque de trompeta”.
Pero ellos dijeron:
“No prestaremos atención”.
18Por eso, ¡escuchen, naciones!
¡Comunidad, conoce lo que te espera!
19Escucha, tierra:
Traigo sobre este pueblo una desgracia,
fruto de sus maquinaciones,
porque no prestaron atención a mis palabras,
sino que rechazaron mi Ley.
20¿De qué me sirve este incienso que llega de Sabá
o la caña dulce de un país lejano?
Sus holocaustos no me gustan;
sus sacrificios no me agradan».
21Por eso, así dice el Señor:
«Voy a ponerle obstáculos a este pueblo.
Padres e hijos tropezarán contra ellos,
vecinos y amigos perecerán».
22Así dice el Señor:
«¡Miren! Del norte viene un ejército;
una gran nación se moviliza
desde los confines de la tierra.
23Empuñan el arco y la lanza;
son crueles y no tienen compasión.
Lanzan gritos como bramidos del mar
y cabalgan sobre sus corceles.
¡Vienen contra ti, hija de Sión,
alineados para la batalla como un solo hombre!».
24Nos ha llegado la noticia
y nuestras manos flaquean;
la angustia nos domina,
como si tuviéramos dolores de parto.
25¡Viene el enemigo armado con espada!
No salgan al campo
ni transiten por los caminos.
¡Hay terror por todas partes!
26Vístete de luto, pueblo mío;
revuélcate en las cenizas.
Llora amargamente,
como lo harías por un hijo único,
porque nos cae por sorpresa
el que viene a destruirnos.
27«Te he puesto entre mi pueblo
como probador de metales y fortaleza,
para que escudriñes
y examines su conducta.
28Todos ellos son muy rebeldes
y andan sembrando calumnias;
sean de bronce o de hierro,
todos son unos corruptos.
29Los fuelles soplan con furor
y el plomo se derrite en el fuego,
pero los malvados no se purifican;
¡de nada sirve que se les refine!
30Por eso se les llama “Plata desechada”;
¡para el Señor son un desecho!».
Јерусалим под опсадом
1Бежи и склањај се из Јерусалима,
народе Венијаминов!
У Текуји затруби у трубу,
а у Вет-Керему ватром дајте знак,
јер се са севера надвија пропаст
и велико разарање.
2Разорићу лепушкасту и размажену ћерку сионску!
3Њој долазе пастири са својим стадима,
око ње подижу шаторе
и сваки ће да пасе по свом делу.“
4„Позивајте на бој против ње!
Устанимо и кренимо на њих усред бела дана.
Јао нама! Дан измаче
и вечерње сенке су се издужиле.
5Устанимо и кренимо
да јој по ноћи разоримо дворове!“
6Јер говори Господ над војскама:
„Сеците стабла
и наспите бедем против Јерусалима.
Град ће тај да одговара
због тлачења што је свуд по њему.
7Као што бунар чува хладну воду
тако и он чува зло своје.
Насиље и пустош се чују у њему,
а преда мном стално болест су и ране.
8Поучи се, Јерусалиме,
да се не би од тебе одвојила моја душа,
да те не бих претворио у опустошену земљу
у којој нико не борави.“
9Говори Господ над војскама:
„Темељно ће као лозу попабирчити
остатак Израиљев.
Врати своју руку
као берач грожђа над младицу.“
10Коме да говорим, да упозоравам,
а да чују?
Ево, необрезано им је ухо
и не могу да са пажњом чују.
Ево, Господња се реч за њих претворила у ругло
и у њој не уживају.
11Пун сам гнева Господњег,
изнурило ме је да га задржавам.
„Излиј га по деци на улици
и на скуп младића.
И мужа и жену ће захватити,
и старе и времените.
12Њихове ће се куће предати другима,
баш као и поља и жене,
јер ја ћу подићи своју руку
на становнике земље
– говори Господ.
13Баш сви, од малог па до великог међу њима
грабе непоштени добитак.
Од пророка па до свештеника,
баш сви варају.
14Они мом народу
олако лече прелом причајући:
’Мир! Мир!’
А нема мира.
15Јесу ли се застидели зато што су учинили гадост?
Баш се нимало нису застидели
и не знају за стид.
Зато ће пасти међу оне што падају
и у часу када их казним биће саплетени
– говори Господ.“
16Овако каже Господ:
„Станите на путеве, гледајте
и питајте за стазе од давнина.
Па који је пут добар, идите њиме,
и нађите спокој својим душама.
Али они рекоше: ’Нећемо да идемо!’
17Стражаре сам поставио над вама:
’Пазите на звук трубе!’
Али су ми они рекли: ’Нећемо да пазимо!’
18Зато слушајте, народи,
и познај, заједницо, шта је с њима:
19Послушај земљо!
Ево доносим пропаст на овај народ,
плод самих њихових сплетки.
Јер за моје речи нису марили
и мој су Закон презрели.
20Шта ће мени тамјан што долази из Саве
и цимет из далеке земље?
Не прихватам ваше свеспалнице.
И у осталим жртвама не уживам.“
21И зато каже Господ:
„Ево, даћу овом народу камење спотицања,
па ће се спотицати о њих.
Настрадаће и очеви и синови, сусед и његов пријатељ.“
22Ево како говори Господ:
„Гле, народ долази
из северне земље!
Велики ће народ бити подигнут
из најдаљих земљиних крајева.
23Они држе лук и копље.
Окрутни су и немилосрдни,
а глас им хучи као море.
Јашу коње спремни као ратник
против тебе, ћерко сионска.“
24Чули смо о њима глас
и руке су нам клонуле,
обузели су нас зебња
и бол као породиљу.
25Не излази у поље
и не иди путем,
јер је ужас одасвуд
и мач непријатељев.
26Ћерко мог народа, опаши кострет
и ваљај се у пепелу.
Жали као за јединцем, горко плачи
јер ће ненадано доћи на нас затирач.
27„Поставио сам те као испитивача метала међу мој народ,
као утврђење, да испиташ
и опробаш њихов пут.
28Сви су они најгори одметници,
иду па клевећу.
Они су од бронзе и гвожђа,
сви су затирачи.
29Мехови се запалише од врелине
и ватра је спалила олово.
Залуд неко претапа и кали,
јер зликовце не може да одвоји.
30’Сребро одбачено’, зваће се,
јер их је Господ одбацио.“
