El Rey justo
1«¡Ay de los pastores que destruyen y dispersan las ovejas de mis praderas!», afirma el Señor. 2Por eso, así dice el Señor, el Dios de Israel, a los pastores que apacientan a mi pueblo: «Ustedes han dispersado a mis ovejas; las han expulsado y no se han encargado de ellas. Pues bien, yo me encargaré de castigarlos a ustedes por sus malas acciones», afirma el Señor. 3«Al remanente de mis ovejas yo mismo las reuniré de todos los países adonde las expulsé; también las haré volver a sus pastos, donde crecerán y se multiplicarán. 4Pondré sobre ellas pastores que las pastorearán y ya no temerán ni se espantarán, ni faltará ninguna de ellas», afirma el Señor.
5«Vienen días», afirma el Señor,
«en que de la simiente de David haré surgir un Renuevo justo;
él reinará con sabiduría en la tierra,
y practicará el derecho y la justicia.
6En esos días Judá será salvo,
Israel morará seguro.
Y este es el nombre que se le dará:
“El Señor es nuestra justicia”.
7»Por eso —afirma el Señor—, vienen días en que ya no se dirá: “Tan cierto como vive el Señor, que hizo salir a los israelitas de la tierra de Egipto”, 8sino: “Tan cierto como vive el Señor, que hizo salir a los descendientes de la familia de Israel, y los hizo llegar del país del norte y de todos los países adonde los había expulsado”. Entonces habitarán en su propia tierra».
Profetas mentirosos
9En cuanto a los profetas:
Mi corazón está quebrantado dentro de mí
y se me estremecen los huesos.
Por causa del Señor
y de sus santas palabras,
hasta parezco un borracho,
alguien dominado por el vino.
10La tierra está llena de adúlteros,
por causa de la maldición está de luto
y los pastos del desierto se han secado.
Los profetas corren tras la maldad,
y usan su poder para la injusticia.
11«Impíos son los profetas y los sacerdotes;
aun en mi propia casa encuentro su maldad»,
afirma el Señor.
12«Por eso su camino será resbaladizo;
serán empujados a las tinieblas,
y en ellas se hundirán.
Yo traeré sobre ellos una calamidad
en el año de su castigo»,
afirma el Señor.
13«Algo repugnante he observado
entre los profetas de Samaria:
profetizaron en nombre de Baal
y descarriaron a mi pueblo Israel.
14Y entre los profetas de Jerusalén
he observado cosas terribles:
cometen adulterio y viven en la mentira;
fortalecen las manos de los malhechores,
ninguno se convierte de su maldad.
Todos ellos son para mí como Sodoma;
los habitantes de Jerusalén son como Gomorra».
15Por tanto, así dice el Señor de los Ejércitos contra los profetas:
«Haré que coman alimentos amargos
y que beban agua envenenada,
porque los profetas de Jerusalén
han esparcido la impiedad por toda la tierra».
16Así dice el Señor de los Ejércitos:
«No escuchen lo que dicen los profetas,
pues alientan en ustedes falsas esperanzas;
cuentan visiones que se han imaginado
y que no proceden de la boca del Señor.
17A los que me desprecian les aseguran
que yo, el Señor, digo que gozarán de paz;
a los que obedecen los dictados de su terco corazón
les dicen que no les sobrevendrá ningún mal.
18¿Quién de ellos ha estado en el consejo del Señor?
¿Quién ha recibido o escuchado su palabra?
¿Quién ha atendido y escuchado su palabra?
19La tempestad del Señor
se ha desatado con furor;
un torbellino se cierne amenazante
sobre la cabeza de los malvados.
20La ira del Señor no cesará
hasta que haya realizado por completo
los propósitos de su corazón.
Al final de los tiempos
lo comprenderán con claridad.
21Yo no envié a esos profetas,
pero ellos corrieron a llevar sus mensajes;
ni siquiera hablé,
pero ellos profetizaron.
22Si hubieran estado en mi consejo,
habrían proclamado mis palabras a mi pueblo;
lo habrían hecho volver de su mal camino
y de sus malas acciones.
23»¿Soy acaso Dios solo de cerca?
¿No soy Dios también de lejos?»,
afirma el Señor.
24«¿Podrá el hombre hallar un escondite
donde yo no pueda encontrarlo?»,
afirma el Señor.
«¿Acaso no soy yo el que llena los cielos y la tierra?»,
afirma el Señor.
25«He escuchado lo que dicen los profetas que profieren mentiras en mi nombre, los cuales dicen: “¡He tenido un sueño, he tenido un sueño!”. 26¿Hasta cuándo continuarán los profetas hablando mentiras y delirios de sus propios corazones? 27Con los sueños que se cuentan unos a otros pretenden hacer que mi pueblo se olvide de mi nombre, como sus antepasados se olvidaron de mi nombre por el de Baal. 28El profeta que tenga un sueño, que lo cuente; pero el que reciba mi palabra, que la proclame con fidelidad. ¿Qué tiene que ver la paja con el grano?», afirma el Señor. 29«¿No es acaso mi palabra como fuego y como martillo que pulveriza la roca?», afirma el Señor.
30«Por eso yo estoy contra los profetas que se roban mis palabras entre sí», afirma el Señor. 31«Yo estoy contra los profetas que con sus propias lenguas hablan por hablar», afirma el Señor. 32«Yo estoy contra los profetas que cuentan sueños mentirosos y que, al contarlos, hacen que mi pueblo se extravíe con sus mentiras y sus presunciones», afirma el Señor. «Yo no los he enviado ni he dado ninguna orden. No traen ningún beneficio a este pueblo», afirma el Señor.
Profecías falsas
33«Si este pueblo o algún profeta o sacerdote te pregunta: “¿Qué mensaje23:33 mensaje. Juego de palabras aquí y en los vv. siguientes; el vocablo hebreo también significa carga. tenemos del Señor?”, tú responderás: “¿De qué mensaje hablas? Yo los abandonaré”, afirma el Señor. 34Si un profeta o un sacerdote o alguien del pueblo dice: “Este es el mensaje del Señor”, yo castigaré a ese hombre y a su casa. 35Así deberán hablarse entre amigos y hermanos: “¿Qué ha respondido el Señor?”, o “¿Qué ha dicho el Señor?”. 36Pero no deberán mencionar más la frase “Mensaje del Señor”, porque el mensaje de cada uno será su propia palabra, ya que ustedes han distorsionado las palabras del Dios viviente, del Señor de los Ejércitos, nuestro Dios. 37Así dirás a los profetas: “¿Qué les ha respondido el Señor? ¿Qué les ha dicho?”. 38Pero si ustedes responden: “¡Mensaje del Señor!”, el Señor dice: “Por cuanto ustedes han dicho: ‘¡Mensaje del Señor!’, siendo que yo había prohibido que pronunciaran esta frase, 39entonces me olvidaré de ustedes y los echaré de mi presencia, junto con la ciudad que di a ustedes y a sus antepasados. 40Y los afligiré con vergüenza eterna, con una deshonra eterna que jamás será olvidada”».
Праведни изданак
1Тешко пастирима што сатиру и растерују стадо моје паше – говори Господ. 2Зато овако каже Господ, Бог Израиља, пастирима који напасају мој народ: ’Ви сте стадо моје растерали, ви сте их раштркали и нисте се побринули за њих! Ево, сада ћу ја да се побринем за вас због ваших злих дела – говори Господ. 3Сакупићу остатак свог стада из свих земаља у које сам их прогнао. Вратићу их на њихову пашу, па ће бити плодни и множиће се. 4Поставићу над њима пастире који ће их напасати, па више неће страховати и неће бити престрашени. Неће се изгубити – говори Господ.’
5Ево, долазе дани – говори Господ –
да Давиду подигнем праведни Изданак.
Он ће да влада као цар, биће мудар,
чиниће праведно и правично по земљи.
6У његово време Јуда ће бити спасена,
а Израиљ ће спокојно почивати.
А ово ће му бити име којим ће га свако звати:
’Господ, наша праведност!’
7Зато долазе дани – говори Господ – када више неће говорити: ’Жив био Господ који је извео израиљски народ из египатске земље!’ 8Него: ’Жив био Господ који је извео потомке дома Израиљевог и довео их из земље северне и из свих земаља у које сам их изагнао!’ И они ће да пребивају у својој земљи.“
Лажни пророци
9Због пророка је у мени сломљено ми срце.
Устрепташе све кости моје,
постао сам као пијаница,
као човек ког је стукло вино.
А све због Господа
и све због његових светих речи.
10Јер сва је земља пуна прељубника!
Због клетве се осушила земља,
а пашњаци пустињски свенули.
Зло им је постало животно предање,
а неправда снага.
11„И пророк и свештеник су опогањени,
чак и у свом сам Дому пронашао зла њихова
– говори Господ.
12Зато ће им пут постати клизав,
у таму ће бити протерани
и тамо ће пасти.
Јер ја на њих пропаст носим,
годину њихове казне
– говори Господ.
13Видео сам: пророци Самарије по Валу
одурности пророкују,
наводе мој народ Израиљ да греши.
14И међу пророцима Јерусалима
сам видео страхоту.
Прељубу чине, живе у лажи,
рукама зликоваца снагу дају
да се нико не одврати од свог зла.
Сви су ми постали као Содома,
становници тамошњи су ми као Гомора.“
15Зато овако каже Господ над војскама о тим пророцима:
„Ево, нахранићу их пеленом
и напојићу их затрованом водом,
јер је од пророка Јерусалима
по свој земљи кренула опогањеност.“
16Зато овако каже Господ над војскама:
„Не слушајте речи које вам пророци пророкују!
Они вас обмањују,
говоре вам виђења из свога срца,
а не из уста Господњих!
17Упорно говоре онима који ме презиру:
’Господ је казао: мир вам припада!’
И сваком ко живи по самовољи свог срца
кажу: ’Неће пропаст на вас доћи!’
18А ко је био на Господњем већу?
Ко је видео и ко је чуо његову реч?
Ко је пазио на његову реч и послушао је?
19Ево вихора Господњег што гневом плану!
Ковитла вихор над главом зликоваца,
баш ковитла.
20Неће се повући гнев Господњи
док он не изврши,
док не учини по наумима свог срца.
А у последњим данима
ово ћете сасвим схватити.
21Ја нисам послао те пророке,
а они трче.
Ја им нисам говорио,
а они пророкују.
22А да су били на мом већу,
мој би народ чуо речи моје
и они би их одвратили од њихових злих путева
и од њихових злих дела.
23Јесам ли ја Бог изблиза –
говори Господ –
а нисам Бог издалека?
24Може ли неко да се сакрије на тајним местима,
а ја да га не видим?
– говори Господ.
Не испуњавам ли ја и небеса и земљу?
– говори Господ.
25Чуо сам шта говоре пророци који у моје име пророкују лаж. Они говоре: ’Сањао сам! Сањао сам!’ 26Докле мисле то да раде пророци што из срца лаж пророкују, пророци са обманом у срцу; 27ти што терају мој народ да заборави моје име због њихових снова које једни другима препричавају? Тако су и њихови преци заборавили моје име због Вала. 28Пророк који је сањао сан само нека прича о њему, а онај који има моју реч нека је тачно објави. Јер, шта имају слама и пшеница?! – говори Господ. 29Није ли моја реч као огањ – говори Господ – као маљ што разбија стену?
30Зато ја долазим на пророке – говори Господ – што један другом реч моју краду. 31Ево ме на пророке – говори Господ – што језиком говоре: ’Господњи је ово говор!’ 32Ево ме на оне што проричу лажне снове – говори Господ – што их препричавају и наводе мој народ да греши по њиховим лажима и њиховој бахатости. А ја их нисам послао и нисам их овластио. Они су сасвим бескорисни мом народу – говори Господ.
Лажна пророштва
33А ако те запита овај народ, пророк или свештеник, па ти кажу: ’Шта је бреме23,33 Овај појам може да значи и порука (види Иса 13,1; 15,1). Господње?’, а ти им реци: ’Ви сте бреме! Одбацићу вас – говори Господ.’ 34Пророку и свештенику и народу који каже: ’Бреме Господње’, судићу таквоме и његовом дому. 35Овако нека каже свако своме ближњем и свако своме брату: ’Шта је одговорио Господ?’ И: ’Шта је казао Господ?’ 36Али бреме Господње више не спомињите! Сваком ће човеку бреме бити његова сопствена реч, јер сте изврнули речи живог Бога, нашег Бога, Господа над војскама. 37Овако реци пророку: ’Шта ти је одговорио Господ?’ И: ’Шта ти је казао Господ?’ 38А пошто говорите – ’Бреме Господње’ – зато вам овако каже Господ: ’Зато што говорите ову реч – ’Бреме Господње’ – а ја сам вам послао поруку: ’Не смете више да говорите: ’Бреме Господње’. 39Зато, ево ме, да вас заборавим! Сасвим ћу да вас заборавим и напустим и вас и град који сам дао вама и вашим прецима. Одбацићу вас од свога лица. 40Ставићу на вас вечно ругло и вечну срамоту који се не заборављају.“
