Génesis 25 – NVI & NSP

Nueva Versión Internacional

Génesis 25:1-34

Muerte de Abraham

25:1-41Cr 1:32-33

1Abraham volvió a casarse, esta vez con una mujer llamada Cetura. 2Los hijos que tuvo con ella fueron Zimrán, Jocsán, Medán, Madián, Isbac y Súaj. 3Jocsán fue el padre de Sabá y Dedán. Los descendientes de Dedán fueron los asureos, los letuseos y los leumeos. 4Los hijos de Madián fueron Efá, Éfer, Janoc, Abidá y Eldá. Todos estos fueron hijos de Cetura.

5Abraham entregó todos sus bienes a Isaac. 6A los hijos de sus concubinas25:6 Véase nota en Gn 22:24. les hizo regalos y, mientras él todavía estaba con vida, los separó de su hijo Isaac, enviándolos a las regiones orientales.

7Abraham vivió ciento setenta y cinco años; 8murió en buena vejez. Luego de haber vivido muchos años, fue a reunirse con sus antepasados. 9Sus hijos Isaac e Ismael lo sepultaron en la cueva de Macpela, que está cerca de Mamré, es decir, en el campo del hitita Efrón, hijo de Zojar. 10Este era el campo que Abraham había comprado a los hititas. Allí lo enterraron, junto a su esposa Sara. 11Luego de la muerte de Abraham, Dios bendijo a Isaac, hijo de Abraham, quien se quedó a vivir cerca del Pozo del Viviente que me ve.

Descendientes de Ismael

25:12-161Cr 1:29-31

12Esta es la historia de Ismael, el hijo que Abraham tuvo con Agar, la criada egipcia de Sara.

13Estos son los nombres de los hijos de Ismael, comenzando por el primogénito:

Nebayot,

Cedar, Adbel, Mibsán,

14Mismá, Dumá, Masá,

15Hadad, Temá, Jetur,

Nafis y Cedema.

16Estos fueron los hijos de Ismael y estos los nombres de los doce jefes de tribus, según sus propios territorios y campamentos.

17Ismael vivió ciento treinta y siete años. Al morir, fue a reunirse con sus antepasados. 18Sus descendientes se quedaron a vivir en la región que está entre Javilá y Sur, cerca de Egipto, en la ruta que conduce a Asiria. Allí se establecieron en franca oposición a todos sus hermanos.

Nacimiento de Jacob y de Esaú

19Esta es la historia de Isaac, el hijo que tuvo Abraham.

Abraham fue el padre de Isaac. 20Isaac tenía cuarenta años cuando se casó con Rebeca, que era hija de Betuel y hermana de Labán. Betuel y Labán eran arameos de Padán Aram.25:20 Padán Aram. Es decir, el noroeste de Mesopotamia.

21Isaac oró al Señor en favor de su esposa, porque era estéril. El Señor oyó su oración y ella quedó embarazada. 22Pero como los niños luchaban dentro de su vientre, ella se preguntó: «Si esto va a seguir así, ¿por qué me pasa esto a mí?». Entonces fue a consultar al Señor 23y el Señor le contestó:

«Dos naciones hay en tu seno;

dos pueblos se dividen desde tus entrañas.

Uno será más fuerte que el otro

y el mayor servirá al menor».

24Cuando le llegó el momento de dar a luz, resultó que en su seno había mellizos. 25El primero en nacer era pelirrojo y tenía todo el cuerpo cubierto de vello. A este lo llamaron Esaú.25:25 En hebreo, Esaú puede significar velludo; véase también v. 30. 26Luego nació su hermano, agarrado con una mano del talón de Esaú. A este lo llamaron Jacob.25:26 En hebreo, Jacob significa él agarra el talón. Cuando nacieron los mellizos, Isaac tenía sesenta años.

27Los niños crecieron. Esaú era un hombre de campo y se convirtió en un excelente cazador, mientras que Jacob era un hombre tranquilo que prefería quedarse en el campamento. 28Isaac quería más a Esaú porque le gustaba comer de lo que él cazaba; pero Rebeca quería más a Jacob.

29Un día, cuando Jacob estaba preparando un guiso, Esaú llegó agotado del campo y le dijo:

30—Dame de comer de ese guiso rojizo, porque estoy muy cansado. (Por eso a Esaú se le llamó Edom.)25:30 En hebreo, Edom significa rojo.

31—Véndeme primero tus derechos de hijo mayor —respondió Jacob.

32—Me estoy muriendo de hambre —contestó Esaú—, así que ¿de qué me sirven los derechos de primogénito?

33—Véndeme entonces los derechos bajo juramento —insistió Jacob.

Esaú se lo juró y fue así como vendió a Jacob sus derechos de primogénito.

34Jacob, por su parte, dio a Esaú pan y guiso de lentejas. Luego de comer y beber, Esaú se levantó y se fue.

De esta manera menospreció sus derechos de hijo mayor.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 25:1-34

Остали из Аврахамовог родослова

1Аврахам је узео себи још једну жену; звала се Хетура. 2Она му је родила Зомрана, Јоксана, Мадана, Мадијана, Јесвока и Соијена. 3Јоксан је био отац Саве и Дедана. Деданови потомци су: Асурци, Летушани и Леумљани. 4Мадијанови синови су: Гефа, Афир, Енох, Авида и Елдага. Све су ово Хетурини потомци.

5Аврахам је сву своју имовину оставио Исаку. 6А синовима својих иноча Аврахам је дао дарове, и још за живота их разаслао у источне земље, далеко од свога сина Исака.

Аврахамова смрт и погреб

7Ово су године које је Аврахам доживео: стотину седамдесет пет година. 8Онда је издахнуо и умро у дубокој старости, стар и сит живота, те се придружио својим прецима. 9Сахранили су га његови синови, Исак и Исмаило, у пећини Макпели, на пољани Ефрона Хетита, сина Цохара, што је насупрот Мамрије; 10на пољани коју је Аврахам купио од Хетита. Тамо је сахрањен Аврахам и његова жена Сара. 11После Аврахамове смрти, Бог је благословио његовог сина Исака, који је живео код Вир Лахај Роја.

Исмаилов родослов

12Ово је родослов Исмаила, сина Аврахамовог, кога му је родила Агара Египћанка, Сарина слушкиња.

13Ово су имена Исмаилових синова по редоследу њиховог рођења: његов првенац Навајот, па Кедар, Авдеило, Мивсам, 14Мишма, Дума, Маса, 15Хадад, Тема, Јетур, Нафис и Кедма. 16То су синови Исмаилови; дванаест кнезова над дванаест племена. По њима су њихова насеља и таборишта добила име. 17Ово су године које је Исмаило доживео: стотину тридесет седам година. Издахнуо је и умро и био придружен својим прецима. 18Његово потомство се населило од Евиле до Сура, који је насупрот Египту, на путу што води у Асирију. Живели су у непријатељству са свом својом браћом.25,18 Значење реченице на јеврејском није јасно. Ова реченица може да се преведе и живели су насупрот своје браће.

Рођење Јакова и Исава

19Ово је родослов Аврахамовог сина Исака.

Аврахам је, дакле, био Исаков отац. 20Исаку је било четрдесет година кад се оженио Ревеком, ћерком Арамејца Ватуила, из Падан-Арама, а сестром Арамејца Лавана.

21Исак се помолио Господу за своју жену, јер је била нероткиња. Господ му је услишио молитву, те је његова жена Ревека затруднела. 22Међутим, близанци у њеној утроби се тако сударе, да је она узвикнула: „Зашто ми се ово дешава?“ Зато је отишла да упита Господа.

23Господ јој одговори:

„Два су племена у твојој утроби;

два ће се народа разделити

тек што из твог крила изађу.

Један ће народ други надјачати;

старији ће млађему служити.“

24Кад јој је дошло време да роди, испостави се да су два близанца у њеној утроби. 25Први који је изашао био је сав црвен и космат као кожух. Зато су га назвали „Исав“. 26После тога је изашао његов брат држећи руком Исава за пету. Зато су га назвали „Јаков“. Исаку је било шездесет година када су му се они родили.

27Кад су дечаци одрасли, Исав постане врстан ловац, човек пустаре. Јаков је био миран човек који је проводио време у шаторима. 28Исаку је Исав био милији, јер је волео дивљач, а Ревека је више волела Јакова.

29Једном је Јаков кувао вариво. Исав је дошао из пустаре, изнемогао. 30Исав рече Јакову: „Дај да се наједем тог црвеног варива, јер сам изнемогао!“ Зато му је име „Едом“25,30 Едом значи црвен, румен..

31Јаков му рече: „Прво ми уступи твоја првеначка права.“25,31 По ондашњим закону првородства, најстаријем сину је припадао највећи део очевог имања.

32А Исав му одговори: „Ево, само што не умрем; шта ће ми првеначка права!“

33Јаков му одврати: „Најпре ми се закуни.“

Исав се тада заклео и уступио Јакову своја првеначка права.

34Онда је Јаков дао Исаву хлеба и варива од сочива. Исав се најео и напио, па је устао и отишао.

Тако је Исав презрео своја првеначка права.