Profecía contra Edom
1La palabra del Señor vino a mí y me dijo: 2«Hijo de hombre, vuélvete hacia la montaña de Seír y profetiza contra ella. 3Adviértele que así dice el Señor y Dios: “Aquí estoy contra ti, montaña de Seír. Contra ti extenderé mi mano, y te convertiré en un desierto desolado. 4Tus ciudades serán destruidas, y tú quedarás en ruinas. Entonces sabrás que yo soy el Señor.
5»”Porque mantienes una antigua enemistad entregaste a los hijos de Israel al poder de la espada en el día de su castigo final. 6Por lo tanto, tan cierto como que yo vivo, afirma el Señor y Dios, te entregaré a la sangre y la sangre te perseguirá. Porque no aborreciste el derramamiento de sangre, esta te perseguirá. 7Haré de la montaña de Seír un desierto desolado y exterminaré a todo el que pase o venga por allí. 8Llenaré de heridos tus montes; los que han muerto a filo de espada cubrirán tus colinas, tus valles y los canales de tus ríos. 9Para siempre te convertiré en una ruina perpetua; tus ciudades quedarán deshabitadas. Entonces sabrás que yo soy el Señor.
10»”Porque tú has dicho: ‘Estas dos naciones y los dos territorios serán míos, yo seré su dueño’, aunque yo el Señor estaba allí. 11Por lo tanto, tan cierto como que yo vivo, haré contigo conforme al furor y celo con que tú actuaste en tu odio contra ellos, afirma el Señor y Dios. Y cuando yo te juzgue me daré a conocer entre ellos. 12Entonces sabrás que yo, el Señor, he oído todas las injurias que has proferido contra las montañas de Israel. Tú dijiste: ‘¡Están devastados, nos han sido entregados para devorarlos!’. 13Me has desafiado con arrogancia y has multiplicado tus palabras contra mí; yo te he escuchado. 14Así dice el Señor y Dios: Para alegría de toda la tierra, te dejaré en ruinas. 15Así como se alegraron cuando quedó desolada la herencia del pueblo de Israel, también yo me alegraré de ti. Tú, montaña de Seír, y todo el territorio de Edom quedarán desolados. Así sabrán que yo soy el Señor”.
Суд над гором Сир
1Дође ми реч Господња: 2„Сине човечији, окрени своје лице према Сиру и пророкуј против њега. 3Реци му: ’Говори Господ Бог: ево ме против тебе, сирска горо! Испружићу на тебе своју руку и претворити те у крајњу пустош. 4Разорићу твоје градове и постаћеш пустош. Тада ћеш знати да сам ја Господ.
5Због тога што си гајио трајно непријатељство и изручивао мачу Израиљце у време њихове невоље, у време њихове коначне казне, 6зато ћу ти, живота ми мога, спремити крвопролиће, и крвопролиће ће ти бити за петама; крви се ниси гнушао, крв ће ти бити за петама – говори Господ Бог. 7Претворићу гору Сир у крајњу пустош, и одсећи је за све пролазнике и за повратнике. 8Горе ћу му испунити побијенима; побијени ће падати по твојим узвишицама, долинама и удолинама. 9Учинићу од тебе вечну пустош, а твоји градови ће бити ненастањени. Тада ћете знати да сам ја Господ.
10Због тога што кажете: „Два народа и две земље ће бити моје, ми ћемо их освојити“ – иако је Господ тамо – 11зато ћу, живота ми мога, поступити са онаквим гневом и завишћу с којом си ти поступао из своје мржње према њима. Тако ћу обзнанити себе међу њима када вам будем судио – говори Господ Бог. 12Тада ћеш знати да сам ја, Господ, чуо све презриве речи које си изрекао против израиљских гора, говорећи: „Опустеле су; нама су за храну!“ 13Охоло сте говорили против мене и гомилали речи против мене. Ја сам то чуо! 14Говори Господ Бог: учинићу од тебе пустош на радост целе земље. 15И како си се ти радовала кад је дом Израиљев био опустошен, тако ћу ја поступити с тобом. Опустећеш, сирска горо, ти и сав Едом! Тада ће знати да сам ја Господ.’
