1¡Ah, si fueras mi propio hermano,
criado a los pechos de mi madre!
Al encontrarte en la calle podría besarte
y nadie me despreciaría.
2Tomándote de la mano,
te llevaría a la casa de mi madre
para que fueran mi maestro.
Te daría a beber vino con especias
y el néctar de mis granadas.
3¡Ojalá pudiera mi cabeza
reposar sobre su izquierda!
¡Ojalá su derecha me abrazara!
El amado
4Yo les ruego, doncellas de Jerusalén,
que no desvelen ni molesten a mi amada
hasta que ella quiera despertar.
Sexto Canto
El coro
5¿Quién es esta que sube por el desierto
apoyada sobre el hombro de su amado?
La amada
Bajo el manzano te desperté;
allí te concibió tu madre,
allí mismo te dio a luz.
6Grábame como un sello sobre tu corazón;
llévame como una marca sobre tu brazo.
Fuerte es el amor, como la muerte;
el celo, inconmovible como el sepulcro.8:6 sepulcro. Lit. Seol.
Como llama divina
es el fuego ardiente del amor.
7Ni las muchas aguas pueden apagarlo,
ni los ríos pueden extinguirlo.
Si alguien ofreciera todas las riquezas que posee
a cambio del amor,
solo conseguiría el desprecio.
El coro
8Tan pequeña es nuestra hermana
que no han crecido sus pechos.
¿Qué haremos por nuestra hermana
cuando vengan a pedirla?
9Si fuera una muralla,
construiríamos sobre ella almenas de plata.
Si acaso fuera una puerta,
la recubriríamos con paneles de cedro.
La amada
10Una muralla soy yo
y mis pechos, sus dos torres.
Por eso a los ojos de mi amado
soy como quien ha hallado la paz.
11Salomón tenía una viña en Baal Jamón,
la cual entregó a unos arrendatarios.
Cada uno entregaba por sus frutos
mil piezas de plata.
12¡Mi viña solo a mí me pertenece!
Mil piezas de plata son para ti, Salomón,
y doscientas son para los que cultivan su fruto.
El amado
13Tú, que habitas en los jardines,
pendientes de tu voz están nuestros amigos;
¡déjanos escucharla!
La amada
14¡Apresúrate, amado mío!
¡Corre como venado,
como cervatillo,
sobre los montes cubiertos de bálsamo!
1О, да си ми као брат био
што је груди мајке моје сисао!
Нашла бих те на пољу
и пољубила те
и нико ме презирао не би.
2Водила бих те
и довела у дом мајке своје,
која ме је подигла.
Дала бих ти да попијеш вино зачињено
и сок од мога нара.
3Левица му је под главом мојом,
а десницом ме грли.
4Ћерке јерусалимске, заклињем вас,
не будите и не дижите моју љубав
док јој се не прохте.
Пријатељице
5Ко је она што долази из пустиње,
наслоњена на вољеног свога?
Она
Под јабуком сам те пробудила,
тамо где те је мајка твоја родила,
тамо где те родила у мукама.
6Стави ме као жиг на срце своје,
као прстен на руку своју.
Јер љубав је ко смрт јака,
а љубомора страшна попут Света мртвих8,6 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих..
Њен горући пламен
је моћна ватра.
7Силне воде нису кадре да угасе љубав
и реке је згаснути не могу.
Ако неко за љубав даје
све богатство своје куће,
људи би то презрели.
Пријатељи
8Наша је сестра мала
и још нема груди.
Шта за њу да урадимо
на дан када о њој буде речи?
9Ако као зид буде,
на њој ћемо дићи грудобран од сребра;
ако буде као врата,
заградићемо их кедровим даскама.
Она
10Ја сам зид!
Моје су груди као куле.
Тако сам постала она
што је нашла наклоност у његовим очима.
11У Вал-Амону Соломон је виноград имао.
Виноград је дао чуварима,
да му сваки од тог плода
доноси по хиљаду сребрника.
12Преда мном је мој виноград,
моје је власништво.
Хиљаду сребрника припада теби, о, Соломоне,
а две стотине онима који му плод чувају.
Он
13О, ти која пребиваш у виноградима!
Глас твој ти другови помно ослушкују,
па дај да га и ја чујем.
Она
14Пожури, о, вољени мој!
Буди као јелен
или ко јеленче
на брдима што миришу.
