División del reino
10:1-11 – 1R 12:1-24
1Roboán fue a Siquén porque todos los israelitas se habían reunido allí para proclamarlo rey. 2De esto se enteró Jeroboán, hijo de Nabat, así que volvió de Egipto, que es adonde había huido del rey Salomón. 3Cuando lo mandaron a buscar, él y todo Israel fueron a ver a Roboán y le dijeron:
4—Su padre nos impuso un yugo pesado. Alívienos usted ahora el duro trabajo y el pesado yugo que él nos echó encima; así le serviremos a usted.
5—Váyanse por ahora —respondió Roboán—, pero vuelvan a verme dentro de tres días.
Cuando el pueblo se fue, 6el rey Roboán consultó con los jefes que en vida de su padre Salomón habían estado a su servicio.
—¿Qué me aconsejan ustedes que responda a este pueblo? —preguntó.
7Ellos respondieron:
—Si usted trata con bondad a este pueblo, es condescendiente con ellos y les responde con amabilidad, ellos le servirán para siempre.
8Pero Roboán rechazó el consejo que le dieron los jefes, y consultó más bien con los jóvenes que se habían criado con él y que estaban a su servicio.
9—¿Ustedes qué me aconsejan? —preguntó—. ¿Cómo debo responderle a este pueblo que me dice: “Alívienos el yugo que su padre nos echó encima”?
10Aquellos jóvenes, que se habían criado con él, contestaron:
—El pueblo le ha dicho a usted: “Su padre nos impuso un yugo pesado; hágalo usted más ligero”. Pues bien, respóndales de este modo: “Mi dedo meñique es más grueso que la cintura de mi padre. 11Si él les impuso un yugo pesado, ¡yo les aumentaré la carga! Y, si él los castigaba a ustedes con una vara, ¡yo lo haré con un látigo!”.10:11 con una vara … con un látigo. Lit. con azotes … con escorpiones; también en v. 14.
12Al tercer día, en la fecha que el rey Roboán había indicado, Jeroboán regresó con todo el pueblo para presentarse ante él. 13Pero el rey Roboán respondió con brusquedad: rechazó el consejo de los jefes 14y siguió más bien el de los jóvenes. Entonces dijo: «Si mi padre les impuso10:14 Si mi padre les impuso (mss. hebreos y versiones antiguas); Yo les impondré (TM). un yugo pesado, ¡yo les aumentaré la carga! Si él los castigaba a ustedes con una vara, ¡yo lo haré con un látigo!».
15Y, como el rey no escuchó al pueblo, las cosas tomaron este rumbo por voluntad de Dios. Así se cumplió la palabra que el Señor había comunicado a Jeroboán, hijo de Nabat, por medio de Ahías el silonita.
16Cuando se dieron cuenta de que el rey10:16 Cuando … rey (mss. hebreos y versiones antiguas); Como el rey (TM). no iba a hacerles caso, todos los israelitas exclamaron a una:
«¡Pueblo de Israel, todos a sus casas!
¡Y tú, David, ocúpate de los tuyos!
¿Qué parte tenemos con David?
¿Qué herencia tenemos con el hijo de Isaí?».
Así que todos los israelitas se fueron a su casa. 17Sin embargo, Roboán siguió reinando sobre los israelitas que vivían en las ciudades de Judá.
18Más tarde, el rey Roboán envió a Adonirán10:18 Adonirán. Lit. Hadorán (variante de este nombre). para que supervisara el trabajo forzado, pero los israelitas lo mataron a pedradas. ¡A duras penas logró el rey subir a su carro y escapar a Jerusalén! 19Desde entonces Israel ha estado en rebelión contra la dinastía de David.
Отцепљење северних племена
1Ровоам оде у Сихем, јер је сав Израиљ дошао у Сихем да га зацаре. 2Кад је то чуо Јеровоам, син Наватов, вратио се из Египта. Наиме, он је још увек био у Египту, где је побегао од цара Соломона. 3Тада су послали по њега и позвали га. Кад су Јеровоам и збор Израиљев дошли, рекли су Ровоаму: 4„Твој отац нам је ставио тежак јарам; стога, олакшај нам тешку службу свога оца и његов тешки јарам који нам је наметнуо, па ћемо ти служити.“
5Он им одговори: „Вратите се к мени за три дана.“ Народ оде.
6Ровоам се посаветовао са старешинама који су били у служби његовог оца док је био жив. Рече им: „Шта ми ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу?“
7Они му одговорише: „Ако будеш добар према овом народу и будеш им наклоњен, и ако им одговориш пријатним речима, они ће ти бити слуге заувек.“
8Међутим, он је одбацио савет који су му дале старешине. Затим се посаветовао са младићима који су одрасли с њим, а који су сада били у његовој служби. 9Он их упита: „Шта ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу, који ми рече: ’Олакшај нам јарам који нам је наметнуо твој отац?’“
10Младићи који су одрасли с њим рекоше: „Овако реци том народу, који ти је рекао: ’Твој отац нам је ставио тежак јарам, а ти нам јарам олакшај.’ Ти им, дакле, овако реци: ’Мој мали прст је дебљи од бедара мога оца. 11Стога, мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на њега; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама.’“
12Трећег дана Јеровоам и сав Израиљ дођу Ровоаму, пошто је цар рекао: „Вратите се к мени за три дана.“ 13Цар Ровоам им грубо одговори јер је одбацио савет старешина 14и рекао им је по савету младића: „Мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на ваш терет; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама.“ 15Али цар није послушао народ, јер је Бог тако уредио, да би испунио своју реч, коју је Господ рекао Јеровоаму, сину Наватовом, преко Ахије Силомљанина.
16И када је сав Израиљ видео да их цар није послушао, народ одговори цару:
„Какав део ми имамо с Давидом?
Нема нама наследства са сином Јесејевим!
У своје шаторе, Израиљу!
Сад се, Давиде, сам брини за свој дом!“
Затим су се сви Израиљци вратили својим кућама. 17Цар Ровоам је владао само над Израиљцима који су живели у Јудиним градовима.
18Цар Ровоам је послао Адорама, надзорника принудног рада, али су га синови Израиљеви каменовали па је погинуо. Цар Ровоам се брзо попе у своје кочије и побеже у Јерусалим. 19Тако се Израиљ побунио против дома Давидовог све до данас.
