A Regulamentação da Oferta pela Culpa
1“Esta é a regulamentação da oferta pela culpa, que é oferta santíssima: 2O animal da oferta pela culpa será morto no local onde são sacrificados os holocaustos, e seu sangue será derramado nos lados do altar. 3Toda a sua gordura será oferecida: a parte gorda da cauda e a gordura que cobre as vísceras, 4os dois rins com a gordura que os cobre e que está perto dos lombos, e o lóbulo do fígado, que será removido com os rins. 5O sacerdote os queimará no altar como oferta dedicada ao Senhor, preparada no fogo. É oferta pela culpa. 6Somente os homens da família dos sacerdotes poderão comê-la, mas deve ser comida em lugar sagrado; é oferta santíssima.
7“A mesma regulamentação aplica-se tanto à oferta pelo pecado quanto à oferta pela culpa: a carne pertence ao sacerdote que faz propiciação pela culpa. 8O sacerdote que oferecer um holocausto por alguém ficará com o couro do animal. 9Toda oferta de cereal, assada num forno ou cozida numa panela ou numa assadeira, pertence ao sacerdote que a oferecer, 10e toda oferta de cereal, amassada com óleo ou não, pertence igualmente aos descendentes de Arão.
A Regulamentação da Oferta de Comunhão
11“Esta é a regulamentação da oferta de comunhão que pode ser apresentada ao Senhor:
12“Se alguém a fizer por gratidão, então, com sua oferta de gratidão, terá que oferecer bolos sem fermento e amassados com óleo, pães finos sem fermento e untados com óleo, e bolos da melhor farinha bem amassados e misturados com óleo. 13Com sua oferta de comunhão por gratidão, apresentará uma oferta que inclua bolos com fermento. 14De cada oferta trará uma contribuição ao Senhor, que será dada ao sacerdote que asperge o sangue das ofertas de comunhão. 15A carne da sua oferta de comunhão por gratidão será comida no dia em que for oferecida; nada poderá sobrar até o amanhecer.
16“Se, contudo, sua oferta for resultado de um voto ou for uma oferta voluntária, a carne do sacrifício será comida no dia em que for oferecida, e o que sobrar poderá ser comido no dia seguinte. 17Mas a carne que sobrar do sacrifício até o terceiro dia será queimada no fogo. 18Se a carne da oferta de comunhão for comida ao terceiro dia, ela não será aceita. A oferta não será atribuída àquele que a ofereceu, pois a carne estará estragada; e quem dela comer sofrerá as consequências da sua iniquidade.
19“A carne que tocar em qualquer coisa impura não será comida; será queimada no fogo. A carne do sacrifício, porém, poderá ser comida por quem estiver puro. 20Mas, se alguém que, estando impuro, comer da carne da oferta de comunhão que pertence ao Senhor, será eliminado do meio do seu povo. 21Se alguém tocar em alguma coisa impura—seja impureza humana, seja de animal, seja qualquer outra coisa impura e proibida—e comer da carne da oferta de comunhão que pertence ao Senhor, será eliminado do meio do seu povo”.
A Proibição de Comer Gordura e Sangue
22E disse o Senhor a Moisés: 23“Diga aos israelitas: Não comam gordura alguma de boi, carneiro ou cabrito. 24A gordura de um animal encontrado morto ou despedaçado por animais selvagens pode ser usada para qualquer outra finalidade, mas nunca poderá ser comida. 25Quem comer a gordura de um animal dedicado ao Senhor numa oferta preparada no fogo, será eliminado do meio do seu povo. 26Onde quer que vocês vivam, não comam o sangue de nenhuma ave nem de animal. 27Quem comer sangue será eliminado do meio do seu povo”.
A Porção dos Sacerdotes
28Disse mais o Senhor a Moisés: 29“Diga aos israelitas: Todo aquele que trouxer sacrifício de comunhão ao Senhor terá que dedicar parte dele ao Senhor. 30Com suas próprias mãos trará ao Senhor as ofertas preparadas no fogo; trará a gordura com o peito, e o moverá perante o Senhor como gesto ritual de apresentação. 31O sacerdote queimará a gordura no altar, mas o peito pertence a Arão e a seus descendentes. 32Vocês deverão dar a coxa direita das ofertas de comunhão ao sacerdote como contribuição. 33O descendente de Arão que oferecer o sangue e a gordura da oferta de comunhão receberá a coxa direita como porção. 34Das ofertas de comunhão dos israelitas, tomei o peito que é movido ritualmente e a coxa que é ofertada, e os dei ao sacerdote Arão e a seus descendentes por decreto perpétuo para os israelitas”.
35Essa é a parte das ofertas dedicadas ao Senhor, preparadas no fogo, destinada a Arão e a seus filhos no dia em que foram apresentados para servirem ao Senhor como sacerdotes. 36Foi isso que o Senhor ordenou dar a eles, no dia em que foram ungidos dentre os israelitas. É um decreto perpétuo para as suas gerações.
37Essa é a regulamentação acerca do holocausto, da oferta de cereal, da oferta pelo pecado, da oferta pela culpa, da oferta de ordenação e da oferta de comunhão. 38O Senhor entregou-a a Moisés no monte Sinai, no dia em que ordenou aos israelitas que trouxessem suas ofertas ao Senhor, no deserto do Sinai.
Жртва за преступ
1Ово је закон о жртви за преступ. Она је пресвета. 2Нека се жртва за преступ коље на месту где се кољу жртве свеспалнице, а њеном крвљу нека се запљусне жртвеник са свих страна. 3Нека се принесе све њено сало, реп и сало које покрива изнутрице, 4оба бубрега и сало што је око њих и на слабинама; и мрежица што је на јетри нека се уклони заједно с бубрезима. 5Нека то свештеник спали на жртвенику као паљену жртву Господу. То је жртва за преступ. 6Свако мушко међу свештеницима сме је јести. Нека се једе на светом месту. Она је пресвета.
7Закон о жртви за преступ исти је као закон о жртви за грех. Исти је закон за обе: она припада свештенику који њоме врши обред откупљења. 8Свештенику који приноси нечију жртву свеспалницу, нека припадне кожа од жртве коју је принео. 9Свака житна жртва која се пече у пећи, и свака која се приправља у котлићу или на тигању нека припадне свештенику који је приноси; његова је. 10Свака житна жртва која се меси са уљем или насуво, нека припадне свим синовима Ароновим подједнако.
Жртва мира
11Ово је закон за жртву мира која се приноси Господу.
12Ако је ко приноси у знак захвалности, нека уз жртву захвалницу принесе и бесквасне погаче умешене са уљем, или бесквасне колаче намазане уљем. 13Уз погаче нека принесе и хлеб од дизаног теста са жртвом мира, као своју захвалност. 14Од свега што приноси нека принесе по један колач на дар Господу. То нека припадне свештенику који шкропи крв од жртве мира. 15А месо од жртве мира којом захваљује, нека се поједе на дан када се принесе; ништа не сме остати до јутра.
16Ако неко приноси жртву заветницу, или добровољну жртву, месо нека се поједе на дан кад приноси своју жртву. Што од тога остане, нека се поједе сутрадан. 17Ако нешто меса од жртве остане до трећега дана, нека се спали. 18Ако неко једе месо од жртве мира и трећега дана, тај који је приноси неће бити угодан Богу; жртва му се неће рачунати, јер је месо постало нечисто. Онај који једе од њега навући ће на себе кривицу.
19Месо које се дотакне чега нечистог нека се не једе; нека се спали. Ко год је чист сме јести месо. 20Ако би неко јео меса од жртве мира која припада Господу, а притом буде нечист, тај нека се истреби из свог народа. 21Ако се неко дотакне чега год нечистог: човечије нечистоће, или нечисте животиње, или какве год нечисте и гадне животиње, а затим једе од меса жртве мира која припада Господу, такав нека се истреби из свога народа.’“
Животињско сало се не сме јести
22Господ рече Мојсију: 23„Реци народу израиљском: ’Не једите никаквог сала од волова, оваца и коза! 24Сало од угинуле или растргане животиње може се користити за било шта, али га не смете јести. 25Ко год би јео сало од животиње која се приноси на паљену жртву Господу, нека се истреби из свога народа. 26Ни у једном од својих насеља не смете јести никакве крви, ни од птица ни од стоке. 27Ако неко једе било какву крв, нека се истреби из свога народа.’“
Делови за свештенике
28Господ рече Мојсију: 29„Реци народу израиљском: ’Онај ко приноси Господу жртву мира, нека донесе Господу део од жртве мира. 30Својим рукама нека донесе паљену жртву Господу: сало с грудима. Груди нека се подигну пред Господом као жртва дизаница, 31а свештеник нека спали сало на жртвенику. Груди нека припадну Арону и његовим синовима. 32Десну плећку од жртве мира дај свештенику као дар. 33Ономе између Аронових синова који приноси крв и сало жртве мира, нека припадне десна плећка. 34Ја сам, наиме, ускратио народу израиљском груди жртве мира и плећку жртвенога дара, и дао их Арону, свештенику, и његовим синовима. То им следује од народа израиљског по вечној уредби.’“
35То је део одређен за Арона и његове синове од жртава које се пале Господу, на дан када се уводе у службу као свештеници Господњи. 36Ово је Господ заповедио Израиљцима да им дају на дан њиховог помазања по вечној уредби за све њихове нараштаје.
37То је закон за жртву свеспалницу, за житну жртву, за жртву за грех, за жртву за преступ, за жртву посвећења, и за жртву мира, 38који је Господ дао Мојсију на гори Синају, на дан кад је заповедио народу израиљском да приноси своје жртве Господу у Синајској пустињи.
