1A palavra do Senhor que veio a Joel, filho de Petuel.
A Praga dos Gafanhotos
2“Ouçam isto, anciãos1.2 Ou autoridades do povo;
escutem, todos os habitantes do país.
Já aconteceu algo assim nos seus dias?
Ou nos dias dos seus antepassados?
3Contem aos seus filhos o que aconteceu,
e eles aos seus netos,
e os seus netos, à geração seguinte.
4O que o gafanhoto cortador deixou,
o gafanhoto peregrino comeu;
o que o gafanhoto peregrino deixou,
o gafanhoto devastador comeu;
o que o gafanhoto devastador deixou,
o gafanhoto devorador comeu.
5“Acordem, bêbados, e chorem!
Lamentem-se todos vocês,
bebedores de vinho;
gritem por causa do vinho novo,
pois ele foi tirado dos seus lábios.
6Uma nação, poderosa e inumerável,
invadiu a minha terra,
seus dentes são dentes de leão,
suas presas são de leoa.
7Arrasou as minhas videiras
e arruinou as minhas figueiras.
Arrancou-lhes a casca e derrubou-as,
deixando brancos os seus galhos.
8“Pranteiem como uma virgem em vestes de luto
que se lamenta pelo noivo1.8 Ou uma jovem em vestes de luto que se lamenta pelo marido da sua mocidade.
9As ofertas de cereal e as ofertas derramadas
foram eliminadas do templo do Senhor.
Os sacerdotes, que ministram diante do Senhor,
estão de luto.
10Os campos estão arruinados,
a terra está seca1.10 Ou a terra chora;
o trigo está destruído,
o vinho novo acabou,
o azeite está em falta.
11“Desesperem-se, agricultores,
chorem, produtores de vinho;
fiquem aflitos pelo trigo e pela cevada,
porque a colheita foi destruída.
12A vinha está seca,
e a figueira murchou;
a romãzeira, a palmeira, a macieira
e todas as árvores do campo secaram.
Secou-se, mais ainda,
a alegria dos homens”.
Chamado ao Arrependimento
13Ponham vestes de luto, ó sacerdotes, e pranteiem;
chorem alto, vocês que ministram perante o altar.
Venham, passem a noite vestidos de luto,
vocês que ministram perante o meu Deus;
pois as ofertas de cereal
e as ofertas derramadas foram suprimidas
do templo do seu Deus.
14Decretem um jejum santo;
convoquem uma assembleia sagrada.
Reúnam as autoridades
e todos os habitantes do país
no templo do Senhor, o seu Deus,
e clamem ao Senhor.
15Ah! Aquele dia!
Sim, o dia do Senhor está próximo;
como destruição poderosa da parte do Todo-poderoso,
ele virá.
16Não é verdade que a comida foi eliminada
diante dos nossos próprios olhos,
e que a alegria e a satisfação
foram suprimidas do templo do nosso Deus?
17As sementes estão murchas
debaixo dos torrões de terra.
Os celeiros estão em ruínas,
os depósitos de cereal foram derrubados,
pois a colheita se perdeu.
18Como muge o gado!
As manadas andam agitadas
porque não têm pasto;
até os rebanhos de ovelhas
estão sendo castigados.
19A ti, Senhor, eu clamo,
pois o fogo devorou as pastagens
e as chamas consumiram
todas as árvores do campo.
20Até os animais do campo clamam a ti,
pois os canais de água se secaram
e o fogo devorou as pastagens.
1Ово је Господња реч која је дошла Јоилу, Фатуиловом сину.
Најезда скакаваца
2Чујте ово, о, старешине;
послушајте, сви становници земаљски:
Зар се ово догодило у данима вашим
или у данима ваших предака?
3Причајте о овом својој деци,
ваша деца својој деци
а њихова деца новом поколењу.
4Остатке губара појешће скакавци;
остатке скакаваца појешће црви;
остатке црва појешће гусенице!
5Пробудите се, о, ви пијани!
Заплачите и закукајте, винопије, због шире,
зато што вам се од уста отела!
6Јер на моју земљу изађе народ силан
и броја им нема.
Зуби су им као лављи зуби,
а очњаци као у лавице.
7Моју је лозу почупао,
моју је смокву изломио;
потпуно је оголио и бацио,
младице јој огулио.
8Наричи као млада жена
огрнута у кострет за мужем своје младости.
9Нестале су житна жртва и изливница
из Дома Господњег.
У жалости су свештеници,
слуге Господње.
10Поља су опустошена
и земља је у жалости
јер је жито сатрвено,
младо вино је пресахло,
а урод уља је подбацио.
11Стидите се, ратари,
кукајте, виноградари, за пшеницом и за јечмом,
јер је пропала жетва на њиви.
12Лоза је пресахнула,
стабло смокве се спарушило.
Пресахнули су нар, палма, јабука
и сва стабла по пољу,
јер је пресахла радост синова људских.
Позив на пост и молитву
13О, свештеници, опашите се и плачите!
Жалите, слуге жртвеника!
Дођите, слуге Бога мога,
ноћ пробдите у кострети
јер је из Дома Бога вашег
нестало житне жртве и изливнице.
14Свети пост прогласите,
позовите свечани сабор!
Окупите све старешине,
становнике земље у Дому Господа,
вашег Бога, па вапите Господу!
15Јао, каквог ли дана,
јер је близу дан Господњи
што долази као пустошење од Свемоћнога!
16Зар нам није пред очима понестала храна
и радости и весеља из Дома нашег Бога?
17Угнилише смокве на венцима;
опустошене су житнице;
порушени су амбари јер је жито пропало.
18О, како стока риче!
Тумарају крда говеда
јер испаше за њих нема,
а и стада оваца такође скапавају.
19Господе, ја тебе призивам
јер је пламен суше прогутао пустињске пашњаке,
а пожар је спалио све пољско дрвеће.
20И пољске звери ти цвиле и жуде
јер су пресушила водена врела,
јер је пожар спалио пустињске пашњаке.
