Julgamento e Salvação
1“Fiz-me acessível aos que não perguntavam por mim;
fui achado pelos que não me procuravam.
A uma nação que não clamava pelo meu nome
eu disse: Eis-me aqui, eis-me aqui.
2O tempo todo estendi as mãos
a um povo obstinado,
que anda por um caminho que não é bom,
seguindo as suas inclinações;
3esse povo que sem cessar me provoca abertamente,
oferecendo sacrifícios em jardins
e queimando incenso em altares de tijolos;
4povo que vive nos túmulos
e à noite se oculta nas covas,
que come carne de porco,
e em suas panelas tem sopa de carne impura;
5esse povo diz: ‘Afasta-te!
Não te aproximes de mim,
pois eu sou santo!’
Essa gente é fumaça no meu nariz!
É fogo que queima o tempo todo!
6“Vejam, porém! Escrito está diante de mim:
Não ficarei calado, mas lhes darei plena e total retribuição,
7tanto por seus pecados
como pelos pecados dos seus antepassados”, diz o Senhor.
“Uma vez que eles queimaram incenso nos montes
e me desafiaram nas colinas,
eu os farei pagar
pelos seus feitos anteriores.”
8Assim diz o Senhor:
“Quando ainda se acha suco num cacho de uvas,
os homens dizem: ‘Não o destruam,
pois ainda há algo bom’;
assim farei em favor dos meus servos;
não os destruirei totalmente.
9Farei surgir descendentes de Jacó
e de Judá quem receba por herança as minhas montanhas.
Os meus escolhidos as herdarão,
e ali viverão os meus servos.
10Para o meu povo que me buscou,
Sarom será um pasto para os rebanhos,
e o vale de Acor, um lugar de descanso para o gado.
11“Mas vocês, que abandonam o Senhor
e esquecem o meu santo monte,
que põem a mesa para a deusa Sorte
e enchem taças de vinho para o deus Destino,
12eu os destinarei à espada,
e todos vocês se dobrarão para a degola.
Pois eu os chamei, e vocês nem responderam;
falei, e não me deram ouvidos.
Vocês fizeram o mal diante de mim
e escolheram o que me desagrada”.
13Portanto, assim diz o Soberano, o Senhor:
“Os meus servos comerão,
e vocês passarão fome;
os meus servos beberão,
e vocês passarão sede;
os meus servos se regozijarão,
e vocês passarão vergonha;
14os meus servos cantarão
com alegria no coração,
e vocês se lamentarão
com angústia no coração e uivarão
pelo quebrantamento de espírito.
15Vocês deixarão seu nome
como uma maldição para os meus escolhidos;
o Soberano, o Senhor, matará vocês,
mas aos seus servos dará outro nome.
16Quem pedir bênção para si na terra,
que o faça pelo Deus da verdade;
quem fizer juramento na terra,
que o faça pelo Deus da verdade.
Porquanto as aflições passadas serão esquecidas
e estarão ocultas aos meus olhos.
Novos Céus e Nova Terra
17“Pois vejam!
Criarei novos céus e nova terra,
e as coisas passadas não serão lembradas.
Jamais virão à mente!
18Alegrem-se, porém,
e regozijem-se para sempre no que vou criar,
porque vou criar Jerusalém para regozijo
e seu povo para alegria.
19Por Jerusalém me regozijarei
e em meu povo terei prazer;
nunca mais se ouvirão nela
voz de pranto e choro de tristeza.
20“Nunca mais haverá nela uma criança que viva poucos dias,
e um idoso que não complete os seus anos de idade;
quem morrer aos cem anos ainda será jovem,
e quem não chegar65.20 Ou o pecador que chegar aos cem será maldito.
21Construirão casas e nelas habitarão;
plantarão vinhas e comerão do seu fruto.
22Já não construirão casas para outros ocuparem,
nem plantarão para outros comerem.
Pois o meu povo terá vida longa como as árvores;
os meus escolhidos esbanjarão o fruto do seu trabalho.
23Não labutarão inutilmente,
nem gerarão filhos para a infelicidade;
pois serão um povo abençoado pelo Senhor,
eles e os seus descendentes.
24Antes de clamarem, eu responderei;
ainda não estarão falando, e eu os ouvirei.
25O lobo e o cordeiro comerão juntos,
e o leão comerá feno, como o boi,
mas o pó será a comida da serpente.
Ninguém fará nem mal nem destruição
em todo o meu santo monte”, diz o Senhor.
Против идола, а за Јерусалим
1„Потражили су ме који нису питали,
нашли су ме који нису искали.
Рекао сам: ’Ево ме! Ево ме!’
пуку који моје име призивао није.
2Руке своје пружао сам ваздан
према народу одметничком,
који путем неваљаним хода
по својим замислима;
3народу који ме у лице
изазива стално,
жртве приносе по вртовима
и каде на опекама,
4бораве по гробовима,
ноћ проводе по скривеним местима,
једу месо свињско
и дробе гадости у зделе своје;
5који говоре: ’Себе се држи!
Не приступај мени, јер сам од тебе светији.’
Ови су дим у носу мом,
ватра што поваздан гори.
6Ево, записано је преда мном,
нећу ућутати док не намирим,
а намирићу у недра њихова.
7Кривице ваше и кривице отаца ваших,
заједно су – говори Господ –
јер они каде по горама
и руже ме по узвишицама.
И некадашње дело њихово
одмерићу у недра њихова.“
8Говори Господ:
„Као кад се стиче сок у грозду,
па се каже: ’Не затири га.
У њему је благослов’,
тако ћу учинити ради својих слугу:
нећу све то затрти.
9И извешћу из Јакова потомство,
и из Јуде мојих гора поседника,
и то ће изабраници моји баштинити,
и слуге моје тамо ће се настанити.
10И Сарон ће постати за овце пландиште,
и долина Ахор65,10 Долина Ахор – Долина пропасти, позната из догађаја око Јерихона и Аја. за говеда почивалиште –
народу мојем који мене тражи.
11А ви, који сте Господа оставили,
који сте свету гору моју заборавили,
који Гаду65,11 Божанство среће. трпезу постављате,
и који наливе изливате на олтар Менију65,11 Божанство судбине. –
12за вас одредио сам мач
и да се сви савијете ради клања.
Зато што сам звао и одговорили нисте,
што сам говорио и слушали нисте.
Него сте чинили оно што ја сматрам да је зло,
изабрали сте оно што ми није угодно.“
13Зато говори Господар Господ:
„Ево, слуге моје ће јести,
а ви ћете гладовати.
Ево, слуге моје ће пити,
а ви ћете жедни бити.
Ево, слуге моје ће се радовати,
а ви ћете се стидети.
14Ево, слуге моје ће се веселити
због добра у срцу,
а ви ћете викати
због бола у срцу,
и туговаћете због сломљеног духа.
15И оставићете име своје
да њим куну моји изабраници:
и нека те усмрти Господар Господ!
А слуге ћу своје другим именом назвати.
16Широм земље ко се буде благосиљао,
нека се благосиља Богом верним.
И ко се буде заклињао широм земље,
нека се заклиње Богом верним.
Наиме, пређашње невоље ће бити заборављене,
и зато ће бити од очију мојих сакривене.
Нова небеса и нова земља
17Јер, гле, ја стварам
небеса нова и земљу нову,
и пређашње се помињати неће,
и на ум вам то падати неће.
18Стога веселите се и кличите
од колена до колена за оно што стварам.
А ево, ја стварам од Јерусалима клицање
и од народа његова весеље.
19И клицаће у Јерусалиму,
и веселиће се у мом народу;
и више у њему чути се неће
глас који оплакује и глас који вапи.
20Тамо више неће бити
одојчета краткога живота,
ни старца који не би навршио дане своје,
јер ће младић као стогодишњак умирати,
и стогодишњи грешник
проклетим ће се сматрати.
21И куће ће градити и настањивати,
и винограде садити и род њихов јести.
22Неће једни градити, а други настањивати;
неће једни садити, а други јести.
Него ће као трајање дрвета
бити трајање народа мојега,
а дела својих руку
користиће изабраници моји.
23Неће се мучити напразно,
нити ће рађати за ужас,
јер они ће бити потомство благословених од Господа
и изданци њихови с њима.
24И биће пре него што ће призвати,
а ја ћу им одговорити;
још док буду говорили,
ја ћу их услишити.
25Вук и јагње заједно ће се напасати,
и лав ће слично волу сламу јести,
а змији ће прашина бити за храну.
Они зло чинити неће, и потирати неће
нигде на светој гори мојој
– говори Господ.“