Julgamento de Judá e de Jerusalém
1Vejam! O Soberano,
o Senhor dos Exércitos,
logo irá retirar de Jerusalém e de Judá todo o seu sustento,
tanto o suprimento de comida
como o suprimento de água,
2e também o herói e o guerreiro,
o juiz e o profeta,
o adivinho e a autoridade,
3o capitão e o nobre,
o conselheiro, o conhecedor de magia
e o perito em maldições.
4Porei jovens no governo;
irresponsáveis dominarão.
5O povo oprimirá a si mesmo:
homem contra homem,
cada um contra o seu próximo.
O jovem se levantará contra o idoso,
o desprezível contra o nobre.
6Um homem agarrará seu irmão,
um da família de seu pai, e lhe dirá:
“Você pelo menos tem um manto;
seja o nosso governante;
assuma o poder sobre este monte de ruínas!”
7Mas naquele dia ele exclamará:
“Não tenho remédios,
não há comida nem roupa em minha casa;
não me nomeiem governante do povo”.
8Jerusalém está em ruínas,
e o povo de Judá está caído;
suas palavras e suas ações são contra o Senhor,
desafiando a sua presença gloriosa.
9O jeito como olham testifica contra eles;
eles mostram seu pecado como Sodoma,
sem nada esconder.
Ai deles! Pois trouxeram desgraça
sobre si mesmos.
10Digam aos justos que tudo lhes irá bem,
pois comerão do fruto de suas ações.
11Mas, ai dos ímpios!
Tudo lhes irá mal!
Terão a retribuição
pelo que fizeram as suas mãos.
12Meu povo é oprimido por uma criança;
mulheres dominam sobre ele.
Meu povo, os seus guias o enganam
e o desviam do caminho.
13O Senhor toma o seu lugar no tribunal;
levanta-se para julgar os povos3.13 A Septuaginta e a Versão Siríaca dizem o seu povo..
14O Senhor entra em juízo contra as autoridades
e contra os líderes do seu povo.
“Vocês arruinaram a vinha,
e o que foi roubado dos necessitados está nas suas casas.
15Que pretendem vocês ao esmagarem o meu povo
e ao moerem o rosto dos necessitados?”
Quem pergunta é o Senhor,
o Senhor dos Exércitos.
16O Senhor diz:
“Por causa da arrogância das mulheres de Sião,
que caminham de cabeça erguida,
flertando com os olhos,
desfilando com passos curtos,
com enfeites tinindo em seus calcanhares,
17o Senhor rapará a cabeça das mulheres de Sião;
o Senhor porá a descoberto as suas vergonhas”.
18Naquele dia, o Senhor arrancará os enfeites delas: as pulseiras, as testeiras e os colares; 19os pendentes, os braceletes e os véus, 20os enfeites de cabeça, as correntinhas de tornozelo, os cintos, os talismãs e os amuletos; 21os anéis e os enfeites para o nariz; 22as roupas caras, as capas, as mantilhas e as bolsas; 23os espelhos, as roupas de linho, as tiaras e os xales.
24Em vez de perfume haverá mau cheiro;
em vez de cintos, corda;
em vez de belos penteados, calvície;
em vez de roupas finas, vestes de lamento;
em vez de beleza, cicatrizes.
25Seus homens cairão ao fio da espada;
seus guerreiros morrerão no combate.
26As portas de Sião se lamentarão e prantearão por causa disso;
e, sem nada, a cidade se assentará no chão.
Безвлашће у Јерусалиму
1Гле, Господар,
Господ над војскама,
одузима Јерусалиму и Јуди
снабдевање и издржавање,
снабдевање хлебом и снабдевање водом,
2јунака и ратника,
судија и пророка,
руководиоца и старешину,
3педесетника и претпостављеног,
саветника и вештог стручњака,
и онога који се предвиђањем бави.
4„И дајем им дечаке за главаре;
и ћудљиве да над њима управљају.“
5Народ гоњен бива: човек на човека,
и човек на ближњег својег;
дрски су: дечак на старешину,
и простак на одличника.
6А свако ће хватати брата својега
у дому оца својега:
„Ти плашт имаш! Дођи! Поглавар буди наш!
Ово расуло узми у руке своје!“
7А он ће се бранити у онај дан:
„Нећу то да исправљам.
У Дому моме хлеба нема, ни плашта нема.
Немој мене постављати за народног главара.“
8Јер Јерусалим се руши,
и Јуда пада,
зато што су речи њихове
и дела њихова против Господа
пркошење у лице Слави његовој.
9Израз лица њиховог против њих сведочи;
и као Содома грехом својим
размећу се и не крију.
Тешко души њиховој!
Сами себи пропаст припремају.
10Кажите праведнику: биће му добро,
јер ће се хранити плодом дела својих.
11Тешко опакоме на зло,
јер дела руку његових на њега ће пасти!
12Народе мој!
Малолетници су њихови тлачитељи
и жене над њим владају.
Народе мој!
Који те воде, они те заводе,
и путеве твојих стаза они су запетљали.
13На парницу Господ се подиже
и стао је на суд с народима.
14Господ ће на суд доћи
против старешина народа својега
и против главара њихових:
„То сте ви виноград мој опустошили;
у вашим кућама сте задржали
што сте од сиромаха отели.
15Шта вам је, те народ мој тлачите
и лице сиромаха дробите?
– говори Господар, Господ над војскама.“
Приговор Сионкама
16И рече Господ:
„Шта се то шепуре ћерке сионске,
те ходају испружених вратова,
и очима намигују,
корацима ситним корачају,
ланчићима на ногама звецкају?
17Господар ће учинити да теме ћерки сионских оћелави.
Господ ће разголитити стидна места њина.“
18У дан онај ће Господар стргнути блештавост ланчића и гривни и месечића 19и наушница и наруквица и копрена 20и турбана и огрлица и појасића и стакалаца с мирисима и амајлија 21и прстења и носних колутића 22и скупоцених хаљина и плаштева и огртача и торбица 23и шљокица и кошуљица и повезача и капица.
24Место миомириса биће смрад;
место појаса биће врпца,
место коврџа биће обријано теме,
место гиздаве хаљине биће кострет,
место лепоте биће жиг.
Јерусалимске удовице
25Мужеви ће твоји од мача погинути,
у окршајима јунаци твоји,
26На вратницама твојим ће се кукати и туговати,
на земљи ћеш седети напуштена.
