O Julgamento de Paulo perante Félix
1Cinco dias depois, o sumo sacerdote Ananias desceu a Cesareia com alguns dos líderes dos judeus e um advogado chamado Tértulo, os quais apresentaram ao governador suas acusações contra Paulo. 2Quando Paulo foi chamado, Tértulo apresentou sua causa a Félix: “Temos desfrutado de um longo período de paz durante o teu governo, e o teu providente cuidado resultou em reformas nesta nação. 3Em tudo e em toda parte, excelentíssimo Félix, reconhecemos estes benefícios com profunda gratidão. 4Todavia, a fim de não tomar-te mais tempo, peço-te o favor de ouvir-nos apenas por um pouco. 5Verificamos que este homem é um perturbador, que promove tumultos entre os judeus pelo mundo todo. Ele é o principal cabeça da seita dos nazarenos 6e tentou até mesmo profanar o templo; então o prendemos e quisemos julgá-lo segundo a nossa lei. 7Mas o comandante Lísias interveio e com muita força o arrebatou de nossas mãos e ordenou que os seus acusadores se apresentassem.24.6-7 Muitos manuscritos antigos não trazem e quisemos julgá-lo segundo a nossa lei e todo o versículo 7. 8Se tu mesmo o interrogares, poderás verificar a verdade a respeito de todas estas acusações que estamos fazendo contra ele”.
9Os judeus confirmaram a acusação, garantindo que as afirmações eram verdadeiras.
10Quando o governador lhe deu sinal para que falasse, Paulo declarou: “Sei que há muitos anos tens sido juiz nesta nação; por isso, de bom grado faço minha defesa. 11Facilmente poderás verificar que há menos de doze dias subi a Jerusalém para adorar a Deus. 12Meus acusadores não me encontraram discutindo com ninguém no templo, nem incitando uma multidão nas sinagogas ou em qualquer outro lugar da cidade. 13Tampouco podem provar-te as acusações que agora estão levantando contra mim. 14Confesso-te, porém, que adoro o Deus dos nossos antepassados como seguidor do Caminho, a que chamam seita. Creio em tudo o que concorda com a Lei e no que está escrito nos Profetas 15e tenho em Deus a mesma esperança desses homens: de que haverá ressurreição tanto de justos como de injustos. 16Por isso procuro sempre conservar minha consciência limpa diante de Deus e dos homens.
17“Depois de estar ausente por vários anos, vim a Jerusalém para trazer esmolas ao meu povo e apresentar ofertas. 18Enquanto fazia isso, já cerimonialmente puro, encontraram-me no templo, sem envolver-me em nenhum ajuntamento ou tumulto. 19Mas há alguns judeus da província da Ásia que deveriam estar aqui diante de ti e apresentar acusações, se é que têm algo contra mim. 20Ou os que aqui se acham deveriam declarar que crime encontraram em mim quando fui levado perante o Sinédrio, 21a não ser que tenha sido este: quando me apresentei a eles, bradei: Por causa da ressurreição dos mortos estou sendo julgado hoje diante de vocês”.
22Então Félix, que tinha bom conhecimento do Caminho, adiou a causa e disse: “Quando chegar o comandante Lísias, decidirei o caso de vocês”. 23E ordenou ao centurião que mantivesse Paulo sob custódia, mas que lhe desse certa liberdade e permitisse que os seus amigos o servissem.
24Vários dias depois, Félix veio com Drusila, sua mulher, que era judia, mandou chamar Paulo e o ouviu falar sobre a fé em Cristo Jesus. 25Quando Paulo se pôs a discorrer acerca da justiça, do domínio próprio e do juízo vindouro, Félix teve medo e disse: “Basta, por enquanto! Pode sair. Quando achar conveniente, mandarei chamá-lo de novo”. 26Ao mesmo tempo esperava que Paulo lhe oferecesse algum dinheiro, pelo que mandava buscá-lo frequentemente e conversava com ele.
27Passados dois anos, Félix foi sucedido por Pórcio Festo; todavia, porque desejava manter a simpatia dos judeus, Félix deixou Paulo na prisão.
Павле пред Феликсом
1Након пет дана у Кесарију је стигао Првосвештеник Ананија са неким старешинама и извесним адвокатом Тертулом, па су поднели намеснику тужбу против Павла. 2Када су дозвали Павла, Тертул је почео да износи оптужбу: „Твојом заслугом уживамо у великом миру и напретку који је твојом бригом настао на добро овог народа; 3то ми, уважени Феликсе, на сваки начин и на сваком месту признајемо са дубоком захвалношћу. 4Но, да ти не бих више досађивао, молим те да нас по својој доброти укратко саслушаш. 5Установили смо, наиме, да је овај човек бунџија, да по целом свету замеће свађе међу Јеврејима и да је вођа назарејске секте. 6Чак је и наш храм покушао да оскрнави, али смо га ми ухватили. (Хтели смо да му судимо по нашем закону, 7али је дошао заповедник Лисија са великом војском и силом га отео од нас.)24,7 Неки манускрипти додају стихове 6б–8а, који су овде стављени у заграде. 8Ако га саслушаш, и сам ћеш моћи да сазнаш од њега све за шта га ми оптужујемо.“
9Јевреји су га подржавали потврђујући да је то истина.
Павлова одбрана
10Кад му је намесник дао знак да узме реч, Павле одговори: „Знајући да си дуго година судија овом народу, драге воље излажем своју одбрану. 11Са̂м можеш да дознаш да није прошло више од дванаест дана од како сам отишао горе у Јерусалим да се поклоним Богу. 12Никада ме нису затекли да се свађам с ким у храму, нити да буним народ по синагогама или у граду. 13Зато они не могу да ти докажу оно за шта ме сад оптужују. 14Али једно ти признајем: према овом Путу, који они називају сектом, служим Богу наших отаца и верујем у све оно што је записано у Закону и Пророцима. 15Ја имам исту наду, коју и они имају, да ће васкрснути и праведни и неправедни. 16Зато се трудим да увек имам чисту савест пред Богом и пред људима.
17После више година, вратио сам се у Јерусалим да донесем новчану помоћ за мој народ и да принесем жртве. 18Том приликом су ме нашли у храму и тада сам био обредно чист, али ту није било ни окупљеног народа ни буке. 19То су били неки Јевреји из Мале Азије; требало би да они ступе пред тебе и изнесу оптужбе против мене, ако имају нешто против мене. 20Или нека ови ту сами кажу какву су кривицу нашли на мени кад сам стајао пред Великим већем, 21осим ако се не ради о ономе што сам тада повикао док сам стајао међу њима: ’Због васкрсења мртвих суди ми се данас пред вама!’“
Одлагање суђења
22Тада је Феликс, будући добро упознат с овим Путем, одгодио суђење рекавши: „Када дође заповедник Лисија, решићу ваш спор.“
23Наредио је капетану да се Павле чува, али да му се да извесна слобода и да се не брани његовим пријатељима да му буду на услузи.
Павлово тамновање у Кесарији
24Неколико дана касније, Феликс је дошао у посету Павлу са својом женом Друсилом, која је иначе била Јеврејка. Послао је да доведу Павла који им је говорио о вери у Исуса Христа. 25Док је Павле излагао о правди, уздржљивости и долазећем суду Божијем, Феликса обузе велики страх, па рече: „Иди сад, а кад нађем нешто времена, позваћу те.“ 26При том се надао да ће му Павле дати новаца; зато га је чешће позивао и разговарао с њим.
27Након две године, Феликса је наследио Поркије Фест. Желећи да задобије наклоност Јевреја, Феликс је оставио Павла у тамници.
