A Rebelião de Seba contra Davi
1Também estava lá um desordeiro chamado Seba, filho de Bicri, de Benjamim. Ele tocou a trombeta e gritou:
“Não temos parte alguma com Davi,
nenhuma herança com o filho de Jessé!
Para casa todos, ó Israel!”
2Então todos os de Israel abandonaram Davi para seguir Seba, filho de Bicri. Mas os de Judá permaneceram com seu rei e o acompanharam desde o Jordão até Jerusalém.
3Quando Davi voltou ao palácio, em Jerusalém, mandou confinar numa casa, sob guarda, as dez concubinas que tinha deixado tomando conta do palácio. Ele as sustentou, mas nunca mais as possuiu. Ficaram confinadas, vivendo como viúvas até a morte.
4E o rei disse a Amasa: “Convoque os homens de Judá e, dentro de três dias, apresente-se aqui com eles”. 5Mas Amasa levou mais tempo para convocar Judá do que o prazo estabelecido pelo rei.
6Disse então Davi a Abisai: “Agora Seba, filho de Bicri, será pior para nós do que Absalão. Chame os meus soldados e persiga-o, antes que ele encontre alguma cidade fortificada e, depois, nos arranque os olhos”. 7Assim, os soldados de Joabe, os queretitas, os peletitas e todos os guerreiros saíram de Jerusalém para perseguir Seba, filho de Bicri.
8Quando estavam junto à grande rocha de Gibeom, Amasa encontrou-se com eles. Joabe vestia seu traje militar e tinha um cinto com um punhal na bainha. Ao aproximar-se de Amasa, deixou cair a adaga.
9“Como vai, meu irmão?”, disse Joabe, pegando Amasa pela barba com a mão direita, para beijá-lo. 10E Amasa, não percebendo o punhal na mão esquerda de Joabe, foi por ele golpeado no estômago. Suas entranhas se derramaram no chão, e ele morreu, sem necessidade de um segundo golpe. Então Joabe e Abisai, seu irmão, perseguiram Seba, filho de Bicri.
11Um dos soldados de Joabe ficou ao lado do corpo de Amasa e disse: “Quem estiver do lado de Joabe e de Davi, que siga Joabe!” 12Amasa jazia numa poça de sangue no meio da estrada. Quando o homem viu que todos os que se aproximavam do corpo de Amasa paravam, arrastou-o para fora da estrada e o cobriu com uma coberta. 13Depois que o corpo de Amasa foi retirado da estrada, todos os homens seguiram com Joabe em perseguição a Seba, filho de Bicri.
14Seba atravessou todas as tribos de Israel e chegou até Abel-Bete-Maaca,20.14 Ou Abel, inclusive Bete-Maaca; também no versículo 15. e todos os bicritas20.14 Conforme a Septuaginta e a Vulgata. O Texto Massorético diz beritas. se reuniram para segui-lo. 15O exército de Joabe veio, cercou Seba em Abel-Bete-Maaca e construiu contra a cidade uma rampa que chegou até a muralha externa. Quando o exército de Joabe estava para derrubar a muralha, 16uma mulher sábia gritou da cidade: “Ouçam! Ouçam! Digam a Joabe que venha aqui para que eu fale com ele”. 17Quando ele se aproximou, a mulher perguntou: “Tu és Joabe?”
Ele respondeu: “Sim”.
Ela disse: “Ouve o que a tua serva tem para dizer-te”.
“Estou ouvindo”, disse ele.
18E ela prosseguiu: “Antigamente se dizia: ‘Peça conselho na cidade de Abel’, e isso resolvia a questão. 19Nós somos pacíficos e fiéis em Israel. Tu procuras destruir uma cidade que é mãe em Israel. Por que queres arruinar a herança do Senhor?”
20Respondeu Joabe: “Longe de mim uma coisa dessas! Longe de mim arruinar e destruir esta cidade! 21Não é esse o problema. Mas um homem chamado Seba, filho de Bicri, dos montes de Efraim, rebelou-se contra o rei Davi. Entreguem-me esse homem, e iremos embora”.
A mulher disse a Joabe: “A cabeça dele te será jogada do alto da muralha”.
22Então a mulher foi falar com todo o povo, dando o seu sábio conselho, e eles cortaram a cabeça de Seba, filho de Bicri, e a jogaram para Joabe. Ele tocou a trombeta, e seus homens se dispersaram, abandonaram o cerco da cidade e cada um voltou para sua casa. E Joabe voltou ao rei, em Jerusalém.
23Joabe comandava todo o exército de Israel;
Benaia, filho de Joiada, comandava os queretitas e os peletitas;
24Adonirão20.24 Conforme alguns manuscritos da Septuaginta. O Texto Massorético diz Adorão. Veja 1Rs 4.6 e 5.14. era chefe do trabalho forçado;
Josafá, filho de Ailude, era arquivista real;
25Seva era secretário;
Zadoque e Abiatar eram sacerdotes;
26e Ira, de Jair, era sacerdote de Davi.
Севина побуна
1Тамо се задесила нека ништарија, по имену Сева, син Вихријев, Венијаминовац. Он је затрубио у рог и рекао:
„Немамо ми удела са Давидом!
Нема нама наследства са сином Јесејевим!
Сваки у свој шатор, Израиљу!“
2Тада су сви Израиљци одступили од Давида и пошли за Севом, Вихријевим сином. А Јудејци су верно следили свог цара од Јордана до Јерусалима.
3Кад је Давид дошао својој кући у Јерусалим, цар је узео својих десет иноча које је оставио да чувају двор и одвео их у једну кућу под стражом. Он се старао за њих, али са њима није спавао. Оне су остале затворене до дана своје смрти, живећи као удовице.
4Цар рече Амаси: „Окупи ми Јудејце за три дана, а и ти буди овде.“ 5Амаса оде и окупи Јуду, али му је узело дуже од рока који му је дао цар.
6Давид рече Ависају: „Сада ће нам Сева, син Вихријев, нанети више зла него Авесалом. Зато узми слуге свога господара и крени у потеру за њим, да не би нашао себи утврђене градове и умакао нам.“ 7Јоавови људи заједно са Херећанима и Фелећанима, и свим ратницима, крену за њим. Напустили су Јерусалим и дали се у потрагу за Севом, сином Вихријевим.
8Кад су били код великог камена у Гаваону, Амаса дође пред њих. Јоав је на себи носио бојну одећу, а уз бок му је био припасан мач у корицама. Али кад је пошао, мач је испао.
9Јоав рече Амаси: „Је ли све како треба, брате мој?“ Јоав узе Амасу десном руком за браду да га пољуби. 10Амаса се није обазрео на мач у Јоавовој руци; Јоав му зари мач у стомак, тако да му се утроба просула на земљу. Није било потребе да га удари двапут; на месту је остао мртав. А Јоав и његов брат Ависај су наставили потеру за Севом, сином Вихријевим.
11Један од Јоавових људи је стао код Амасиног тела и рекао: „Ко је уз Јоава и Давида, нека иде за Јоавом!“ 12А Амаса је лежао у својој крви насред пута. Кад је човек видео да се сав народ зауставља, одвукао је Амасу с пута у поље и покрио га плаштом; видео је да ће се зауставити свако ко прође. 13Пошто су Амасу склонили с пута, сви људи су кренули за Јоавом да гоне Севу, сина Вихријевог.
14Он је прошао кроз сва израиљска племена све до Авел Вет-Махе. Окупили су се и сви Вирани и пошли за њим. 15Кад је сав народ са Јоавом дошао, опколили су га у Авел Вет-Махи. Подигли су насип који је стајао око града.
Док су поткопавали зид да га сруше, 16једна мудра жена позва из града: „Чујте! Чујте! Реците Јоаву: ’Примакни се овамо да разговарам с тобом.’“ 17Кад јој се Јоав примакао, жена је рекла: „Јеси ли ти Јоав?“
Он одговори: „Јесам.“
Она му рече: „Послушај речи своје слушкиње.“
Он рече: „Слушам.“
18Она рече: „Некада су говорили: ’Нека траже савет у Авелу’, и тако би завршили ствар. 19Ми смо мирољубиви и одани у Израиљу. Зашто тражиш да уништиш град, који је један од најважнијих градова у Израиљу? Зашто хоћеш да прождереш наследство Господње?“
20Јоав одговори: „Далеко било! Далеко било од мене да га прождерем или уништим! 21Није реч о томе, већ о човеку из Јефремове горе, по имену Сева, сину Вихријевом, који је подигао руку на цара Давида. Изручите само њега и ја ћу се повући из града.“
Жена одговори Јоаву: „Ево, биће ти бачена његова глава преко зида.“
22Жена дође к свему народу са својим мудрим предлогом. Тако су одсекли главу Севи, сину Вихријевом, и бацили је Јоаву. Тада је Јоав затрубио у рог, па су се сви разишли од града својим кућама, а он се вратио цару у Јерусалим.
Давидови званичници
23Јоав је био над свом израиљском војском, а Венаја, син Јодајев, је био над Херећанима и Фелећанима. 24Адорам је био над присилним радом, а Јосафат, син Ахилудов, је био дворски саветник. 25Сева је био писар а Садок и Авијатар су били свештеници. 26Ира Јаиранин је, такође, био Давидов свештеник.
