1 Crônicas 11 – NVI-PT & NSP

Nova Versão Internacional

1 Crônicas 11:1-47

O Reinado de Davi, Rei de Israel

1Todo o Israel reuniu-se com Davi em Hebrom e disse: “Somos sangue do teu sangue11.1 Hebraico: teu osso e tua carne.. 2No passado, mesmo quando Saul era rei, eras tu quem liderava Israel em suas batalhas. E o Senhor, o teu Deus, te disse: ‘Você pastoreará Israel, o meu povo, e será o seu governante’ ”.

3Então todas as autoridades de Israel foram ao encontro do rei Davi em Hebrom, onde este fez um acordo com elas perante o Senhor, e ali ungiram Davi rei de Israel, conforme o Senhor havia anunciado por meio de Samuel.

A Conquista de Jerusalém

4Davi e todos os israelitas marcharam para Jerusalém, que é Jebus. Os jebuseus, habitantes da cidade, 5disseram a Davi: “Você não entrará aqui”. No entanto, Davi conquistou a fortaleza de Sião, a Cidade de Davi.

6Naquele dia Davi disse: “O primeiro que atacar os jebuseus se tornará o comandante do exército”. Joabe, filho de Zeruia, foi o primeiro e por isso recebeu o comando do exército.

7Davi passou a morar na fortaleza e por isso ela foi chamada Cidade de Davi. 8Ele reconstruiu a cidade ao redor da fortaleza, desde o Milo11.8 Ou desde o aterro até os muros ao redor, e Joabe restaurou o restante da cidade. 9E Davi ia se tornando cada vez mais poderoso, pois o Senhor dos Exércitos estava com ele.

Os Principais Guerreiros de Davi

10Estes foram os chefes dos principais guerreiros de Davi que, junto com todo o Israel, deram um grande apoio para estender o seu reinado a todo o país, conforme o Senhor havia prometido. 11Esta é a lista deles:

Jasobeão11.11 Possivelmente variante de Jasobe-Baal., um hacmonita, chefe dos oficiais11.11 Ou Trinta. Veja 2Sm 23.8.; foi ele que, empunhando sua lança, matou trezentos homens numa mesma batalha.

12Depois, Eleazar, filho de Dodô, de Aoí, um dos três principais guerreiros. 13Ele estava com Davi na plantação de cevada de Pas-Damim, onde os filisteus se reuniram para a guerra. As tropas israelitas fugiram dos filisteus, 14mas eles mantiveram sua posição no meio da plantação. Eles a defenderam e feriram os filisteus, e o Senhor lhes deu uma grande vitória.

15Quando um grupo de filisteus estava acampado no vale de Refaim, três chefes do batalhão dos Trinta foram encontrar Davi na rocha que há perto da caverna de Adulão. 16Estando Davi nessa fortaleza e o destacamento filisteu em Belém, 17Davi expressou seu desejo: “Quem me dera me trouxessem água da cisterna que fica junto à porta de Belém!” 18Então aqueles três infiltraram-se no acampamento filisteu, tiraram água daquela cisterna e trouxeram-na a Davi. Mas ele se recusou a bebê-la; em vez disso, derramou-a como uma oferta ao Senhor. 19“Longe de mim fazer isso, ó meu Deus!”, disse Davi. “Esta água representa o sangue desses homens que arriscaram a própria vida!” Eles arriscaram a vida para trazê-la. E não quis bebê-la. Foram essas as proezas dos três principais guerreiros.

20Abisai, o irmão de Joabe, era o chefe do batalhão dos Trinta11.20 Conforme a Versão Siríaca e muitas versões. O Texto Massorético diz chefe dos três. Também no versículo 21.. Com uma lança enfrentou trezentos homens e matou-os, tornando-se famoso como os três. 21Foi honrado duas vezes mais do que o batalhão dos Trinta e tornou-se chefe deles, mas nunca igualou-se aos três principais guerreiros.

22Benaia, filho de Joiada, era um corajoso soldado de Cabzeel e realizou grandes feitos. Matou dois dos melhores guerreiros de Moabe e, num dia de neve, desceu ao fundo de uma cova e matou um leão. 23Também matou um egípcio de dois metros e vinte e cinco centímetros11.23 Hebraico: 5 côvados. O côvado era uma medida linear de cerca de 45 centímetros. de altura. Embora o egípcio tivesse na mão uma lança parecida com uma lançadeira de tecelão, Benaia o enfrentou com um cajado. Arrancou a lança da mão do egípcio e com ela o matou. 24Esses foram os grandes feitos de Benaia, filho de Joiada, que também foi famoso como os três principais guerreiros de Davi. 25Foi mais honrado do que qualquer dos Trinta, mas nunca se igualou aos três. E Davi lhe deu o comando da sua guarda pessoal.

26Os outros guerreiros foram:

Asael, irmão de Joabe;

Elanã, filho de Dodô, de Belém;

27Samote, de Haror;

Helez, de Pelom;

28Ira, filho de Iques, de Tecoa;

Abiezer, de Anatote;

29Sibecai, de Husate;

Ilai, de Aoí;

30Maarai, de Netofate;

Helede, filho de Baaná, de Netofate;

31Itai, filho de Ribai, de Gibeá de Benjamim;

Benaia, de Piratom;

32Hurai, dos riachos de Gaás;

Abiel, de Arbate;

33Azmavete, de Baurim;

Eliaba, de Saalbom;

34os filhos de Hasém, de Gizom;

Jônatas, filho de Sage, de Harar;

35Aião, filho de Sacar, de Harar;

Elifal, filho de Ur;

36Héfer, de Mequerate;

Aías, de Pelom;

37Hezro, de Carmelo;

Naarai, filho de Ezbai;

38Joel, irmão de Natã;

Mibar, filho de Hagri;

39o amonita Zeleque;

Naarai, de Beerote, escudeiro de Joabe, filho de Zeruia;

40Ira e Garebe, de Jatir;

41Urias, o hitita;

Zabade, filho de Alai;

42Adina, filho de Siza, de Rúben, chefe dos rubenitas e do batalhão dos Trinta;

43Hanã, filho de Maaca;

Josafá, de Mitene;

44Uzia, de Asterote;

Sama e Jeiel, filhos de Hotão, de Aroer;

45Jediael, filho de Sinri;

seu irmão, Joá, de Tiz;

46Eliel, de Maave;

Jeribai e Josavias, filhos de Elnaão;

Itma, um moabita;

47e Eliel, Obede e Jaasiel, de Mezoba.

New Serbian Translation

1. Књига дневника 11:1-47

Давида помазују за цара целог Израиља

1Тада се сав Израиљ окупио код Давида у Хеврон, па су му рекли: „Ево, ти си наше тело и крв. 2Па и раније, кад је Саул био цар, ти си водио Израиља у походе. И теби је Господ, Бог твој, рекао: ’Ти ћеш бити пастир моме народу, Израиљу; ти ћеш бити владар Израиљу.’“

3Све старешине Израиљеве су дошле к цару у Хеврон, па су склопили савез са Давидом у Хеврону пред Господом и помазали Давида за цара над Израиљем, по речи коју је Господ рекао преко Самуила.

Јерусалим постаје престоница Израиља

4Давид је са свим Израиљцима кренуо на Јерусалим, то јест, Јевус. Тамо су Јевусејци били становници земље. 5А становници Јевуса су рекли Давиду: „Нећеш ући овамо!“ Но, Давид је, ипак, освојио сионску тврђаву, а то је сад Давидов град.

6Тада је Давид рекао: „Ко први потуче Јевусејце, постаће врховни главар и кнез.“ Јоав, син Серујин, се први успео, те је постао врховни војвода.

7Пошто се Давид настанио у тврђави, прозвали су је Давидовим градом. 8Он је саградио град унаоколо, од Милона унаоколо, а Јоав је обновио остали део града. 9Давид је постајао све моћнији, јер је Господ над војскама био с њим.

Давидови јунаци

10А ово су главари Давидових јунака, који су му са свим Израиљем свесрдно помагали да ојача његова владавина и да постане цар над Израиљем, по речи Господњој. 11Ово је списак Давидових јунака:

Јасовеам, син Ахмонијев, главар тридесеторице; он је замахнуо својим копљем на три стотине, и побио их одједном.

12За њим, Додов син Елеазар Ахошанин, један од три јунака. 13Он је био с Давидом у Фас-Дамиму, кад су се Филистејци окупили за битку. На месту где је била њива пуна јечма, народ је побегао од Филистејаца. 14Тада су они стали насред поља, одбранили га и потукли Филистејце. Тако је Господ извојевао велику победу.

15У време жетве, водећа тројица међу тридесеторицом дођу к Давиду у Одоламску пећину, док је филистејска војска била утаборена у рефаимској долини. 16Тада је Давид био у тврђави, а у Витлејему је био филистејски војни табор. 17Давид жељно рече: „Е, кад би ме неко напојио водом из студенца што је код витлејемске капије!“ 18Тада се она тројица пробију кроз филистејски табор, извуку воде из студенца што је код витлејемске капије, понесу је и донесу Давиду. Али Давид није хтео да је пије, него је излио пред Господом 19и рекао: „Не дај, Боже, да то учиним! Зар да пијем крв ових људи? Они су, наиме, донели воду не марећи за свој живот!“ Зато није хтео да пије.

То су учинила та тројица јунака.

20Ависај, Јоавов брат, је био водећи међу тројицом. Он је подигао копље против три стотине и побио их. Тако је себи стекао име међу тројицом. 21Пошто је био најславнији међу тридесеторицом, постао им је заповедник. Ипак, није достигао ону тројицу.

22Венаја, син Јодајев. Он је био храбар ратник из Кавзеела, који је учинио велика дела. Он је убио два сина Ариела Моавца. А једног снежног дана је сишао у јаму и убио лава. 23А убио је и неког Египћанина, горостаса, пет лаката11,23 Око 2,5 m. високог, који је имао копље као ткалачко вратило. Венаја је изашао пред њега са штапом, истргао копље из Египћанинове руке и убио га његовим копљем. 24Венаја, син Јодајев, је учинио ове ствари, па је тако стекао име међу тројицом јунака. 25Он је био најславнији међу тридесеторицом, али није достигао ону тројицу. Давид га је поставио за заповедника своје телесне страже.

26А ово су били храбри ратници:

Јоавов брат Асаило,

Додов син Елханан из Витлејема,

27Шамот Ароранин,

Хелис Фелоњанин,

28Икисов син Ира из Текује,

Авиезер из Анатота,

29Сивехај из Хусата,

Илај из Ахоша,

30Марај из Нетофата,

Ванин син Хелед из Нетофата,

31Ривајев син Итај из Гаваје Венијаминове,

Венаја Пиратоњанин,

32Урај из долине Гаса,

Авило из Арвата,

33Азмавет из Ваурима,

Елијава из Салвона,

34Синови Асима Гизоњанина,

Сагијин син Јонатан Араранин,

35Сакаров син Ахијам Араранин,

Уров син Елифал,

36Ефер из Мехирата,

Ахија из Фелона,

37Есро Кармилац,

Есвајев син Нарав,

38Натанов брат Јоило,

Агаринов син Мивар,

39Селек Амонац,

Нареј Вироћанин, штитоноша Јоава, сина Серујиног,

40Ира Јетранин,

Гарив Јетранин,

41Урија Хетит,

Алајев син Завад,

42Сизин син Адина Рувимовац, главар Рувимоваца, и тридесет с њим,

43Махин син Анан,

Јосафат из Митне,

44Озија из Астарота, синови Хотама Ароиранина, Сама и Јеиел,

45Симријев син Једиаило

и његов брат Јоха из Тисе,

46Елило Мављанин,

Елнамови синови Јеривај и Јосавија,

Јетема Моавац,

47Елило, Овид и Јасило из Месоваје.