Psalm 74
Klagan över landets och templets förstörelse
1Maskil. Av Asaf.74:1 Psalmen kan vara skriven efter templets förstörelse 587 f.Kr.
Gud, varför har du förkastat oss för evigt?
Varför brinner din vrede mot fåren på dina egna ängar?
2Kom ihåg din församling
som du en gång vann åt dig,
ditt folk som du friköpte till din egendom,
Sions berg, din boning.
3Styr dina steg mot de eviga ruinerna.
Fienden har ödelagt allting i helgedomen.
4Dina fiender har skränat i ditt hus
och ställt upp sina egna tecken där.
5Det var som när man slår med yxor
i en tät skog.
6De slog sönder alla snidade paneler
med yxor och bräckjärn.
7De satte eld på din helgedom,
så att den brann ner till grunden.
De vanhelgade ditt namns boning.
8De sa för sig själva:
”Vi ska krossa dem helt.”
De brände ner alla gudstjänstplatser i landet.
9Vi ser inte våra tecken.
Profeterna är borta.
Ingen av oss vet hur länge detta varar.
10Gud, hur länge ska fienden få håna?
Ska fienden för all framtid få dra ditt namn i smutsen?
11Varför griper du inte in utan håller tillbaka din högra hand?
Dra fram den ur din mantel och förgör dem!
12Gud, sedan urminnes tid har du varit min kung.
Du kommer med räddning till jorden.
13Med din styrka besegrade du Havet.
Du klöv havsodjurens huvuden,
14du krossade Leviatans huvuden
och gav honom till mat åt öknens varelser.74:14 Verser 13-15 syftar antingen på skapelsen eller på uttåget ur Egypten.
15Du öppnade källor och strömmar,
du lät starka strömmar torka ut.
16Både dag och natt är din egendom,
och du satte dit både ljuset och solen.
17Du har satt jordens gränser,
och du skapade sommaren och vintern.
18Men Herre, tänk på hur fienden hånar
och hur dåraktigt folk föraktar ditt namn.
19Utlämna inte din turturduva74:19 Enligt bl.a. Septuaginta den som prisar dig. åt dessa rovdjur,
glöm inte dina hjälplösa för alltid.
20Kom ihåg ditt förbund!
Landets mörka hörn är våldets boningar.
21Låt inte den förtryckte dra sig undan i skam,
låt de fattiga och förtryckta prisa ditt namn.
22Res dig, Gud, och försvara din sak!
Tänk på hur du dagen lång hånas av dårar.
23Ha inte överseende med dina motståndares skrik
och fienders larm som ständigt hörs.
Псалам 74
Асафова поучна песма.
1Зашто си нас, о, Боже, одбацио довека?
Зашто да се јарост твоја пуши на стадо твоје паше?
2Присети се своје заједнице што си је од давнина стекао,
племена свога наследства које си откупио –
горе Сион на којој си пребивао.
3Кораке своје окрени ка руинама вечним,
свему чему је наудио противник у Светињи.
4Душмани твоји ричу усред твог места састанка,
поставише заставе своје за знакове.
5Познати су као човек
што секиру на шипражје диже;
6и онда секиром и полугама
све резбарије ломи.
7Светилиште твоје до тла спалише,
опоганише Пребивалиште имена твог.
8У срцу су своме рекли: „Хајде да их сасвим потлачимо!“
Спалили су сва Божија места састанка у земљи.
9А наше знакове видели нисмо,
ни пророка још нема,
и никога с нама ко би знао – докле?
10Докле ће се, о, Боже, ругати душманин?
Хоће ли противник довека твоје име да презире?
11Зашто руку своју, баш своју десницу, повлачиш?
Из недара својих извуци је и сатри их!
12А Бог цар мој је од давнина,
посред земље спасоносна дела чини.
13Силом својом ти си море разделио,
у водама смрскао си главе морским неманима.
14Левијатану си главе раздробио,
народима уз обалу за храну си га дао.
15Ти си дао да набуја и врело и поток,
ти си непресушне пресушио реке.
16Твој је дан, баш као и ноћ;
ти си поставио и месец и сунце.
17Ти си земљи одредио сваку међу;
и лето и зиму начинио ти си.
18Сети се тог противника који те презире, Господе,
и безумних што презиру ти име.
19Не дај звери живот голубице своје,
довека не заборави на живот својих сиромаха.
20Погледај на савез,
јер се мрачни крајеви земље напунише местима насиља.
21Не дај угњетеном да се понижен врати,
нека име твоје славе и сиромах и убоги.
22Устани, о, Боже, свој случај одбрани!
Сети се презира безумног према теби од јутра до сутра.
23Не заборави глас душмана својих,
поклич што се непрестано диже,
оних што се против тебе буне.
