1Tänk på din Skapare i din ungdomstid,
innan de onda dagarna kommer
och de år närmar sig om vilka du säger:
”De ger mig ingen glädje”,
2innan solen och ljuset och månen och stjärnorna blir dunkla,
och molnen återvänder efter regnet.
3Då darrar väktarna i huset,
de starka männen böjer sig,
malerskorna har slutat mala, när de är så få,
och de som ser ut genom fönstren bara ser mörker.
4Då stängs dörrarna mot gatan,
och ljudet från kvarnen dämpas.
Man vaknar till fågelsång,
men sångerskorna har sänkt rösten.
5Då blir man rädd för alla högt belägna platser
och för fasor längs vägen,
när mandelträdet blommar,
gräshoppan släpar sig12:5 Det hebreiska uttryckets betydelse är osäker. fram,
och kaprisknoppen har mist sin kraft.
Människan går till sitt eviga hem,
och de sörjande går omkring på gatan,
6silvertråden brister,
guldskålen slås sönder,
krukan krossas vid källan
och hjulet bryts vid brunnen,
7stoftet vänder tillbaka till jorden, som det en gång kom från,
och livsanden vänder tillbaka till Gud, som en gång gav den.
Slutord
8”Meningslöst! Meningslöst!”
säger Predikaren.
”Allting är meningslöst.”
9Men Predikaren var inte bara vis, utan han förmedlade också sin kunskap till folket. Han tänkte också ut, formulerade och författade många ordspråk. 10Predikaren sökte noga efter de rätta orden och skrev ner rättframma sanningar.
11De visas ord är som oxpikar, ja som väl islagna spikar är deras tänkespråk. De kommer från en och samme herde. 12Men jag vill varna dig, min son, för allt annat utöver detta.
Det myckna bokskrivandet har inget slut, och mycket studium är tröttande för kroppen.
13Mycket har vi nu hört,
och detta blir slutsatsen:
Frukta Gud och håll hans bud,
detta är varje människas plikt.
14För Gud kommer att döma alla gärningar,
också de fördolda,
goda såväl som onda.
1Сећај се Створитеља свога
у данима младости своје –
пре него дођу дани зла
и пристигну године за које ћеш рећи:
„Не миле ми се“;
2пре него се замрачи сунце,
светло месеца и звезда
и оду облаци након кише;
3на дан када се заљуљају чувари куће
и пресамите се јунаци,
када стану малобројне дробилице
и замагле се оне што кроз прозоре гледају,
4када се затворе улична врата
и утиша звекет млинског камена,
када се човек диже с цвркутом птица
и прореде се песме;
5када се човек боји узвишења
и опасности на путу,
када процвета бадем
и скакавац се улењи,
када жеља умине.
Јер човек одлази у своју вечну кућу,
а на улицу излазе ожалошћени.
6Сећај га се пре него пукне сребрно уже
и поломи се златна чаша,
пре него пукне крчаг на врелу
и скрши се точак на бунару.
7Тада се прах земљи враћа, где је и био,
а дух се враћа Богу који га је дао.
8Пролазност над пролазношћу – вајка се проповедник –
Све је пролазно!
Закључак
9И не само да је проповедник био мудар него је и народ поучавао знању. Пажљиво је проучавао многе приче да би их саставио. 10Проповедник је трагао за прикладним речима, хтео је да тачно запише речи истине.
11Речи мудрих су попут остана, попут чврсто прикуцаних ексера су сакупљачи прича, што их је дао један пастир. 12Чувај се, сине мој, претеривања, јер нема краја писању многих књига. А од силног учења и тело клоне.
13Закључак свега што се чуло је:
Бога се бој
и његове заповести држи.
То је сва човекова дужност.
14Елем, Бог ће свако дело довести на суд,
сваку скривену ствар,
било добро или зло.
