1Detta är ord av Jeremia, Hilkias son, en av prästerna i Anatot i Benjamins land. 2Herrens ord kom till honom under Amons son Josias trettonde regeringsår i Juda, 3och när Josias son Jojakim var kung i Juda, och ända till slutet av det elfte året av Josias son Sidkias regering i Juda, när Jerusalems befolkning i femte månaden fördes bort i fångenskap.
Gud kallar Jeremia
4Herrens ord kom till mig:
5”Jag kände dig innan du formades i din mors liv.
Innan du föddes avskilde jag dig
och utsåg dig till en profet för folken.”
6Jag svarade: ”Min Herre, Herre, jag kan inte tala! Jag är för ung!”
7Då sa Herren till mig: ”Säg inte att du är för ung, utan gå dit jag sänder dig och tala vad jag befaller dig. 8Var inte rädd för dem, för jag är med dig och ska rädda dig, säger Herren.”
9Sedan räckte Herren ut sin hand, rörde vid min mun och sa till mig: ”Se, jag lägger mina ord i din mun. 10Jag sätter dig över folk och riken, för att rycka upp och bryta ner, förgöra och förkasta, bygga upp och plantera.”
11Herrens ord kom till mig: ”Vad ser du, Jeremia?” Jag svarade: ”Jag ser en gren av ett mandelträd1:11 De hebreiska orden för mandelträd (shaked) och vaka (shoked) liknar varandra och utgör en ordlek, något som ofta förekommer framför allt i profetiska texter..” 12Herren sa till mig: ”Du har sett rätt. Jag ska vaka över mitt ord tills det fullföljs.”
13Herrens ord kom till mig en andra gång: ”Vad ser du?” Jag svarade: ”Jag ser en kokande gryta. Den lutar hitåt norrifrån.” 14Herren sa till mig: ”Från norr kommer olycka att dra fram över alla som bor i landet. 15Jag ska kalla samman alla folken från rikena i norr, säger Herren.
De ska komma och sätta upp var och en sin tron
framför Jerusalems portar
och längs dess murar
och vid alla städer i Juda.
16Jag ska döma dem för all deras ondska
för att de har övergett mig,
tänt rökelse åt andra gudar
och tillbett dem som de själva har gjort.
17Gör dig beredd! Stå upp och tala till dem allt som jag befaller dig. Var inte förskräckt för dem, för då kommer jag att förskräcka dig inför dem. 18I dag gör jag dig till en befäst stad, till en järnpelare och en kopparmur mot Juda kungar, dess furstar och präster och folket i landet. 19De ska anfalla dig men inte besegra dig, för jag är med dig, säger Herren, jag ska rädda dig.”
1Речи Јеремије, Хелкијиног сина, једног од свештеника који су били у Анатоту у Венијаминовој земљи; 2коме је дошла реч Господња у време Јудиног цара Јосије, Амоновог сина, тринаесте године његовог царевања. 3А долазила је и у време Јудиног цара Јоакима, Јосијиног сина, до завршетка једанаесте године Јудиног цара Седекије, Јосијиног сина и све до петог месеца када је Јерусалим одведен у изгнанство.
Позив Јеремије
4Дошла ми је реч Господња говорећи:
5„И пре него сам те обликовао у утроби, познавао сам те;
и пре него си изашао из материце, посветио сам те;
поставио сам те за пророка народима.“
6Рекао сам: „Јао, Господе Боже! Ево, ја не знам да говорим јер сам премлад!“
7Господ ми је одговорио: „Не говори ’премлад сам’, јер ћеш ићи коме год те пошаљем и говорићеш све што ти заповедим. 8Не бој их се, јер ћу ја бити с тобом да те избављам – говори Господ.“
9Тада је Господ испружио руку и дотакао ми уста. И рекао ми је Господ: „Ево, ставио сам своје речи у уста твоја. 10Види, постављам те данас над народима и над царствима да чупаш и рушиш, да разараш и обараш, да градиш и садиш.“
11Опет ми је дошла реч Господња: „Шта видиш, Јеремија?“
Одговорио сам: „Видим грану бадемовог стабла.“
12А Господ ми је рекао: „Добро си видео, јер ја бдим над својом речи да је испуним.“1,12 Игра речи бадем (јев. шакед) и бдим (јев. шокед).
13Дошла ми је реч Господња други пут: „Шта видиш?“
Одговорио сам: „Видим ускључали лонац чији је отвор окренут од севера.“
14И Господ ми је рекао: „Са севера ће се сручити пропаст на све становнике земље. 15Јер, ево, ја позивам сва племена по северним царствима – говори Господ –
и они ће доћи. и поставиће сваки свој престо
на улаз врата Јерусалима,
и против свих зидова свуда унаоколо,
и против свих Јудиних градова.
16Објавићу им своје судове над свом њиховом опачином,
јер су ме оставили,
јер су кадили другим боговима
и клањали се својим рукотворинама.
17А ти, опаши своје бокове. Устани и говори им све ово што ти заповедам. Не страхуј од њих да те ја не престрашим пред њима. 18Ево, ја сам те данас учинио утврђеним градом, стубом гвозденим и зидовима бронзаним против све земље, против Јудиних царева, против њених главара, против њених свештеника и против народа земље. 19И они ће се борити против тебе али те надвладати неће, јер ћу ја да будем с тобом – говори Господ – да те избављам.“
