Hon:
1Jag är en Sharons ros,
en lilja i dalen.
Han:
2Som en lilja bland törnen
är min älskade bland flickor.
Hon:
3Som ett äppelträd i skogen
är min älskade bland unga män.
Jag njuter av att sitta i hans skugga,
och hans frukt smakar sött.
4Han för mig in i vinsalen,
med sin kärlek som en fana över mig.2:4 Betydelsen av de hebreiska orden som här översätts vinsalen och fana är osäker.
5Styrk mig med druvkakor,
pigga upp mig med äpplen,
för jag är sjuk av kärlek.
6Hans vänstra arm vilar under mitt huvud,
och med sin högra hand smeker han mig.
7Jag besvär er, Jerusalems döttrar,
vid gasellerna och hindarna på fälten:
oroa inte kärleken, väck den inte
förrän den själv vill.
8Hör, min älskade kommer! Se!
Här kommer han springande över bergen,
hoppande över kullarna.
9Min älskade är som en gasell,
som en ung hjort.
Där står han bakom muren,
och han tittar in genom fönstret,
blickar genom gallret.
10Min älskade säger till mig:
”Stig upp, min älskade, min sköna,
och kom!
11Se! Vintern är förbi
och regnet är över.
12På marken skjuter blommorna upp,
sångens tid är inne,
och turturduvan hörs i vårt land.
13Fikonträdet får sina första frukter,
och vinstockarna står i blom och doftar.
Stig upp, min älskade,
min sköna, och kom!”
Han
14Du min duva bland bergsklyftor,
i gömstället i bergsväggen,
låt mig se din gestalt,
låt mig höra din röst!
För din röst är underbar,
din gestalt så skön.
Vännerna:2:15 Det är osäkert om det är vännerna som talar, men pluralformen (oss…våra) tyder på det.
15Fånga rävarna åt oss,
de små rävarna som förstör vingårdarna,
våra vingårdar som nu står i blom.
Hon:
16Min älskade är min och jag är hans,
han som vallar sin hjord bland liljorna.
17Tills vindarna vaknar,2:17 Det är osäkert om det är morgon eller kväll som åsyftas. tills skuggorna flyr,
kom åter, min älskade,
kom som en gasell, ja som en ung hjort
över de blommande kullarna.
Она
1Ја сам шафран са Сарона
и љиљан из долина.
Он
2Какав је љиљан међу трњем,
таква је вољена моја међу девојкама.
Она
3Као стабло јабуке међу шумским дрвећем,
такав је вољени мој међу момцима.
За хладом његовим чезнем, да седнем,
да плодом његовим осладим непце своје.
4Унео ме је у кућу вина,
љубав је његова застава нада мном.
5Крепите ме сувим грожђем,
јабукама ме освежите,
јер сам од љубави клонула.
6Левица му је под главом мојом,
а десницом ме грли.
7Ћерке јерусалимске, заклињем вас
ланадима и кошутама пољским,
не будите и не дижите моју љубав
док јој се не прохте.
8Чуј гласа вољеног мога!
Ево, долази,
поскакује по брдима
и горе прескаче.
9Као газела и као срндаћ мој је вољени.
Гле, ено га стоји иза нашег зида,
провирује са прозора,
кроз решетке гледа.
10А мој вољени ми одговори, рече ми:
„Устани, вољена моја,
дођи, најлепша моја!
11Ево, зима је прошла
и киша умину, прође.
12Земља је процветала,
стиже време орезивања2,12 Или: певања, што је одлика игре једнакозвучних речи.,
по нашој се земљи
чује цвркут грлице.
13Плодови рани пупе на смоквином стаблу,
виногради цвату и мирисом одишу.
Устани и дођи,
о, вољена моја, дођи!“
Он
14Голубице моја у раселини стене,
заклоњена у врлети.
Дај ми да ти видим лице!
Дај ми гласа да ти чујем,
јер је глас твој меден
и лице је твоје љупко.
15Лисице нам похватајте,
лисичиће што сатиру винограде,
јер наш је виноград у цвату.
Она
16Мој је драги мој и ја сам његова,
међу љиљанима он пасе.
17Врати се док дан не мине
и сенке не ишчиле.
Као срна буди, о, вољени мој,
као срндаћ на брдима што нас деле.
