2 Regi 8 – NTLR & NSP

Nouă Traducere În Limba Română

2 Regi 8:1-29

Femeia șunamită este repusă în drepturi

1Elisei îi zisese femeii pe al cărei fiu îl înviase: „Ridică‑te și pleacă împreună cu familia ta și locuiește pe unde vei putea, pentru că Domnul a hotărât să vină o foamete de șapte ani peste țară, și ea a și început.“ 2Femeia a făcut îndată așa cum îi spusese omul lui Dumnezeu. A plecat împreună cu familia ei și a locuit în țara filistenilor timp de șapte ani.

3La sfârșitul celor șapte ani, femeia s‑a întors din țara filistenilor și a venit să‑i facă regelui o rugăminte pentru casa și pământul ei. 4Regele tocmai vorbea cu Ghehazi, slujitorul omului lui Dumnezeu, și‑i zicea: „Istorisește‑mi, te rog, toate isprăvile făcute de Elisei!“ 5Chiar în momentul în care Ghehazi îi istorisea regelui cum a înviat Elisei un mort, iată că a intrat femeia pe al cărei fiu îl înviase Elisei, ca să facă o rugăminte regelui pentru casa și pământul ei. Și Ghehazi a zis: „O, rege, stăpânul meu, aceasta este femeia despre care vorbeam și acesta este fiul ei, care a fost înviat de Elisei!“ 6Regele a întrebat‑o pe femeie și ea i‑a istorisit totul. Apoi regele i‑a dat un demnitar, zicându‑i: „Să i se înapoieze tot ce a fost al ei, împreună cu tot venitul pământului ei, din ziua în care a părăsit țara și până acum!“

Hazael ajunge rege al Aramului

7Elisei a venit în Damasc. Ben‑Hadad, regele Aramului, era bolnav. Și l‑au înștiințat, zicând: „A venit omul lui Dumnezeu aici!“ 8Regele i‑a zis lui Hazael: „Ia cu tine un dar, du‑te, întâlnește‑te cu omul lui Dumnezeu și întreabă‑L pe Domnul prin el, zicând: «Mă voi vindeca de boala aceasta?»“ 9Hazael s‑a dus să‑l întâlnească și a luat în mâna lui un dar și tot felul de bunuri ale Damascului, încărcate pe patruzeci de cămile.

Când a ajuns la Elisei, s‑a înfățișat înaintea lui și a zis:

– Fiul tău, Ben‑Hadad, regele Aramului, m‑a trimis la tine să întreb: „Mă voi vindeca de boala aceasta?“

10Elisei i‑a răspuns:

– Du‑te și spune‑i: „Sigur te vei vindeca“, deși Domnul mi‑a arătat că sigur va muri.

11Apoi și‑a ațintit privirea spre Hazael și a rămas așa până când acesta și‑a pierdut răbdarea. Și omul lui Dumnezeu a plâns.

12Hazael a întrebat:

– De ce plângi, stăpânul meu?

El a răspuns:

– Pentru că știu răul pe care îl vei face fiilor lui Israel. Vei da foc cetăților lor întărite, îi vei ucide cu sabia pe tinerii lor, îi vei tăia în bucăți pe copiii lor și le vei spinteca pe femeile lor însărcinate.

13Hazael a zis:

– Dar ce este robul tău, câinele acesta, ca să facă lucrul acesta mare?

Elisei a răspuns:

– Domnul mi‑a arătat că vei fi regele Aramului.

14Apoi Hazael a plecat de la Elisei și s‑a întors la stăpânul său.

Acesta l‑a întrebat:

– Ce ți‑a spus Elisei?

El a răspuns:

– Mi‑a spus că sigur te vei vindeca.

15Dar a doua zi Hazael a luat o pânză netedă și, după ce a înmuiat‑o în apă, a întins‑o pe fața regelui, care a murit. Și în locul lui a domnit Hazael.

Domnia lui Iehoram peste Iuda

(2 Regi 21:5-10, 20)

16În al cincilea an al lui Ioram, fiul lui Ahab, regele lui Israel, în timp ce Iehoșafat era rege al lui Iuda, a început să domnească Iehoram, fiul lui Iehoșafat, regele lui Iuda. 17El era în vârstă de treizeci și doi de ani când a devenit rege și a domnit la Ierusalim timp de opt ani. 18El a umblat pe calea regilor lui Israel, făcând ce este rău în ochii Domnului, așa cum a făcut familia lui Ahab, căci soția lui a fost o fiică a lui Ahab. 19Totuși, Domnul nu a dorit să distrugă Iuda, de dragul lui David, robul Său, fiindcă îi promisese că‑i va da, pentru totdeauna, o lumină lui și urmașilor lui.

20În zilele lui Iehoram, Edom s‑a răsculat împotriva stăpânirii lui Iuda și și‑a pus propriul său rege. 21Atunci Iehoram21, 23-24 Ebr.: Ioram, o variantă a lui Iehoram. a trecut în Țair împreună cu toate carele lui. El s‑a sculat noaptea și l‑a învins pe Edom, care îl înconjurase, pe el și pe conducătorii carelor. Însă poporul a fugit la corturile sale. 22Edom s‑a răsculat mereu împotriva stăpânirii lui Iuda, până în ziua aceasta. Tot în acea perioadă s‑a răsculat și Libna.

23Celelalte fapte ale lui Iehoram și tot ce a făcut el, nu sunt scrise oare în „Cartea cronicilor regilor lui Iuda“? 24Iehoram a adormit alături de părinții săi și a fost înmormântat alături de părinții săi, în Cetatea lui David. În locul său a început să domnească Ahazia, fiul său.

Domnia lui Ahazia peste Iuda

(2 Cron. 22:1-6)

25În al doisprezecelea an al lui Ioram, fiul lui Ahab, regele lui Israel, a început să domnească Ahazia, fiul lui Iehoram, regele lui Iuda. 26Ahazia era în vârstă de douăzeci și doi de ani când a devenit rege și a domnit la Ierusalim timp de un an. Numele mamei sale era Atalia, o nepoată a lui Omri, regele lui Israel. 27Și el a umblat pe calea familiei lui Ahab, făcând ce este rău în ochii Domnului, întocmai ca și familia lui Ahab, căci era căsătorit cu cineva din familia lui Ahab.

28El a mers la război cu Ioram, fiul lui Ahab, împotriva lui Hazael, regele Aramului, în Ramotul Ghiladului. Acolo însă arameii l‑au rănit pe Ioram. 29Regele Ioram s‑a întors la Izreel, ca să se vindece de rănile pe care i le făcuseră arameii la Rama, în timpul luptei cu Hazael, regele Aramului. Atunci Ahazia, fiul lui Iehoram, regele lui Iuda, a coborât în Izreel ca să‑l vadă pe Ioram, fiul lui Ahab, fiindcă acesta era rănit.

New Serbian Translation

2. Књига о царевима 8:1-29

Цар враћа Сунамки земљу

1А Јелисеј је био рекао жени чијег је сина оживео: „Спреми се и пођи са својим домом, па се настани негде, јер је Господ најавио седам година глади која ће заиста доћи на земљу.“ 2Жена се спреми и учини како јој је човек Божији рекао. Отишла је са својим домом у филистејску земљу, где је живела седам година.

3Кад су се ових седам година навршиле, жена се вратила из филистејске земље. Затим је отишла и обратила се цару због своје куће и земље. 4А цар је баш разговарао с Гијезијем, слугом човека Божијег, рекавши: „Причај ми о свим великим делима које је Јелисеј учинио.“ 5Док је он причао цару како је Јелисеј оживео мртваца, уђе жена чијег је сина оживео и обрати се цару због своје куће и земље.

Гијезије рече: „Господару мој царе, то је она жена чијег је сина оживео Јелисеј!“ 6Кад ју је цар питао о томе, она му је испричала.

Цар јој је, затим, дао једног дворанина и рекао: „Врати јој сву њену имовину, и сав приход од земље од дана кад је отишла са земље до сада.“

Вен-Ададова смрт

7Јелисеј дође у Дамаск. Тада јавише арамејском цару, Вен-Ададу, који је био болестан: „Дошао је човек Божији овамо.“ 8Цар рече Азаилу: „Понеси са собом дар и састани се са човеком Божијим, па упитај Господа преко њега: ’Хоћу ли оздравити од ове болести?’“

9Азаило оде да се састане с њим. Са собом је понео дар и свакојака добра Дамаска, натоварена на четрдесет камила. Кад је стигао, стао је пред њега и рекао: „Твој син, Вен-Адад, цар арамејски, послао ме је к теби да пита: ’Хоћу ли оздравити од ове болести?’“

10Јелисеј му рече: „Иди и реци му: ’Сигурно ћеш оздравити’, али ми је Господ открио да ће сигурно умрети.“ 11Пророк је окренуо свој поглед и загледао се у њега, док овоме није постало непријатно. Тада човек Божији заплака.

12Азаило упита: „Зашто мој господар плаче?“

Он одговори: „Зато што знам какво ћеш зло учинити Израиљцима: палићеш њихове тврђаве, убијаћеш њихове младиће мачем, разбијаћеш њихову нејач, и парати њихове трудне жене.“

13Азаило одговори: „Како би твој слуга, тек само пас, могао да учини тако велику ствар?“

Јелисеј одговори: „Господ ми је открио да ћеш ти бити цар над Арамом.“

14Он оде од Јелисеја и дође своме господару, који га упита: „Шта ти је Јелисеј рекао?“ Он рече: „Рекао ми је да ћеш јамачно оздравити.“ 15Међутим, следећег дана је Азаило узео комад платна, умочио га у воду и њиме покрио царево лице. Тако је цар умро, а на његово место се зацарио Азаило.

Јорамова владавина над Јудом

16У петој години Јорама, сина Ахавовог, цара израиљског, за време Јосафата, цара Јудиног, над Јудом се зацарио Јорам, син Јосафатов. 17Било му је тридесет две године кад се зацарио, а владао је осам година у Јерусалиму. 18Он је ишао стопама израиљских царева, као што је чинио дом Ахавов, јер му је Ахавова ћерка била жена. Чинио је што је зло у очима Господњим. 19Ипак, Господ није хтео да уништи Јуду, ради свога слуге Давида, пошто му је обећао да ће дати светиљку његовим потомцима довека.

20У његове дане се Едом побунио против Јуде, па је поставио цара над собом. 21Јорам је отишао у Сиор са свим бојним колима. Устао је ноћу и напао Едомце, који су опколили њега и заповеднике бојних кола, али му се војска разбежала својим кућама. 22Тако се Едом отргао од Јуде све до данас. У то време се побунила и Ливна.

23Остала Јорамова дела и све што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних? 24Кад се Јорам упокојио са својим прецима, сахранили су га с његовим прецима у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Охозија.

Охозијина владавина над Јудом

25У дванаестој години Јорама, сина Ахава, цара израиљског, над Јудом се зацарио Охозија, син Јорама, цара Јудиног. 26Охозији је било двадесет две године кад се зацарио, а владао је једну годину у Јерусалиму. Мајка му се звала Готолија, ћерка Амрија, цара израиљског. 27Ишао је стопама дома Ахавовог, чинећи што је зло у очима Господњим, баш као дом Ахавов, пошто је био зет дому Ахавовом.

28Охозија је са Јорамом, сином Ахавовим, кренуо у рат против Азаила, цара арамејског, у Рамот галадски, али Арамејци ранише Јорама. 29Цар Јорам се повукао у Језраел да залечи ране, које је задобио од Арамејаца у Рами, док је ратовао са Азаилом, царем арамејским.

И Охозија, син Јорама, цара Јудиног, сиђе у Језраел да види Јорама, сина Ахавовог, јер је био озбиљно рањен.